Kritski sastanak lidera balkanskih zemalja - izmedju nagovestaja saradnje i tradicije sukoba

Jos stara koncepcija "Balkan - balkanskim narodima" iz 1912. polazi od toga da bi za njeno delovanje bilo potrebno stvaranje vodjstva kojem ne bi bio potreban autoritet spolja, te ne moze biti iznenadjenje sto se u zavrsnoj izjavi na vise mesta poziva na institucionalizaciju saradnje u vise smerova i nivoa. Susret albanskog i jugoslovenskog predsednika, imajuci u vidu znacaj kosovskog pitanja, moze imati najdublje posledice, da citav samit moze biti samo dekor za taj razgovor

Dragan Bisenic

Krit je postojbina evropske civilizacije. Lideri balkanskih naroda na upravo okoncanom samitu na tom ostrvu mogli su da ocene koliko je njihova danasnja sudbina daleko od kontinentalne liderske pozicije u politickom, ekonomskom i kulturnom smislu. Okajavajuci produzenu postkolonijalnu sudbinu nastalu iz trenja triju imperija, balkanski narodi vekovima nastoje da dokazu vlastiti identitet, cineci to najcesce u medjusobnim sukobima. Istoga dana kada su na Krit stigli predsednici balkanskih drzava, Turska je upozorila da ce biti spremna da ponovo udje u rat s Grckom povodom Kipra. Plotuni na teritoriji predjasnje Jugoslavije tek sto su utihnuli, ali odnosi izmedju nekada bratstvom objedinjenih naroda nikad nisu bili gori. Slaba uteha je to sto se po prvi put jedan sukob na Balkanu nije pretvorio u siri rat.

Da li je onda umesno objavljivati srecnu buducnost dok narodi predjasnje Jugoslavije treba prvo da se oslobode omame od barutnog dima, Rumunija i Bugarska i Albanija da se podignu na pristojan privredni nivo, Makedonija da se dokaze u drzavnoj vitalnosti, a Grcka i Turska da se medjusobno prihvate kao pogranicne zemlje? Dodajmo tome i etnicke probleme - Kosovo, Kipar, Makedonija. Kolevka evropske civilizacije danas je samo prostor nostalgicnog secanja na veliki anticki ideal - harmoniju. Ispravnije receno, dosadasnji trend "prekomponovanja Balkana", zasnovan na "drzavi-naciji" pokrenuo je lavinu konfliktnih teznji. Kooperacija i saradnja nemaju prestizno nasledje iz proslosti, ali imaju uzore iz sveta koji je najupecatljivije rezultate dosegao uzajamnim potpomaganjem.

Samit na Kritu obelezen je trima dimenzijama. Prva je naglasena teznja da se Balkan oformi kao celina za sebe. Druga je istaknuta susretom predsednika SRJ Slobodana Milosevica i albanskog sefa drzave Fatosa Nanoa. Treci doprinos je u uspostavljanju relacija medju mnogobrojnim predlozima i inicijativama o saradnji u ovom delu Evrope, a narocito izmedju americkih i evropskih predloga.

Kritska izjava, naime, pokusava da jugoistocnu Evropu oformi kao identitet, drugaciji od drugih u evropskim okvirima. To je sustina svih inicijativa zasnovanih na americkoj paroli "Balkan - balkanskim narodima". Sustina te ideje cak iz 1912. jeste da zemlje oslobodjene od turske vlasti prema spolja deluju jedinstveno, a da su nezavisne u nacionalnim i unutrasnjim pitanjima. Uslov za to je da se medjusobne granice i spoljni ciljevi saveza tako ucvrste, da se konstituise takvo vodjstvo kojem ne bi bio potreban autoritet spolja, tj. da velike sile ostanu van ovog podrucja.

Stvaranju vodjstva (institucionalizaciji saradnje, drugim recima) posvecen je opsirni deo na kraju izjave. U njemu se "nadlezni ministri pozivaju da se sastaju najmanje jednom godisnje", "zvanicnici - da se redovno sastaju", "politicki direktori da se sastaju svaka tri meseca radi konsultacija i o tome referisu ministrima", "organizovace se sastanci razlicitih tehnickih grupa", a "ministri inostranih poslova ce razmotriti ideju o uspostavljanju zajednickog sekretarijata". Navodi se da su "uzeti u obzir dragoceni predlozi za uspostavljanje instituta i centara za unapredjenje multilateralne saradnje u raznim oblastima". To i nije mnogo buduci da su postojali i predlozi da se obrazuje i parlamentarno predstavnistvo. Ali, nije ni malo, buduci da u junskoj deklaraciji s pripremnog sastanka ministara spoljnih poslova u Solunu nije bilo reci o institucionalnim resenjima.

Sastanak predsednika Jugoslavije i Albanije, Milosevica i Nanoa, svakako je najznacajniji od bilateralnih kontakata buduci da kosovsko zariste ima vaznost i za sudbinu NATO-a. Nakon pedeset godina sreli su se lideri dve zemlje koje je kontinuirano konfrontirala blokovska podela. Moze se steci utisak da je ceo samit bio dekor samo za njihov susret. Kratko je receno da ce odnosi izmedju dve zemlje u najskorije vreme biti normalizovani, a da Kosovo nije specificno naglaseno. Upadajuci usred ne sasvim odlucnih demonstracija albanskih studenata na Kosovu, Nano i Milosevic ovim susretom, cini se, dezavuisu i ignorisu nezadovoljstvo na Kosovu. U ovom slucaju albanski predsednik postupa, medjutim, samo kao lider jedne drzave koja ima odredjene medjunarodne obaveze u odnosima s drugim drzavama. Sa americke strane vec duze vreme se insistira na tome da se sporna pitanja Beograda i Pristine rese u direktnom dijalogu Milosevica i Rugove. Nekoliko dana pre sastanka na Kritu, Ibrahim Rugova je izjavio da je spreman na sastanak s Milosevicem, "ukoliko ce on doneti neko resenje". Albanski predsednik takodje kaze da nije govorio u Rugovino ime. Ovi tonovi mogu da upute kako definitivno slabe izgledi za tzv. "internacionalizaciju kosovskog pitanja". Americki zvanicnici imaju obicaj da svojim evropskim partnerima prebace kako su popustljivi prema srpskoj strani kada je rec o Kosovu i da naznace kako se srpska strana uzda u svoje evropske prijatelje kako bi izvrdala zahteve americke strane o Kosovu. Kosovo je, ipak, jedan od uslova za uklanjanje spoljnog zida sankcija.

Nemacki ministar spoljnih poslova Klaus Kinkel predstavio je u Evropskoj uniji svoju inicijativu, uz ocekivanje da ce se ona pretvoriti u zajednicku evropsko-americku inicijativu o Kosovu. Ministri spoljnih poslova Albanije, Jugoslavije, Nemacke i drugih zemalja vise puta su se sretali ovim povodom tokom zasedanja Generalne skupstine UN. Krajem oktobra, delegacija predvodjena americkim izaslanikom Gelbardom i direktorom politickog odeljenja nemackog Ministarstva spoljnih poslova Volfgangom Isingerom trebalo je da poseti Kosovo. Americki izaslanik je otkazao posetu, a nemacka strana ne moze da sakrije svoje razocaranje. Nemacki ministar je o tome imao dodatne konsultacije prilikom susreta sa americkim drzavnim sekretarom. Sta je stvarni sadrzaj ove inicijative, za sada niko ne moze da kaze, ali su umesto toga Nano i Milosevic dobili priliku da se sretnu bez pritiska spolja. Ako se, medjutim, smatra da to ne bi ispalo sasvim suprotno od onoga sto predlazu poznati nemacki instituti, poput Fondacije "Bertelsman", ta inicijativa ce za sada uvaziti postojece stanje, s ciljem da se izgrade mere uzajamnog poverenja i da se odloze problemi statusa Kosova.

Ucesnici kritskog samita su potvrdili svoju podrsku vec postojecim regionalnim inicijativama - Rojomon, SECI, Crnomorskoj ekonomskoj saradnji (BSEC) i Centralnoevropskoj inicijativi. Deklaracija o procesu stabilnosti i dobrosusedstva (Rodzaumont) potpisana je 13. decembra 1995. a zasnovana je na idejama Pakta o stabilnosti u Evropi lansiranog od strane Evropske unije 20. i 21. marta 1995. U deklaraciji se trazi obnova poverenja i dijaloga, prevencija sukoba i kriza, regionalna saradnja, ekonomska obnova i dobrosusedstvo. Deklaracija je potpisana dan nakon potvrde Dejtonskog ugovora u Parizu. Potpise su stavili, kako predstavnici zainteresovanih drzava, tako i svih bitnijih medjunarodnih sila i organizacija.

Nesto uzi opseg ima SECI, americka inicijativa koja ukljucuje 12 zemalja. U ovaj Forum posle mnogo muka usli su Slovenija, Hrvatska i Madjarska. Inicijatori (SAD) potpisali su i sporazum sa EU o zajednickim ciljevima i da bi se izbegla eventualna sukobljavanja evropskog i americkog pristupa. "SECI je usredsredjen na saradnju 'vlada s vladom' na polju ekonomije i zivotnih pitanja. Program Evropske unije veci naglasak daje pristupu 'narod s narodom' odnosno saradnji naroda", objasnio je americki koordinator ovog projekta Ricard Sifter razlike izmedju evropskog i americkog pristupa. Funkcioner britanskog Ministarstva spoljnih poslova Toni Lojd, boraveci u Beogradu, naglasio je da je Velika Britanija imala vodecu ulogu u kreiranju "regionalnog pristupa" Evropske unije prema zemljama jugoistocne Evrope. Sravnjujuci ove dve izjave, moze se uociti da Unija pridaje veci znacaj etnickom pitanju, a SAD postovanju granica i drzavnim institucijama.

Crnomorska kooperacija ukljucuje drzave oko Crnog mora, a Centralnoevropska inicijativa jos Cesku, Slovacku i Poljsku, uz Sloveniju, Madjarsku i Hrvatsku. SECI je nesto uzi presek ove dve regionalne grupacije.

Direktor americkog instituta za bezbednost iz Baton Ruza (Luizijana) Dzordz Fridman koji u intervjuu "Nasoj Borbi" tvrdi da se stabilnost u jugoistocnoj Evropi moze postici samo stvaranjem osovine Zagreb-Beograd-Atina.

Sastanak na Kritu naslonjen je na jacanje drugog dela "osovine". Zagreb na sva zvona porucuje da nece ni u kakve "juznoslovenske i balkanske integracije". Ubedljivost ovih osporavanja pomalo nacinje nedavni sastanak Tudjmana i Milosevica, upravo s grckim domacinima, u Atini.

U jednom trenutku na televiziji je prikazano kako je vecina lidera balkanskih zemalja u casu predaha zapalila cigare za konferencijskim stolom. Takva scena je retka u Evropskoj uniji, mada je to mozda i dim iz "lule mira". Nije ovoga puta samo u pitanju osetljivost na pusacku strast Balkanaca. Pitanje je da li Evropa zeli da pored sebe ima uticajnu grupaciju s dokazano nepredvidivom politikom.

"Reakcije koje je jugoslovenska kriza izazvala u vecini intelektualnih krugova u Zapadnoj i Severnoj Evropi izrazavaju strah od uspostavljanja Evrope koja bi svoje granice imala na reci Savi", kaze direktor Francuske geopoliticke opservatorije u Lionu Misel Fuse. Ne bi trebalo, medjutim, zanemariti takva misljenja koja zele juzno od Zagreba da vide neizvesnu Transbalkaniju, zemlju vizantijskih intriga i svadja, upozorava on, videci resenje u "promeni referentnih faktora koji danas opterecuju Balkan". To su stvaranje prohodnih i legitimnih granica, gradjanska, a ne etnicka politicka participacija, prelazni rezimi... Ne znajuci za kritski samit, u tekstu iz 1994. Fuse predlaze da "Grcka obnovi stare snove o harmoniji bogova na Olimpu".