Vane Ivanovic, jedan od osnivaca prve inicijative za ujedinjenje Evrope i dugogodisnji pokretac jugoslovenske alternative u emigraciji

Nikada nisam bio nostalgican za prvom Jugoslavijom jer nije bila demokratska a jos sam manje nostalgican za jednom zemljom zbog koje sam 45 godina bio u emigraciji. Priznajem da sam jugoutopista, a to je vec nesto drugo

Gordana Susa

"Postoje slicnosti u impotenciji izmedju hrvatske i srpske opozicije, u deljenju, sve se cepa na sve manje grupacije, za razliku od drugih zemalja, gde se unutar partija stvaraju koalicije, levo krilo, konzervativna stranka, centar...", istakao je Vane Ivanovic u razgovoru za "Nasu Nedeljnu Borbu", prilikom svoje nedavne posete Beogradu, i kako rece, dragim prijateljima. Kao coveku koji putuje i odrzava kontakte sa ljudima iz svih novostvorenih drzava na eks-ju prostoru oko nekih zajednickih tema i problema, logicno, nametnula su se i poredjenja.

- Bio sam ovoga leta u Dalmaciji, kod mene na brodu bio mi je gost stari prijatelj Ivan Zvonimir Cicak, on je inace moj rodjak po ocuhu, (Ivo Banac) i ja sam njemu i ostalima stalno tumacio - kako su ovde kolosalno izvedeni zimski protesti, tu je bilo i humora i inteligencije, i zajednicko funkcionisanje cele stvari, i onda sam tamo tumacio - kako su barem tri od stranaka slozno nastupale, i pitao sam ih zasto oni to ne rade. Hrvatima sam predlagao srpski model i sada mi se smeju jer sam ispao idiot.

I ovde i u Hrvatskoj tek smo u fazi pretpolitickog drustva.

- Najtezi momenat je i u Hrvatskoj i u Srbiji da je koncept patriotizma usao u jednu drugu dimenziju koju neki nazivaju nacionalizam (meni je malo cudno da upotrebljavam te reci). Hocu da kazem - ne samo da je egzaltirani, nego se patriotizam upotrebljava u totalno prakticne politicke svrhe koje nemaju nikakve veze sa onim sto ja tvrdim da je moja otadzbina, za razliku od drugih zemalja koje nisu moja otadzbina. Apro po toga, svaki predmet, svako pitanje, svaka fudbalska utakmica, gleda se kroz to, da li je hrvatsko ili srpsko. Onda se to odrazava na uzasan nacin na politicku stranku, na politicku situaciju stranaka. Prvo, svaka stranka, tamo, mora da ima u nazivu da je hrvatska stranka. Dok je bila jedna multietnicka Jugoslavija, onda je bilo stanovitog rezon detr, da se kaze - ovo je hrvatska socijalisticka stranka, za razliku od makedonske ili srpske, ali ako je to jedina socijalisticka stranka u hrvatskoj, zasto se ona mora zvati hrvatska? Kao da konkurise sa japanskim strankama.

Drugo - efekat rata je da se svaka kritika ovih na vlasti mogla predstaviti kao kritika novostvorene hrvatske drzave. Drugim recima, covek je odmah izdajica, cim je zinuo da kaze - meni se ne dopada sto ministarstvo rudarstva cini, pa psenicna afera, to je skandal, i govoriti o tome previse je nepatriotski. To je ta dimenzija koja je u politickom smislu uzasno opasna.

Secam se, pre nego sto je poceo rat bio sam u Dubrovniku i pozvali su me u Sarajevo na neki program. Bio je to program na kojem smo bili nas trojica i svaki je imao svog novinara koji ga je intervjuisao. Intervju je vodio jedan gospodin odavde, koji se zove Tijanic, a on je upitao tadasnjeg predsednika Bosne i Hercegovine koji je bio Srbin u to doba (Bogica Bogicevica): "Gospodine Bogicevicu, Vas optuzuju da niste dovoljno veliki Srbin?" A Bogicevic je odgovorio: "Pa jesam, metar i 96". E to je bas to.

U 18. stolecu u Engleskoj je bila jedna vrlo kriticna faza, isto tako, i tada je jedan engleski filozof, bucan covek, rekao da je patriotizam poslednje utociste hulja. Kad vec nemate kud. Na primer u jednom kazalisnom komadu - ostareli, glumac vise nije mogao da plese, sve sale i svi vicevi su mu postali otrcani itd, dosetio se da pre nego sto ljudi pocnu da bacaju jaja, paradajz na njega, uzme britansku zastavu i njom se uvije. I niko ga nije gadjao.

Vi znate da su danas u svim novostvorenim drzavama najprokazanije reci jugoslovenstvo i mondijalizam.

Jugoslaven je najgore biti. To je i tamo u Hrvatskoj. Evo reci cu vam na mom primeru. Pitaju me - da li se vredjate kada Vas neko naziva jugonostalgicarem, a ja kazem to je jedan budalasti izraz, ja nisam jugonostalgicar. Nikada nisam bio nostalgican za prvom Jugoslavijom jer nije bila demokratska a jos sam manje nostalgican za jednom zemljom zbog koje sam 45 godina bio u emigraciji. Priznajem da sam jugoutopista, a to je vec nesto drugo.

Taj evropski pokret, to je bila jedna organizacija kojoj sam pomogao da se osnuje. To je bilo slucajno. Imao sam engleskog prijatelja koji je bio prijatelj Zana Monea, a Zan Mone je bio visoki drzavni cinovnik Francuske, savetnik De Gola. Jedne veceri sam, kao mlad covek, bio pozvan na sastanak sa njim. To je bilo 1947. i on je govorio o evropskoj zajednici naglasavajuci da se to mora uciniti na engleski nacin. Drugim recima, mi ne mozemo kazati drzavama - morate da se ujedinite vec da bi bilo dobro da do povezivanja dodje preko privrede da se celicna industrija nekako objedini, pa onda ugalj, pa socijalno osiguranje. Bice potrebna neka jurisdikcija, zakoni, carine, dogovoriti se o ribarenju. I to se tako dopalo mom prijatelju i rekao mi je: "Ja dajem novac, ali i ti ces, isto". Tako je to, u stvari, pocelo. A onda se, razume se, svim politicarima, engleskim, francuskim, nemackim, koji nisu bili na vlasti, to dopalo. Oni su do tada bili u opoziciji evropskim politicarima, ali cim su usli u vladu, postali su prema toj ideji hladni. Dokle god drzavni cinovnici i ljudi u vladi pregovaraju, te stvari se komplikuju jer ne mozete od njih da ocekujete da glasaju protiv sebe i svojih polozaja? To je isto kao da posaljete delegaciju bastovana da poplocaju puteve. Oni su poslednji na svetu koji bi to uradili. Rimski ugovor su potpisale drzave i pocele su komplikacije. Francuzi su rekli da imaju strasan problem sa svojom agrikulturom, ona je pasivna, ogroman broj ljudi zivi od poljoprivrede. Onda su dosle subvencije od drzava Evropskoj zajednici i onda se u tome preteralo, to su bila brda psenice, brda putera, ili brda secera, i to je ekonomski tako blesavo islo i jos uvek to tako ide. Dug je to proces ali svakako svi moramo biti vise Evropljani to je ekonomski mudrije.

A kada si u evropskim institucijama, onda moras postovati neka pravila.

- Da. To je tako uredjeno i to je dobra stvar za ove zemlje istocne Evrope koje su u tranziciji, koje prelaze iz jednog sistema dirigovane u slobodnu privredu.

Tu je najvaznija privatizacija, pa me zanima da li ste Vi uspeli ista da uradite sa vasim imanjima u Hrvatskoj?

- Nista. U Hrvatskoj su cetiri-pet godina, ili sest, koliko to vec postoji, to bile samo price i izgovori. Prvog januara lane postao je punovazan zakon koji se nigde ne zove povratak imovine, nego se zakon zove - naknada za nacionaliziranu imovinu. Uopste se ne govori o povracaju imovine nego samo o naknadi. A za naknadu se, razume se, kaze da drzava nije u situaciji sada da vam nadoknadi to u markama ili u necemu sto vredi. Vecina industrija u Hrvatskoj, u Srbiji, u Bosni, su gradjene na bazi celog prostora bivse Jugoslavije koja je imala 24 miliona ljudi. Ta cela matematika privrede je totalno preokrenuta. Dakle, svaka ta nastala drzava iz bivse Jugoslavije ima logicno pravo da kaze vi od nas trazite previse, mi to ne mozemo ni da pomislimo da vam vratimo. A onda tu ima drugih hohstaplerskih stvari.

Znam za jednu veliku organizaciju u Kutjevu, izmedju Save i Drave, "Kutjevacki vinogradi" raspisali su natjecaj da se licitacija objavi u roku od mesec dana. I javi se neka austrijska firma. I cim je to cuo, taj gangster Glavas napravi licitaciju za osam dana, a da ovima to ne kaze. To je cista prevara. Onda je dosao neki njegov prijatelj, necu da mu pominjem ime, i ponudio u kovertu pare u cekovima, jer ne moze da nosi novac u koferu. Pare je posudio od Privredne banke. Opet drzavne pare, i time je on postao glavni akcionar. Trebalo je odluciti sta da se uradi sa tim akcionarskim novcem. Otvorio je novi racun. Pogodite gde - u Privrednoj banci. I vratio tako pare banci. Tri komada papira. I on se tako obogatio. Verovali ili ne, to se desilo.

Nije to nista neobicno. To se i kod nas desava.

- I takvih je mnogo primera. Tako je kupljena "Slobodna Dalmacija" koja vise nije "Slobodna Dalmacija".

Tudjman se, ipak sto bi se reklo, ratosiljao Glavasa.

- Da, to je Dejton, ali to je politicka stvar.

Bojim se da ce Amerikanci izgubiti interes za ovo nase podrucje za godinu dana. Oni znaju da oni koji su doveli do rata da su svi jos uvek na polozajima u svim drzavama. Velike sile nisu tako lude, one znaju da je lakse s tim ljudima raditi, nego raditi sa demokratama. To se desilo Klintonu. Znate da je bio u Venecueli, Argentini i Brazilu. Sve te tri zemlje su vise "demokratske" nego sto su bile. Imaju vise novina, imaju vise finansijskih institucija, vise banaka, vise "Fordovih" fabrika. Drugim recima, dok su imali posla sa nekoliko diktatora u Juznoj Americi, dovoljno je bilo da americki ambasador sedi tamo i kaze - moja vlada zeli to i to.

Kod nas, na podrucju ex-dzu sad postoji sest piramida vlasti, a ne sest demokratija. To je razlika. I sada oni hoce da uvedu red, da ih naguraju da rade jedni s drugima, a da ne dolaze u Evropu samo da prose. To Tudjmana nervira jer za njega to znaci reintegraciju nove Jugoslavije . I svaki od njih je zavidan - pazi na svoju nezavisnost i suverenitet koji se sada efektivno ispoljava kao jedan kavez. On jeste suverenitet u smislu da smo se oslobodili od Turaka, od Austro-Ugarske, stvorili svoju drzavu itd, ali suverenitet isto znaci - ako neko zgrabi poluge vlasti, onda on kaze drugim drzavama - to je nasa drzava, nemojte se vi petljati u nasu drzavu, to mi vodimo itd. A sta imaju od svoje homogenosti. Drzave danas zavise jedna od druge pre ili posle ce biti u interesu i duznost medjunarodnih organizacija, pa i pojedinih velikih sila, da pomognu poslednjem seljaku na Balkanu da bude slobodan covek. Jer smo mi u stanju njima uvek da pravimo komplikacije.

Drugo, njima je u interesu, to su napravili sa Kanadom i Meksikom, da se otvore granice. I oni sad imaju tri i po miliona automobila koji prelaze granicu godisnje - meksicku granicu...

Mozda ce jednom taj interes povezati na drugi nacin sve ove zemlje dzu-prostora.

Sigurno ce povezati, tu nema govora, ali ne smemo za sada upotrebljavati etiketu Jugoslavija, jer se vecini ljudi od toga dize kosa na glavi. Morate izmisliti nesto drugo. Carinske nekakve kontakte...

Svi oni koji su zajedno radili, i dalje bi radili, Slovenci jedva cekaju da prodaju svoje elektircne aparate tu. To je logika trzista.