Srpski narod i pasta za zube

Lazar Dzamic

Mozda je najuobicajenije merilo civilizovanosti jedne osobe njen odnos prema pranju zuba, operaciji ciji je nedostatak upraznjavanja postao opsta metafora za "lose momke" u ranom detinjstvu. Potrosnja paste za zube je verovatno vecni statisticki simbol "umivenosti" stanovnistva i opsteg civilizacijskog nivoa

Ponekad mi se cini da se sva razlika izmedju Srbije i sveta moze svesti samo na jedan pojam, takav da neupucenome ne ostavlja bas mnogo mesta da stvari shvati odmah. Taj termin je "podrazumevanje". Naime, u svetu se civilizacija, u svim njenim alotropskim modifikacijama, nekako podrazumeva, i to se moze videti u tom specificnom upola naivnom-upola svetackom stavu zapadnjaka da su stvari u zivotu jednostavne i da se za mnoge od njih podrazumeva da se rade onako kako je propisano. Podrazumeva se da zaustavljate auto ispred pesackog prelaza bez semafora, podrazumeva se da ne potkradate potrosace, podrazumeva se da se ljubazno javljate na telefon, podrazumeva se da pustate vodu pre izlaska iz toaleta (zato u pariskom metrou, tako mi je bar neko jednom ispricao, postoji specijalna spasilacka ekipa u kojoj su i clanovi koji govore srpski, ciji je zadatak da posetiocima toaleta koje je uhvatila panika objasni da se vrata od kabine sama otkljucavaju u momentu kada se pusti voda iz kazanceta), podrazumeva se da kupujete i ponistavate kartu u gradskom prevozu, podrazumeva se da policajcu prilazite bez straha. Osecate li koliko smo se bazicno, skoro ne primecujuci, udaljili od tog stanja podrazumevanja? Ako zelite da se podsetite, prosetajte bilo kojom nasom pijacom nedeljom ujutro...

Ipak, mozda je najuobicajenije merilo civilizovanosti jedne osobe njen odnos prema pranju zuba, operaciji ciji je nedostatak upraznjavanja postao opsta metafora za "lose momke" u ranom detinjstvu. Potrosnja paste za zube je verovatno vecni statisticki simbol "umivenosti" stanovnistva i opsteg civilizacijskog nivoa. U tom smislu bilo je veoma zanimljivo zaviriti u jednu studiju agencije "Partner Researc", od juna ove godine, u kojoj su obradjeni podaci o potrosnji i pozicioniranosti zubnih pasti u Srbiji. Neke veoma zanimljive kulturoloske tendencije prosto same od sebe nicu odatle. Prvo, dobra vest: skoro polovina stanovnistva pere zube vise puta u toku dana, ili se bar tako izjasnjava. Na to treba dodati jos 31 odsto onih koji to rade bar jednom dnevno. Reklo bi se, narod blistavog osmeha. Ipak, kao i kod pismenosti, mozda je prava cifra za posmatranje upravo ona sa suprotne strane, ona koja dolazi s tamnije (moglo bi se reci: karijesne) povrsine dentalnog ogledala. Malo vise od 20 odsto populacije, naime, nije u ljubavi s pastom za zube. Tacno 12 procenata Srba, zamislite, uopste ne koristi ovo higijensko sredstvo! Ostatak do 20 odsto pere zube redje od ili maksimalno dva-tri puta nedeljno. Da je izbegavanje pranja zuba bolest, petina domaceg stanovnistva bi se nasla u sok-sobi! Medjutim, prava antropoloska studija pocinje kada se pogledaju podaci o strukturi tih nevaljalih subjekata koji mrze cetkice za zube. Svako ko bi se prihvatio tumacenja ovih pokazatelja, skoro da bi dosao u iskusenje da nekim stvarima daje nazive sindroma. Kako bi, inace, drugacije interpretirali cinjenicu da je 68 odsto dentalno-higijenskih apstinenata pristiglo iz tog ionako septicki ozloglasenog plemena muskaraca? Ocekivano? Kao posledicu tradicionalno dominantnog polozaja koji muzjaci imaju u nasem drustvu, s licencom koja iz toga proizlazi, a koja se sastoji u tome da ih njihove bolje polovine po pravdi Boga moraju da trpe cak i kada ovi pokusavaju da ih poljube? Kao simbolicko ispoljavanje trivijalnosti koju cin glancanja ocnjaka ima za balkanskog genetskog gonica? Ili kao posledicu nedostatka para (sto bi znacilo da su zene u Srbiji bogatije od muskaraca)?

Ako je suditi po jos jednom podatku, brak je u Srbiji pocetak jednog katastrofalnog licnog perioda (mada bi se mnogi slozili sa ovim stavom i generalno), doba u kome pojedinac, ako je tome sklon, sto bi rekao Branko Miljkovic, u potpunosti prestaje da veruje u fenomen dopadanja izmedju dva pola, u potrebu da se odrzava u dobroj formi, makar u uzus da se i dalje zaliva dobar imidz. Umesto toga, barem kada se pogleda kroz cinjenicu da skoro osamdeset odsto populacije od koje proizvodjaci pasta za zube ne mogu da se ovajde sacinjavaju ozenjeni/udate, brak je kod nas smrt gradjanskih i civilizacijskih navika, sindrom "zavrsenog posla", potpuni nedostatak svesti o tome da se posle bogatog domaceg rucka pracenog beckereckom tursijom s ukiseljenim celerom, kao jos jednog svakodnevnog dokaza ljubavi i pripadanja, stvar ne moze popraviti samo zvakanjem cackalice. Brak kao izgovor za nasu pravu prirodu? Hm...

I na kraju, podatak koji ce dobro doci studentima na nekom od buducih ulicnih protesta: skoro 60 odsto kandidata, od kojih niko normalan ne bi primio vestacko disanje "usta-na-usta" ni po cenu trenutnog rastavljanja s dusom, sacinjavaju pripadnici starosnog staleza od sezdeset i vise godina. Dakle, penzioneri. Podatak je mozda i logican s obzirom na pretpostavljeni empirijski parametar o broju preostalih zuba po (u) glavi prosecnog clana prosecnog beogradskog kucnog saveta: u doticnoj populaciji bilo je bolje meriti potrosnju "kukidenta", sredstva za ciscenje proteza, od potrosnje kalodonta. S druge strane, isti podatak bi u nekoj zlobnijoj interpretaciji mogao da se dozivi kao sasvim ocekivana posledica ucestalosti i kvaliteta penzionerskih obroka. S obzirom kako ih drzava za koju tako predano glasaju hrani, pravo je cudo da imaju potrebe da godisnje potrose vise od jednog centimetra paste za zube.

S marketinske strane je veoma zanimljivo videti kako su na domacem trzistu pozicionirane razne marke zubnih pasta, posto se istrazivanje pozabavilo i time. Apsolutni sampion u koriscenju je vecni "koldznos", pravi primer sta u marketingu znaci vreme i tradicija, kao i permanentno oglasavanje i dobra distribucija, uprkos cinjenici da je u pitanju proizvod zastarele tehnologije i uvidu da, po modernim dizajnerskim standardima, dominantne boje "koldznos" pakovanja, iperit-zuta i zuc-zelena, vise prilice ambalazi "kreozana" ili otrova za bube, nego paste za zube. Cak 52 odsto populacije koja se laca zubne cetke koristi ovu pastu! Ostali su rasprseni na mnoge druge marke, ali je simptomaticno da je druga po redu, samo sa oko 9 odsto upotrebe, jos jedan relikt domaceg trzista i higijenske tehnologije, kamilicom obogaceni "azuldzn". Tek posle ova dva preovladjujuca doajena, naravno, zahvaljujuci i njihovoj povoljnoj ceni, slede razne uvozne tvorevine kosmickog doba koje higijenu usta tretiraju kao pitanje cistoce u kokpitu spejs-satla ili sobi u kojoj se proizvode mikrocipovi. "Colgate" je treci sa 6,5 odsto, "signal" cetvrti sa 5,5, pa onda idu ostale marke koje se mogu naci u domacim prodavnicama ili na blagoslovenim buvljacima. Period koji je pred nama pokazace da li ce i u ovoj oblasti doci do smene generacija i da li ce buduce i zeljeno povecanje zivotnog standarda stanovnistva dovesti do masovnijeg preferiranja dentalnih cudesa s dodacima tipa sode bikarbone ili novih "sensation whitening" formula, pakovanih u srebrnaste folije sa svetlucavim zvezdicama! Kao pozeljno opste pravilo i mali licni apel autora ovog teksta, u doprinosu suzbijanja higijenske entropije oko nas, ostaje recenica: ne ponizavajte one koje pljujete - perite zube!