Opozicija u potrazi za predsednickim kandidatom

Ako je kompromis zajednicko resenje koje podrazumeva da svaka strana dobije i po malo neceg sto nije zelela, onda ishod dogovora opozicije o zajednickom predsednickom kandidatu moze biti prihvatljiv u granicama pukog pragmatizma. Problem je, izgleda, u eventualnoj postizbornoj naplati, to jest isplati podrske i zbog te kvake stranacki lideri tesko nalaze nacin da zajednicki otvore vrata predizborne predsednicke kampanje

Velimir Ilic

Glas koji u bajci "Tamni vilajet" savetuje: "Ako uzmes kajaces se, ako ne uzmes - kajaces se" ovih dana poput eha odzvanja kao trag koji za sobom ostavljaju opozicioni prvaci nastojeci da usaglase ideje o imenu, liku i delu eventualnog zajednickog kandidata za predsednika. U tom kolopletu predloga, zelja, ambicija, sujeta i predizborne trgovine neko bi mogao da napravi dobar posao. Ali, samo pod uslovom da - otvori politicku kladionicu. Jer, kako sada stvari stoje opozicioni rogovi u vreci nemoci jos nisu prepoznali ni pronasli formulu kojom bi svi bili zadovoljni, a takva neizvesnost je bogom dana za raspirivanje kockarskih strasti - kladjenje paralelno sa predizbornim dogovorima i predsednickim izborima. Pa onda - ko bude imao vise srece, jer pamet, pokazalo se, u dosadasnjim igrama ove vrste nije se pokazala kao jaca karta.

Izmedju sale i zbilje, cini se, u ovom slucaju nema mnogo razlike, sudeci prevashodno po idejama i dogovorima o (zajednickom) predsednickom kandidatu koji bi se suprotstavio duetu Milutinovic-Seselj. Vuk Draskovic, uprkos nedavnom porazu u prvom krugu, devalvaciji podrske posle raspada koalicije "Zajedno" i oslabljenog uticaja i moci i unutar sopstvene stranke, samouvereno se preporucuje kao treci kandidat. Medjutim, Draskovicevih - po mnogim ocenama nespornih - 800 hiljada glasova tesko da ce biti dovoljna garancija za ulazak u drugi krug. Na drugoj strani, ostatak takozvane demokratske opozicije, poput gusaka u magli, traga za kandidatom ujediniteljom. Uprosceno receno: opoziciji treba zajednicki kandidat, Vuku Draskovicu neophodna je mnogo sira podrska, s obzirom na razudjenost fronta sa kojeg opozicija nastoji da bar poremeti ravnotezu u strukturi vladajuceg rezima. Sta je resenje i postoji li moguci kompromis?

Ako uvazimo definiciju da je kompromis zajednicko resenje koje podrazumeva da svaka strana dobije i po malo neceg sto nije zelela, onda ishod dogovora o zajednickom predsednickom kandidatu moze biti prihvatljiv u granicama pukog pragmatizma. Problem je, izgleda, u eventualnoj postizbornoj naplati, to jest isplati podrske i zbog te kvake stranacki lideri opozicije nisu mogli naci nacin da zajednicki otvore vrata predizborne predsednicke kampanje. Ni posle novosadskog opozicionog samita, koji je organizovao Mile Isakov u ime koalicije "Vojvodina" i reformista ciju je ozbiljnost narusilo odsustvo nekolicine lidera, ne bi se moglo reci da je dogovor bogzna koliko pomeren ka eventualnom resenju. Ni politicki predstavnici vojvodjanskih Madjara nisu se precizno izjasnili ali ostavljaju mogucnost da podrze Draskovica "ukoliko se sloze sve kockice". Slicno, cini se, razmislja i Rasim Ljajic sa svojim sledbenicima ali se, utisak je, ocekuju predstojeca pomeranja jezicka na vagi koji je pokrenut u Novom Sadu. Moglo bi se cak reci da svi ili bar vecina ocekuju poteze i odluke svojih sagovornika a neki ih ocekuju na susretu opozicionara u beogradskoj centrali SPO.

Sudeci bar po izjavama, komentarima i konferencijama za novinare pojedinih politickih grupacija i stranaka nakon novosadaskog sastanka ipak je uocljiva tendencija da se sto sira podrska obezbedi upravo Vuku Draskovicu. U prilog ovoj tvrdnji i cinjenica da se Coviceva Demokratska alternativa cak prilicno jasno odredila: "Ukoliko bi Vuk Draskovic bio jedinstven kandidat opozicije na predsednickim izborima, DA bi ga podrzala". Glasovi DA u tom slucaju ne bi, naravno, mogli doneti presudan broj glasova ali bi, uz otvorenu sklonost koalicije "Vojvodina" ( LSDV i RDSV) ka takvom resenju, doprineli zbiru biraca na koje bi Draskovic mogao da racuna ukoliko se podrska dela opozicionih stranaka makar i jednokratno homogenizuje. Toj i takvoj homogenizaciji nisu skloni DS i GSS sto je razumljivo imaju li se u vidu jos svezi oziljci rasturanja koalicije "Zajedno" , Djindjiceve egzekucije u Skupstini Beograda i prethodno, a iz staba DS ponovljeno opredeljenje da se bojkotuju izbori. Na slicnim pozicijama je i DSS, uz napomenu da partije demokratske opozicije uopste ne treba da se trude oko zajednickog kandidata, a jos manje da isticu ili podrzavaju bilo ciju kandidaturu dok se ne obezbede ravnopravni i fer izborni uslovi i ne raspisu novi izbori koje DSS smatra neminovnim, jer "SPS ne moze u novoizabranom parlamentu formirati vladu".

Gradjanski savez je nastojao da kao "ujedinitelja" angazuje eks-guvernera Dragoslava Avramovica ali se sa tom inicijativom nije daleko odmaklo. Uz to iz Saveza vojvodjanskih Madjara prosledjena je opaska kako je "Avramovic prestar za predsednika".

S druge strane, Demokratski centar istice ili, preciznije receno, najavljuje kandidaturu Dragoljuba Micunovica nagovestavajuci da ce ga u tom naumu podrzati Dragoslav Avramovic, Coviceva Demokratska alternativa, Gradjanski savez Srbije, Narodna radikalna stranka, Srpska seljacka stranka... Politickoj javnosti nije strana ni nepoznata Micunoviceva umerena ali stalno prisutna zelja da se ukljuci u predsednicku trku. Pitanje je, medjutim, da li on moze iza sebe postrojiti dovoljno brojnu i homogenu "predsednicku koaliciju".

Da bi mozaik predizbornih lutanja bio kompletniji nemoguce je zaobici i ponude Milana Panica to jest ponude Panicu. Ni Paniceve ambicije da se ustolici na Andricevom vencu nisu prestale, bez obzira na poraz koji je svojevremeno doziveo (u izrazito neregularnim uslovima) ali je sada, sudeci po njegovim intervjuima i izjavama, spreman da bude kandidat ukoliko ga podrzi i Vuk Draskovic. To bi, naravno, podrazumevalo da uzdrmani SPO povuce kandidaturu svog lidera, a da ostatak ili bar pretezni deo opozicionih partija podrzi srpsko-americkog biznismena, biciklistu i bivseg premijera Jugoslavije. Ta varijanta je na prilicno klimavim nogama, prvenstveno zbog vec poznatog stava Vuka Draskovica da bi Paniceva kandidatura bila direktno usmerena protiv njega ali i objektivno zanemarljive verovatnoce da ce lider SPO svoje mesto u predizbornoj trci ustupiti Panicu i pri tom ga jos i podrzati sa nesporno respektabilnim brojem glasova ovog dela birackog tela koje mu je, posle svih lomova, ostalo privrzeno.

Uzgred budi receno, ukoliko se opozicione partije ne usaglase oko zajednicke podrske Draskovicu, a lider SPO ostane pri odluci o "kandidovanju do pobede" predstojeci izbori ce biti prilika da Vuk Draskovic samostalno, nakon politickih i unutarstranackih turbulencija vezanih za njegovo ime, proveri da li zapravo i dalje ima naklonost biraca ciji je zbir "standardnih 800 hiljada". Tesko je poverovati, sudeci po ishodu prethodnog izbora glasaca izmedju kandidata levice i radikala, da ce biracko telo, iduci linijom manjeg zla napraviti drastican zaokret u Draskovicevu korist.

U svakom slucaju, dok opozicija luta lavirintom koji je sama sebi (p)ostavla, dva kandidata ponasaju se kao da ne moraju da brinu, bar sto se tice plasmana u drugi krug. Rezervna Miloseviceva varijanta, personifikovana u Milanu Milutinovicu, trenutno je u senci lidera radikala. Ta prednost Vojislava Seselja moze biti cak i povecana ukoliko opozicija ne napabirci dovoljno slicnomisljenika i podrskom zajednickom kandidatu ne uspe da regrutuje svoje pristalice i probudi "nesvrstane" birace. Otezavajuca okolnost u tom slucaju bila bi istrajnost Demokratske stranke, Gradjanskog saveza i Demokratske stranke Srbije u zagovaranju bojkota i predstojecih predsednickih izbora. Sve u svemu, izbor predsednika Srbije bice velika lutrija u kojoj dobitak nije zagarantovan ali gubitak mnogima - jeste.