IZVESTAJ KOMISIJE O (NE)POSTOVANJU EVROPSKIH USLOVA UDRZAVAMA BIVSE SFRJ

Nema dovoljno dokaza o demokratskim reformama, o postovanju ljudskih i manjinskih prava niti se SRJ ponasa u skladu sa obavezama iz Dejtona, te je malo verovatno da ce se izvozne povlastice SRJ produziti i za 1998. godinu kao sto je sigurno da Komisija nece preporuciti sirenje programa PHARE na SRJ. Nasuprot tome finansirace se programi za podrsku demokratiji, postovanja ljudskih prava i razvoju nezavisnih medija

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Prvi izvestaj Evropske komisije o stanju demokratije, ljudskih i manjinskih prava, vladavini zakona i trzisnih reformi u drzavama bivse Jugoslavije, kao i o njihovoj medjusobnoj saradnji i postovanju obaveza iz Dejtona, mogao bi - u konkretnom slucaju SRJ, odnosno Srbije - da posluzi kao podsetnik na teme o kojima bi bilo dobro da se povede debata medju predsednickim kandidatima i politickim snagama koje ih podrzavaju, kako bi biraci 7. decembra imali jasnu sliku o buducnosti koju nude razlicite opcije. Ili, barem, jasnu predstavu o tome koliko je ta buducnost u skladu, ili u sukobu, sa procesima evropske integracije, ciji bi deo, pod odredjenim uslovima, mogla da bude i SRJ. Te da se, takodje, proceni da li su ti uslovi zaista tako teski i nedostizni, te da li su definisani u interesu Evrope ili se, mozda, radi o necemu sto bi bilo i u interesu SRJ, a narocito njenih gradjana.

Mali podsetnik na ono sto je prethodilo. Nakon sto su, pocetkom novembra 1991, predsednici Milosevic i Bulatovic u Hagu definitivno odbili projekt resenja jugoslovenske krize koji je predlagao lord Karington, EU je suspendovala Sporazum o saradnji sa SFRJ i sve republike bivse federacije podelila u dve kategorije: "kooperativne" i "nekooperativne". Prve su mogle da koriste neke od trgovinskih povlastica iz suspendovanog ugovora, dok su druge - Srbija i Crna Gora - ostavljene bez icega. Tako je bilo sve do 29. aprila ove godine, kada su i na SRJ prosirene tzv. autonomne trgovinske mere, odnosno izvozne povlastice. Sa idejom da sve republike bivse Jugoslavije postavi na istu "startnu poziciju", EU je tom prilikom definisala i seriju politickih i ekonomskih uslova koje bi zainteresovane drzave trebalo da ostvare... ukoliko zele razvoj ugovornih odnosa sa "petnaestoricom". Buduci da se krajem godine odlucuje o tome kakve ce odnose EU, u narednoj godini, imati sa zainteresovanim drzavama, Komisija je sacinila izvestaj u kojem se analizira sta je, i koliko, svaka od tih drzava ucinila ili propustila da ucini od 29. aprila do danas. Za svaku od pet drzava ukljucenih u tzv. regionalni pristup EU (SRJ, BiH, Hrvatska, Makedonija i Albanija) analizira se razvoj u pet oblasti, s tim sto se zemljama-potpisnicama Dejtona dodaje jos i procena postovanja mirovnih sporazuma. U slucaju SRJ, izvestaj Komisije, sazeto, izgleda ovako:

DEMOKRATSKI PRINCIPI: "Najveci problem opsteg karaktera je jaz izmedju teorije (kako je definisana u ustavima i zakonima) i prakse." Republike su, po Ustavu, jednake... "ali je srpski parlament u praksi mocniji od federalnog." Dalje: "postoji reprezentativna vlada... ali ima problema sa odgovornoscu izvrsne vlasti". Odnosno: "uloga parlamenta ogranicena je de fakto kontrolom vladajuce koalicije"... tj. sustinske odluke donose se u partijskim forumima i nakon toga im se udara "pecat parlamenta." Nema efektivne podele vlasti na zakonodavnu, izvrsnu i pravosudnu. Navode se primeri politicke manipulacije sudstvom u Srbiji i Crnoj Gori (slucaj lokalnih izbora 1996; intervencija Saveznog ustavnog suda povodom Bulatoviceve zalbe na odluku Ustavnog suda Crne Gore i sl.)... a kao "pozitivni razvoj" se ocenjuje "snazan protest u pravnickim krugovima i stvaranje nezavisne asocijacije sudija."

LJUDSKA PRAVA I VLADAVINA ZAKONA: Problem opsteg karaktera je isti kao i u prethodnom slucaju: "ljudska prava su dobro zasticena u teoriji... ali ne i u praksi." A sve to uprkos clanu 16 Ustava SRJ iz 1992, kojim se uspostavlja obaveza postovanja brojnih medjunarodnih ugovora i konvencija iz domena ljudskog prava. Generalno gledano, sprovodi se "politika zanemarivanja nekih osnovnih ljudskih prava."

Ne, naravno, svih. Za slobodu izrazavanja se konstatuje da "postoji u prilicnom stepenu." Pobeda opozicije na lokalnim izborima, konstatuje se dalje, "povecala je raznovrsnost medija... ali jos nema znakova sistematske reforme drzavne kontrole nad RTS." Postoji "raznolika i dinamicna stampa... ali se nastavlja pritisak vlasti na nezavisne medije." Taj pritisak se, kako se navodi, sprovodi bilo "ekonomskim napadima (slucaj 'Nase Borbe'), bilo tehnickom regulativom (slucaj suspendovane odluke Ministarstva telekomunikacija)." U praksi, "demonstracije su uglavnom dozvoljene"... ali to ne iskljucuje "nasilne akcije policije." Kao primer se navodi nasilje protiv demonstranata preduzeto navodno da bi se sprecila "opstrukcija javnog saobracaja", dok se istovremeno i na istom mestu dopustaju kontrademonstracije vladajuce koalicije.

U teoriji, tj. Ustavu, garantovana su prava na privatnost porodice, doma i korespondencije... ali su i ta prava "u praksi cesto predmet zloupotreba i manipulacija." U teoriji, pravo na svojinu je "nepovredivo" i garantovana je jednakost drustvene i privatne svojine. Medjutim, specijalnim zakonima se ta jednakost ponistava, tako sto se promet nekretninama uslovljava etnickim poreklom strana u transakciji. "Prakticni rezultat je da su gradjani ne-srpskog porekla u najvecoj meri onemoguceni da izvrse takve transakcije." U teoriji je, dalje, proklamovano pravo gradjana da se zale na administrative odluke. U praksi - navodi Komisija pozivajuci se na izvestaj Helsinskog komiteta - "to pravo se ne postuje: sudske procedure su veoma duge; nema mehanizma da se one ogranice i da se osigura odlucivanje o zalbama." Sporost je, po Komisiji, kako rezultat "haosa u sistemu", tako i "orudje manipulacija." Kao primer, navodi se da jos nema konacne presude o obavezi banaka da stedisama isplate 6 milijardi DM "zamrznute" devizne stednje.

POSTOVANJE I ZASTITA MANJINA: U teoriji, Ustav i zakoni garantuju "siroka ljudska i manjinska prava." Problem, opet, "proizlazi iz prakse i implementacije tih zakona u sistemu u kojem se kontrola i dalje sprovodi sredstvima iz bivseg komunistickog sistema: drzavna bezbednost plus kontrola nad medijima, sudstvom i ekonomijom." Uz konstataciju da "sve manjine nisu suocene sa istim problemima", navode se problemi Albanaca na Kosovu, hrvatske i madjarske manjine u Vojvodini i drugde, kao i Muslimana u Sandzaku. Za izbacivanje "etnickih Hrvata iz stanova u opstini Zemun", Komisija konstatuje da je izvrseno "u najmanju ruku sa pasivnom kolaboracijom vlasti."

TRZISNE EKONOMSKE REFORME: Priznaje se "izvestan progres na planu makro-ekonomske stabilizacije" kao i "prilicno stroga monetarna politika" koja je ove godine "olabavljena u predizbornoj fazi. Dalje, konstatuje se da spoljna trgovina "jos nije dovoljno liberalizovana" i da je podlozna "zloupotrebama mocnih monopola pod kontrolom politicke elite." "Enorman spoljnotrgovinski deficit (za koji nema indicija kako se finansira) rezultirao je time da mnoge kompanije drze novac u inostranstvu." Domaca proizvodnja je "prezasticena" visokim carinama, koje rezultiraju "iskrivljenom slikom o konkurentnosti uvoznih proizvoda." Nedavni zakon o transformaciji vlasnistva "mogao bi voditi privatizaciji preduzeca u drustvenoj svojini... ali proces nije ni prinudan ni vremenski ogranicen, tako da ce najverovatnije voditi hibridnoj ekonomiji, sa lose definisanim razgranicenjem izmedju drustvenog, drzavnog i privatnog vlasnistva." Procedura je, konstatuje se, "mutna i neprozirna" i najverovatnije nece pogoditi monopole, "buduci da su zakonsku inicijativu pokrenuli oni koji imaju glavnu korist od monopola..."

Dalje, nema nezavisne centralne banke, "niti se uocava namera da se krece u tom pravcu." Uspostavljanje "kompetitivnog i oprezno vodjenog bankarskog sektora je daleko." Taj sektor je u "gorem stanju od ostatka ekonomije... jadno je upravljan i pod snaznim politickim uticajem... vecina banaka je, s obzirom na nelikvidnost, totalno zavisna od politickih odluka." Sve u svemu, "nema ocite posvecenosti reformama, a oni koji su imali najvise koristi u prethodnom sistemu, zadrzavaju kontrolu nad procesom."

REGIONALNA SARADNJA: Ovde se, najpre, priznaje da je "bilo napora i napretka", a zatim sledi nova serija "ali." Posle prvih pozitivnih koraka 1996, usporen je proces saradnje sa Makedonijom; dok je prakticno uspostavljanje diplomatskih odnosa sa BiH onemoguceno insistiranjem SRJ na povlacenju tuzbe za genocid pred Medjunarodnim sudom. Za odnose sa Hrvatskom se konstatuje da su "normalizovani", uz nabrajanje nedavno potpisanih sporazuma. Za trgovinsku razmenu sa ostalim republikama se kaze da je - sa izuzetkom Makedonije - minimalna; i dalje se zahtevaju vize; nema zajednickih projekata; a jos nisu resena ni pitanja sukcesije... "barem delom zbog insistiranja SRJ na legalnom kontinuitetu sa SFRJ." Primaju se k znanju napori za razvoj odnosa sa Bugarskom i Madjarskom, kao i prvi kontakti sa Albanijom.

POSTOVANJE OBAVEZA IZ DEJTONSKOG SPORAZUMA: Na prvom mestu se istice da "SRJ ne saradjuje sa Haskim tribunalom na privodjenju pravdi optuzenih za ratne zlocine." Uobicajeni "izgovor" da Ustav SRJ zabranjuje ekstradiciju jugoslovenskih gradjana je, po oceni Komisije, "nespojiv sa obavezama preuzetim potpisivanjem Dejtonskih sporazuma." Nema, dalje, "dokaza da Vlada SRJ koristi svoj uticaj da bi se optuzeni bosanski Srbi izveli pred Sud"... ali ima izvestaja o "prisustvu nekih vidjenijih optuzenih u SRJ." Nije, takodje, bilo "koherentnog pritiska na bosanske Srbe da saradjuju u zajednickim institucijama i primene odredbe Ustava BiH." SRJ, dalje, "nije igrala nedvosmislenu ulogu u resavanju sadasnje krize u Republici Srpskoj." Nije, konacno, ucinjeno nista da bi se sporazum SRJ-RS iz februara 1997. doveo u sklad sa Dejtonskim sporazumom i smernicama visokog predstavnika.

U istom poglavlju izvestaja se, takodje, konstatuje da "nije ucinjena uverljiva ponuda za stvarni dijalog o statusu Kosova", sto je, kako se podseca, "jedno od kljucnih pitanja za razvoj bliskih odnosa sa EU." Sporazum o obrazovanju nije primenjen i "uprkos rastucoj napetosti u tom porducju... nema ni znaka o konstruktivnom stavu Beograda."

OPSTI ZAKLJUCAK I ORIJENTACIJA ZA BUDUCE ODNOSE: "Nema dovoljno dokaza o uverljivoj posvecenosti demokratskim reformama, niti napretka u postovanju opstepriznatih standarda ljudskih i manjinskih prava. Privatizacija jos nije pocela, i nema ocite posvecenosti reformama. Niti se SRJ ponasala u skladu sa obavezama iz Dejtona."

U vezi sa tzv. autonomnim trgovinskim merama, Komisija podseca na uslove ("puna i brza" implementacija Gonsalesovih preporuka i "sustinski napredak" u resavanju kosovskog problema) pod kojima su one 29. aprila 1997. odobrene SRJ i konstatuje da "nije bilo znacajnijeg napretka u njihovom ostvarivanju." Zbog toga, Komisija zakljucuje da je "malo verovatno da se te mere mogu produziti SRJ i za 1998. godinu", ali dodaje da ce svoj formalni predlog o autonomnom trgovinskom rezimu podneti naknadno (sredinom novembra). Imajuci u vidu "produzeno neizvrsavanje relevantnih uslova, Komisija nece preporuciti sirenje programa PHARE na SRJ." Komisija ce, medjutim, nastaviti da finansira programe za podrsku demokratiji, postovanja ljudskih prava i vladavine zakona, kao sto ce nastaviti i podrsku nezavisnim medijima.