IZVORI NATO O POSETI GENERALNOG SEKRETARA HAVIJERA SOLANE BEOGRADU

Uz asistenciju generala Veslija Klarka, generalni sekretar NATO preneo seriju "jasnih poruka" predsedniku SRJ s "vrlo konkretnim politickim i vojnim ciljevima". Nova opomena o nuznosti postovanja obaveza SRJ prema Haskom tribunalu

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Konkretne poruke: Vesli Klark, Havijer Solana i Slobodan Milosevic FOTO: Fonet/AP

Generalni sekretar NATO Havijer Solana i vrhovni komandant snaga NATO za Evropu Vesli Klark razgovarali su juce sa predsednikom SR Jugoslavije Slobodanom Milosevicem i odmah potom otputovali iz Beograda.

Razgovori u Belom dvoru na Dedinju trajali su nesto manje od dva casa (od 12.15 do 14), ali novinarima nije omoguceno da od ucesnika dobiju izjave. Razgovorima u Belom dvoru se naknadno prikljucio sef americke misije u Beogradu Ricard Majls. Solana i Klark doputovali su u Beograd iz Sarajeva, gde su se sastali s visokim predstavnikom za BiH Karlosom Vestendorpom.

Ukazujuci da je to bilo tek drugo putovanje Havijera Solane u Beograd tokom proteklih 18 meseci, izvori NATO zele da istaknu da to nije bila ni "rutinska" ni "kurtoazna" vec poseta s vrlo konkretnim politickim i vojnim ciljevima. Ti ciljevi se odnose kako na aktuelno stanje mirovnog procesa u Bosni, tako i na bezbednosnu situaciju u sirem regionu, a izlozeni su - kako to u Briselu kazu - serijom "jasnih poruka" koje je generalni sekretar NATO, uz asistenciju generala Veslija Klarka, vrhovnog komandanta saveznickih snaga u Evropi, preneo predsedniku Jugoslavije Milosevicu.

Prema visokom funkcioneru NATO koji je juce, pod uobicajenim uslovom anonimnosti, informisao novinare o posetama generalnog sekretara Sarajevu i Beogradu, Solanine poruke Milosevicu mogle bi se podeliti u dve grupe. U prvoj je izrazeno ono sto se od Milosevica ocekuje u vezi s Bosnom i, posebno, Republikom Srpskom, dok su u drugoj sadrzana izvesna direktna ocekivanja od same SR Jugoslavije, odnosno njenog predsednika.

U vezi s Bosnom od Milosevica se, prema pomenutom izvoru, trazi da vise nego do sada doprinosi ostvarivanju dejtonskih sporazuma koje je licno potpisao, te da se posebno angazuje na sredjivanju stanja u Republici Srpskoj i obezbedjivanju demokraticnosti i regularnosti tamosnjih parlamentarnih izbora, zakazanih za 23. novembar.

Od jugoslovenskog se predsednika, s tim u vezi, trazi da ucini sve sto je u njegovoj moci kako bi se Pale naterale da obustave opstrukciju funkcionisanja zajednickih institucija BiH i dignu blokadu sa usvajanja nekih najosnovnijih zakonskih akata kao sto je, na primer, Zakon o drzavljanstvu i pasosima. Dalje, navodi pomenuti funkcioner, od Milosevica se ocekuje da doprinese obustavljanju "zapaljive i huskacke propagande" medija pod kontrolom Pala, kao i da izvrsi pritisak kako bi Pale prihvatile obavezu "prestrukturiranja medija" i uslove koje su im - za deblokiranje predajnika i obnavljanje emitovanja SRT - postavili visoki predstavnik Vestendorp, tzv. Upravni odbor Saveta za implementaciju mira i sam Sfor. Konacno, od Milosevica se trazi da sredstvima koja su mu na raspolaganju "ubedi" Pale u neophodnost uspostavljanja mesovitih, tj. multietnickih, lokalnih vlasti u Brckom i Srebrenici, a na osnovu rezultata septembarskih lokalnih izbora.

Bez obzira sto se svi ovi zahtevi odnose na bosanske Srbe, ili barem onaj njihov deo koji predstavljaju Pale, pomenuti funkcioner NATO istice da se "ne radi ni o kakvom antisrpskom pristupu". Te, tim povodom, najavljuje da ce slicne mere pojacanog pritiska i sankcionisanja biti primenjene i u odnosu na strane u Federaciji, zbog njihove opstrukcije rada zajednickih institucija; njihove zloupotrebe medija (posebno, s tim u vezi, navodi primer hrvatske TV u Mostaru); kao i njihovog protivljenja uspostavljanju multietnickih lokalnih vlasti u Drvaru i jos nekim opstinama Centralne Bosne.

Od Solaninih poruka Milosevicu koje se ticu same SR Jugoslavije, visoki funkcioner NATO je juce na prvo mesto stavio nuznost postovanja obaveza prema Haskom tribunalu, a posebno obavezu hapsenja i predaje optuzenih za ratne zlocine. "Neodrzivost sadasnje situacije" ilustrovao je sledecim podacima: u Pritvorskoj jedinici Haskog tribunala sada su sva trojica optuzenih Muslimana; 14 od 18 optuzenih Hrvata; te 3 od 55 optuzenih Srba. Situacija je utoliko drasticnija sto su, kako podseca, sva trojica optuzenih Srba stigli do Haga zahvaljujuci saradnji nemackih vlasti (Tadic), UNTAES (Dokmanovic) i Sfor (Kovacevic), dok je Beograd predao Sudu samo jednog Hrvata (Erdemovica).