BALETSKE PRAIZVEDBE

Praizvedbom baleta "Zena" u Narodnom pozoristu u Beogradu otpocelo obelezavanje 75. godisnjice postojanja beogradskog Baleta

Balet Narodnog pozorista u Beogradu otpoceo je obelezavanje 75. godisnjice svoga postojanja praizvedbom baleta "Zena", na muziku Rapsodije na Paganinijevu temu op. 43 za klavir i orkestar, po libretu i u reziji i koreografiji Lidije Pilipenko, u kojem su zaista izuzetnu ulogu imali i pijanistkinje iz Ukrajine Marija Mazur-Udovenko i orkestar beogradske Opere pod upravom mladog i autoritativnog dirigenta Bojana Sudjica.

Kako se u Beogradu baletske premijere desavaju redje no sto bi to publika zelela, ovaj kratki balet, ciji bi naslov mogao biti i "One i oni", pobudio je veliki interes. Reprezentaciju zena u ovom izvodjackom timu cinile su mlada, veoma muzikalna i senzibilna balerina Ana Pavlovic i Marija Mazur, pijanistkinja bujnog slovenskog temperamenta, koja je zahtevnu Rahmanjinovu klavirsku deonicu odsvirala tehnicki bez zamerki, a u ekspresiji zvuka prefinjeno nijansirano. Muski deo izvodjaca imao je na celu prvaka Konstantina Kostjukova, sjajnog baletskog igraca i dirigenta Bojana Sudjica, koji je uspeo da iz orkestra beogradske Opere izvuce maksimum, tako da je, istini za volju, muzicka komponenta ove baletske predstave bila dominantna gotovo dve trecine njenog 25-minutnog trajanja.

Svoju igracku vizualizaciju poznatog i koreografski vec mnogo puta koriscenog Rahmanjinovog Petog koncerta za klavir i orkestar, Lidija Pilipenko je zasnovala na sopstvenom libretu koji prica o zeni i njenim vezama s muskarcima razlicitih karakternih osobina. Birajuci izmedju onoga kojim moze vladati, preko onog u kojeg se ne moze pouzdati, do onog koji i emocionalno i fizicki, pomalo i narcisoidno vlada - njena zena je, ipak, samosvojna licnost, koja ih moze napustiti, iako nije srecna u usamljenosti. U rezijskom pogledu Pilipenkova kao da se kolebala izmedju koketne hirovitosti i gotovo uspanicenosti glavne junakinje u njenoj nepomirljivoj izbirljivosti, dok je u koreografskom pogledu koristila neoklasicnu baletsku leksiku s jedva naslutljivim elementima savremenog mjuzikla. Njen autorski rukopis bio je posebno prepoznatljiv u brojnim, slozenim, vizuelno dopadljivim, vazdusnim podrskama. Pilipenkova je bila i izuzetno hrabra kada je muskom baletskom ansamblu, koji tek pokazuje izvestan napredak u svom znanju i umenju, dodelila znacajnu ulogu. Ako je to njen pedagosi potez u svojstvu direktora beogradskog Baleta, onda ga treba pozdraviti.

Mlada protagoniskinja Ana Pavlovic ispunila je primerno sve zahteve koreografije, koja nije imala klimaks u njenim plesnim monolozima, sto se moglo ocekivati, vec u duetima s partnerima: u igri s izuzetno svojoj umetnosti privrzenim Svetozarom Adamovicem, koji je s nesvakidasnjim igrackim impulsima, uz besprekornu tehniku, zanimljivo vajao svoju plesnu minijaturu, te s odmerenim i u partnerstvu sigurnim Nenadom Jeremicem. Svoje najbolje igracke trenutke Ana Pavlovic je imala u igri s Konstantinom Kostjukovim i tada igra i muzika u predstavi "Zena" postaju ravnopravne. Konstantin Kostjukov je briljirao i u nekoliko skladno i izuzetno sigurno izvedenih virtuoznih baletskih kompozicija, zasnovanih na bravurama klasicne baletske igre, a koreografski dobro ukomponovanih u igru savremenijeg senzibiliteta.

Purpurno crvene, atlasne "vruce" pantalonice i prsluk, kakav je za protagonistkinju kreirala prva dama nase kostimografije Bozana Jovanovic nije bio primeren figuri Ane Pavlovic, dok su prefinjeno oblikovani kostimi od bljestavo bele svile za soliste, i nesto skromniji za muski ansambl, bili do detalja sa ukusom izmastani. Dekor Borisa Maksimovica bio je savremen i zanimljiv, ali ga je narusavala galerija na kojoj je bio postavljen klavir i na kojoj je pijanistkinja svirala okrenuta ledjima svim plesnim zbivanjima. To jeste rezijski sasvim izuzetno (a pijanista mora zauzeti ovakav polozaj u odnosu na dirigenta i orkestar), no pored toga sto je jedan deo igracke scene zaklonjen stepenicama, sve do poslednje scene, kada glavna junakinja "utekne" od svojih veza( podnaslov baleta je "les liaisons") na klavirsku platformu, muzicka interpretacija poznatog Rahmanjinovog koncerta, iako je igra veoma skladno prati, na izvestan nacin deluje izdvojeno, kao da je u pitanju koncertno izvodjenje. A da je upravo muzicka interpretacija bila izuzetno upecatljiva komponenta predstave, svedoci srdacan aplauz premijerske publike upucen pijanistkinji Mariji Mazur-Udovenko.

Milica Zajcev