KNJIZEVNIK I PREDSEDNIK MATICE SRPSKE, AKADEMIK BOSKO PETROVIC

"Pitanje je da li svako drustvo - a pogotovu da li svaki narod - moze da savlada jedan grad. Biti clan Matice ne donosi nikakve privilegije, jer smo mi organizacija volontera, a ja, kao predsednik, od Matice ne mogu nista da dobijem, vec samo nesto da dam", kaze za "Nasu Borbu" akademik Petrovic

Ivica Bizetic

Sredinom oktobra rezidencijalno-lovni kompleks Morovic, koji se nalazi u blizini Sida i poznatiji je kao (donedavno) deo kompleksa Karadjordjevo, bio je domacin ucesnicima interdisciplinarnog okruglog stola pod nazivom "Moderni pojam licnosti".

Jedan od ucesnika skupa je bio i knjizevnik Bosko Petrovic, predsednik Matice srpske i akademik (istina, njegovo angazovanje je bilo ograniceno na "protokolarne duznosti", na ulogu domacina - podsecamo da je g. Petrovic rodjen u tom kraju - i na autoritet predsednika institucije koja je inicirala skup, odnosno bila jedan od organizatora). Novinar "Nase Borbe" je iskoristio priliku da razgovara sa akademikom Petrovicem o samoj manifestaciji, ali i o instituciji na cijem celu se nalazi.

Nasa Borba: Prilikom otvaranja okruglog stola posvecenog "modernom pojmu licnosti", istakli ste da je rec o "izuzetno vaznoj drustvenoj temi". Kako se doslo na ideju da se ovakav skup organizuje i uz to bas na ovom mestu?

Bosko Petrovic: Predstavljalo bi gresku pomisliti da smo se odlucili za Morovic samo zato sto sam ja rodjen ovde. Podsetio bih da je iz ovog kraja potekao veliki broj izuzetnih umetnika, intelektualaca, akademika. Sto je jos vaznije, smatrali smo da bi u ovakvom okruzenju - u savrsenom miru i na divnom, cistom vazduhu, u tisini koju prekidaju jedino zivotinjski glasovi, u specificnoj vrsti izolacije - dakle, da bi to bili odgovarajuci uslovi u kojima bi ucesnici skupa mogli da pruze maksimalni doprinos. Sasvim je drukcije odrzati okrugli skup u gradu, u nekakvoj zagusljivoj sobi, gde vas sa svih strana "bombarduje" gradska vreva. Psiholoski, i kad je tisina, vi ipak niste prepusteni sebi, niti ste u mestu. Sve ovo posebno vazi za Beograd, koji je onakav kakav je: haotican, nesredjen... Uostalom, pitanje je da li svako drustvo - a pogotovu da li svaki narod - moze da savlada jedan grad.

NB: Tokom skupa se iskristalisao utisak da je rec o okruglom stolu neopterecenom politizacijom, kao sto je to skoro bez izuzetka slucaj sa slicnim manifestacijama.

B.P.: Pokazalo se kao poseban kvalitet to sto smo pronasli jednu formu kulturnog zivota, koja je (namerno!) odvojena od neposrednih politickih strujanja, i drago mi je sto je tako. Jer, ako bismo usli u politicke vode, mi bismo u Matici medju clanstvom izazvali rasprave. Oni ne misle svi jednako, ali - kada je struka u pitanju - to je vec nesto drugo. Za zivot jednog drustva je vazno da postoje razne grupe koje rade: neposredno u ekonomiji, u oblasti kulturnog i duhovnog zivota i drugde. To je ono sto cini drustvo. Ako bismo se mi iz jedne sfere, koja je ovakva kakvom se bavi Matica, okrenuli drugoj, prakticnoj sferi - to ne bi bilo dobro. Drustvo mora da bude stratifikovano i to treba cuvati. Bez obzira sta ja politicki mislim, to je moja stvar. Medjutim, kada je Matica u pitanju, posebno je vazno ne ulaziti u dnevnopoliticka pitanja, koja su izuzetno zamrsena, vec ici na jedan opsti nivo, cime cemo i tim dnevnopolitickim pitanjima dati mogucnosti da se izraze bolje, pametnije i kvalitetnije.

NB: Skup je karakterisalo odsustvo megalomanije u organizacionom smislu i nacionalistickih tonova u radu ucesnika.

B.P.: Cesto imam prilike da cujem zapazanje koje shvatam kao kompliment, a to je: da se Matica srpska, kao izuzetno vazna nacionalna institucija, uspela da odupre upadanju u zamku primitivnog nacionalizma i da je u tom smislu mnogo otvorenija od drugih. Ovaj skup je potvrdio opravdanost takvog rada Matice, pa mislim da je i to doprinelo da se sve odvija u izuzetno konstruktivnoj atmosferi - kao razgovor strucnjaka koji mogu da diskutuju, da se slazu ili ne slazu jedan sa drugim, ali bez nacionalisticke euforicnosti. Takodje, pokazalo se da je dobro imati manji broj kvalifikovanih ucesnika, umesto pozvati neki besmisleno veliki broj ljudi, od kojih ce veci deo biti neaktivan, dvoje-troje ce voditi glavnu rec, a sve ce posluziti kao prilika da se nekolicina medjusobno obracunava i da resava nekakve licne netrpeljivosti.

Znate, to nase srpsko... Normalno je da covek bude ono sto jeste: Srbin, Nemac, Italijan. Medjutim, kada govorimo o poslu koji radimo, nijedan posao nije srpski. Napraviti jedan sto nije pitanje nacionalnog, nego pitanje majstorstva. Istina je da svaka nacija ima nekih karakteristicnih osobina (pa i Srbi imaju svojih osobina, ukljucujuci i one koje nisu bas dobre), ali bas ovakav skup omogucava da se sve te osobine pokazu, i to sigurno vise i bolje nego sto se to uradi zahvaljujuci nekakvim nacionalnim parolama.

NB: Rad i aktivnosti Matice srpske su verovatno najbolja potvrda za ovo na sta ste ukazali.

B.P.: Zbog prilika u kojima se nase drustvo nalazi, nas duhovni zivot je takodje u krizi, pa mozda nije dovoljno zapazeno sta, kako i koliko Matica radi. Mi objavljujemo osam naucnih zbornika, koji su na pristojnom, a neki cak i na visokom internacionalnom nivou. Sigurno je da se znacaj takvih nasih izdanja ne ogleda prvenstveno u masovnosti i nekakvim velikim tirazima, jer danas se i inace ne cita mnogo. Mnogo je vaznije to sto takva izdanja deluju kao katalizator i sto privlace ljude da tu objave i predstavljaju sredstvo tih ljudi da se izraze. Uostalom, za Maticu je karakteristicno bas to: okupljanje saradnika; a treba znati da je rec o oko 1.500 ljudi razlicitog nivoa, ali spremnih i voljnih da rade, i to treba drzati.