ROBERT KOLAR, DIREKTOR POZORISTA MLADIH U NOVOM SADU:

"Planovi se mogu ostvariti sopstvenim degradiranjem": Robert Kolar

Pozoriste mladih u Novom Sadu je u ovu sezonu krece sa dve premijere: prva je "Neobicno putavanje" - lutkarska predstava bez lutke u bukvalnom smislu. U njoj delovi scene i dekora ozivljavaju i postaju lutke. Predstavu je rezirala gosca iz Bugarske, Emilija Mackovic. Uskoro se ocekuje premijera predstave "f. g. l.", u podnaslovu "kad jednom prodje pet godina" koju rezira gost iz Budimpeste Laslo Gergelj. U pitanju je predstava savremenog izraza vezana prvenstveno za pokret. O daljim planovima pozorista koje jos uvek insistira na lutki kao sredstvu izrazavanja, direktor pozorista Robert Kolar kaze:

"Trudimo se da na pametan nacin vodimo ovo pozoriste, sto takodje podrazumeva da necemo raditi ono sto je repertoar Srpskog narodnog pozorista. Moramo istovremeno da opravdamo ime Pozoriste mladih - da prizovemo publiku koja zeli da vidi i neke novije, savremenije i mladje pristupe.

Konacni cilj ovog pozorista, dok ga ja budem vodio, je predstava za odrasle, ozbiljna tema, mozda cak i Sekspir, ali da to bude predstava bazirana na lutki. Jer lutka nije medij samo za decu, lutka nije iskljucivo decija igracka, ona je pre svega jedan pozorisni jezik, kao sto je pokret, glas, oko i rec.

Novosadska akademija, zapravo svaka akademija u ovoj zemlji ima problem da se eventualno tek ponegde pomene lutka. Novosadska akademija ima jos i prednost koja se zove profesor Radoslav Lazic koji pokusava da svojim casovima glume i jos nekim drugim predavanjima priblizi glumcima masku i lutku, ali i dalje, uz sav njegov trud, to je samo jedan od seminara. Prosle godine u Novom Sadu je osnovana lutkarska skola "Anima" od koje mnogo ocekujem i nadam se da ce nam doneti mladi kadar. Dok to ne dodje moramo mlade glumce prvo da selektiramo pre nego sto dodju, da li zele da se bave i lutkom i glumom, jer glumac je glumac - samo je pitanje kakvo sredstvo koristi.

Mi smo pozoriste ciji je osnivac grad kokji nas podrzava, ali svi znamo da je situacija uzasna i ljudi zaduzeni za novac koji treba da se usmerava na kulturnu maksimalno se angazuju da nam pomognu - ja se nadam da je to maksimum, ali sve je to nedovoljno.

U takvoj finansijskoj situaciji planovi se mogu ostvariti najvise degradiranjem sebe. Od prvog do poslednjeg, znaci: od cistacice pozorista, kao prvog, do direktora kao poslednjeg faktora, uz velika ponizavanja. Medjutim kada se u ovoj zemlji ulazi u pozoriste na to se mora pristati. Ono na sta niko od nas ne moze i nece da pristane to je da se ne izdvaja novac za predstave i projekte, za novi rad. Povremeno se pojave neki ljudi koji hoce da pomognu, medjutim novcem niko ne moze, vec uglavnom u robi. Grad maksimalno, koliko moze izdvaja - ja se nadam da je to maksimum koji moze. Ja se od nedavno obracam i pokrajini i republici.

Mi se pripremamo za novu predstavu "Mala sirena" kokja treba da vrati onaj veliki sjaj lutkarstvu u Pozoristu mladih. Moramo da napravimo jednu predstavu sa kojom mozemo da idemo na festivale i da se tamo osecamo, ne cak ni ravnopravni, vec nadmocnijim, sto je sasvim normalna zelja. U svakom slucaju na pomolu je rad na novom projektu za koji nemamo sredstava, imamo samo neka obecanja. Ali, ta predstava ce na evropske lutkarske festivale vratiti pozoriste koje vec godinama nije otislo dalje od Backog Jarka. Moji kontakti sa festivalima i lutkarskim pozoristima u Evropi govore mi da bismo mi mogli da idemo tamo, ali da odemo - moramo imati sa cim, sto bi moralo nekog u ovoj zemlji da interesuje.

D. Milosavljevic