GRUPA ZA PRIVATIZACIJU I PRESTRUKTURIRANJE PREDUZECA

Privatizacija je pre svega politicki proces, zato sto treba da presece vezu izmedju vlasti i preduzeca

Vauceri su bili dobri, ucesnici konferencije u hotelu Interkontinental Snimio: D. Milosevic

Javna i infrastrukturna preduzeca moraju se pripremiti za privatizaciju, a to znaci da vec na prvom koraku, prilikom procene vrednosti njihovog kapitala, Direkciju treba kadrovski osposobiti da bude u mogucnosti da vidi i svrhu same procene. Drugim recima, ukoliko postoji spremnost stranog partnera da udje sa velikim kapitalom u domacu firmu treba i omoguciti takvo ulaganje uz prihvatanje nize cene, a to znaci i "fleksibilnije vrednovanje drustvenog kapitala". Uz to, Vladimir Poznanic, saradnik revizorske kuce "Delojt Tus", podseca i na nezaobilazan angazman drzave, koja mora da uskladi regulativu, osigura demonopolizaciju i unapredi regulatorne mehanizme, jer ako se, na primer, ne zna kako i ko utvrdjuje cene u ovim delatnostima, tesko da ce doci do priliva stranog kapitala u velike infrastrukturne sisteme.

Poznanic je, takodje, rekao da vec postoji interes znacajnih inostranih partnera, koji su u nekim oblastima spremni da prihvate poznate rizike za ulaganje u jugoslovensku privredu, i da i pored njih uloze svoja sredstva, sto se trenutno odnosi na cementare i pivare.

Potrebu inicijalnog restruktuiranja infrastrukturnih i javnih preduzeca, bez cega ili nece doci strateski investitori, ili ce oni ponuditi nisku cenu, navodi i Boris Begovic, privatni konsultant. Ono u slucaju PTT nije moralo da bude veliko, izuzev razdvajanja Poste od Telekoma, ali zato sto je izostala regulatorna reforma, ostvarena je znatno niza cena od one koje su, na primer, postigli Madjari prilikom prodaje svojih telekomunikacija. Sasvim drugaciji slucaj je EPS, koji zahteva temeljito restruktuiranje, bez kojeg nece biti moguca ni njegova privatizacija, i to je obaveza drzave, podseca Begovic.

Dusan Triska, angazovan na ceskom programu privatizacije, naglasava da je privatizacija pre svega politicki proces, zato sto treba da presece vezu izmedju vlasti i preduzeca i da kroz to izmeni postojecu strukturu vlasti i preraspodele bogastva. Zato je neophodno da se ona izvede brzo, kako bi se sprecilo da ojacaju lobiji, koji ce zbog svojih interesa blokirati ovaj proces. Po njegovim recima, u proces privatizacije u Ceskoj su usli sa namerom ne da povecaju njihovu efikasnost, vec da likvidiraju neefikasna preduzeca i sa uverenjem da su upravo drzavna preduzeca ta koja nisu sposobna za bankrot. U pocetku se procenjivalo da se cak preko 70 odsto drzavnih preduzeca ne moze restrukturirati, jer je nasledjena bankrotirana privreda, te da ih treba likvidirati. To se, medjutim, nije dogodilo, "bankrotstva su bila retka, restrukturiranje obimno, a porast nezaposlenosti neznatan". Prvi covek ceske privatizacije, i pored kritika u tamosnjoj javnosti na racun vaucerske privatizacije, smatra da je ona bila dobar nacin na koji je privatizovano 50 odsto imovine u procesu privatizacije..

Na pitanje da li ce novi srpski zakon o privatizaciji doprineti da se brzo promeni vlasnicka struktura u preduzecima i na osnovu toga i nacin upravljanja u njima, kako bi se posle pristupilo restrukturiranju firmi, Nikola Zelic, strucnjak za konsalting, odgovara negativno. Njegovom primenom drustveni kapital ce preci u ruke malih akcionara, pre svega insajdera, zbog cega ce se zadrzati fakticki isti nacin upravljanja, ranije pod uticajem logike samoupravljanja, ubuduce po logici sitnih vlasnika. Oni nece biti zainteresovani za restrukturiranje preduzeca i moze se ocekivati da ce zaposleni - akcionari izbegavati svako ulaganje privatnog kapitala koje moze da ugrozi njihove pozicije (zaposlenje ili radne navike). I potencijalni investitori ce izbegavati ulaganja u privatizovana bivsa drustvena, sada "radnicka" preduzeca, jer sa zaposlenima kao ravnopravnim vlasnicima nikada nece biti sigurni kolike ce plate biti zahtevane, zatim nece moci da se realizuju programi redukcije broja zaposlenih i slicno, upozorava Zelic, koji je istovremeno dao vise preporuka kako da se izvemni tek usvojeni zakon.

B. Jager

Podgorica	4,40	4,60

N. Sad          4,50    4,70

Subotica	4,50	4,80

Nis             4,40    4,70

Novi Pazar	4,50	4,60

Beograd         4,40    4,70