KLINTON PRIPREMA TEREN U KONGRESU ZA PRODUZAVANJE BORAVKA AMERICKIH GRUPA U BOSNI I POSLE JUNA 1998.

Vojno povlacenje SAD iz Bosne dovelo bi do obnavljanja rata

U Vasingtonu se nezvanicno najavljuje da se Klinton vec prakticno odlucio za produzenu varijantu u Bosni, ali da ona, po svemu sudeci, nece biti obnarodovana pre proleca iduce godine

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Za odluku koja, najverovatnije, nece biti saopstena pre marta, teren je poceo da se priprema vec sad, u novembru. U nastojanju da ocuva jedan od svojih najvecih spoljnopolitickih uspeha u prvom predsednickom mandatu - pod parolom "neka kosta, koliko kosta" i sa pratecim obrazlozenjem u stilu "ne mozemo se odreci napretka postignutog u Bosni u ove dve godine posle zavrsetka rata"- Bil Klinton obavio je preksinoc prvu rundu konsultacija sa republikanskim i demokratskim liderima u Kongresu oko daljeg americkog vojnog prisustva u Bosni posle isteka mandata Sfora, krajem juna 1998.

Dejtonski mir nema cenu

Razgovor Klintona i sekretara za odbranu Vilijema Koena sa cetrdesetak vodecih predstavnika Predstavnickog doma i Senata trajao je dva sata i protekao je - kako je saopsteno novinarima - u "primetnim razlikama oko ovog konkretnog pitanja, ali i u saglasnosti oko neophodnosti odrzavanja mirovnog procesa iniciranog sporazumom iz Dejtona".

Prevedeno na razumljivi jezik, ovo konkretno znaci da su vodeci kongresmeni i senatori zadrzali uglavnom svoju rezervisanost oko finansiranja produzenog americkog vojnog boravka u Bosni, ali da su im u konacnom odlucivanju oko toga prakticno vezane ruke zbog zakonske odredbe (kojom su prosle jeseni sami sebi sasekli u Kongresu) po kojoj predsednik ima diskreciono pravo da produzi na neodredjeno vreme vojno angazovanje u Bosni, ukoliko proceni da bi u protivnom bili ugrozeni "vitalni nacionalni interesi SAD".

U Vasingtonu se, inace, nezvanicno najavljuje da se Klinton, na preporuku svog kabineta, vec prakticno odlucio za tu produzenu varijantu u Bosni, ali da ona, po svemu sudeci, nece biti obnarodovana pre proleca iduce godine. Amerika u ovom trenutku ima 8.500 vojnika u sastavu Sfora, s tim sto se ocekuje da ce od jula '98. taj broj biti sveden na oko 5.000 pripadnika nove formacije medjunarodnih snaga koja ce obezbedjivati dalje sprovodjenje Dejtonskog mirovnog ugovora u BiH.

Jos mnogo vaznih poslova

U razgovoru sa kongresnim liderima, predsednik je, kako se saopstava, vise puta saopstio da mogucnost daljeg vojnog angazovanja SAD u Bosni jos uvek predstavlja "otvoreno pitanje", ali je utisak vecine pozvanih na ove konsultacije (kao i novinskih izvestaca) da je Klinton uglavnom rascistio sam sa sobom sve dileme, tako da se moze ocekivati da ce americke trupe ostati na braniku mirovnog ugovora postignutog pre dve godine, posle visenedeljnih dejtonskih preganjanja Milosevica, Tudjmana i Izetbegovica, pod paskom Kristofera i Holbruka. Novembra prosle godine, administracija se obavezala pred Kongresom da kraj juna 1998. predstavlja cvrst rok za vojno povlacenje SAD iz Bosne, ali se odlaganje tog termina - kako se objasnjava u Beloj kuci i Stejt dipartmentu - sad pokazuje neminovnim, imajuci u vidu koliko je na prostoru BiH ostalo jos neobavljeno vaznih dejtonskih poslova (ucvrscivanje politickih i ekonomskih struktura buduce zajednicke drzave Bosanske Federacije i Republike Srpske, povratak izbeglica, ekstradicija u Hag svih ratnih zlocinaca, itd, itd). Odnosno: koliko je, s druge strane, velika opasnost da propadnu sav dosadasnji trud i postignuti rezultati u varijanti kad bi povlacenje Amerikanaca dovelo do povlacenja iz Bosne i Britanije, Francuske i ostalih vodecih zapadnih zemalja, sa perspektivom obnavljanja rata za koji je vrlo izvesno da u tom slucaju ne bi ostao bez posledica i na jednom sirem podrucju jugoistocnog Balkana.

Suocen sa takvom mracnom mogucnoscu u periodu kad ce na domacem terenu poceti pripreme za otvaranje prolaza svom zameniku Albertu Goru ka predsednickoj funkciji posle 2000. godine, Bil Klinton je - kako se u Vasingtonu nezvanicno saznaje - na putu da se defintivno opredeli za jednu izmenjenu strategiju resavanja problema u Bosni. Po tom planu, broj americkih vojnika u buducoj formaciji medjunarodnih snaga koja ce zameniti Sfor bice sveden na oko 5.000 (sa sadasnjih 8.500), s tim sto ce se od Kongresa traziti pre svega podrska za program koji je potrebno obaviti u dejtonskoj BiH - ali uz predlaganje okvirnog vremenskog perioda kad bi ti preostali poslovi trebalo da budu obavljeni, umesto dosadasnjeg fiksiranje tih rokova.

U ovom trenutku, medjutim, Klinton je za svoje goste sa Kapitol hila imao uveravanja da ce - pre donosenja konacne odluke o produzavanju vojnog boravka na Balkanu - on, u svojstvu sefa drzave i vrhovnog komandanta oruzanih snaga, imati za njih odgovore na sva kljucna pitanja. A, to su pitanja aktuelna danas, isto onoliko koliko ce, po svemu sudeci, biti aktuelna i proleca iduce godine: koliko je ostvariva misija koju je medjunarodna zajednica zapocela u BiH, koliko zapadni saveznici saradjuju vojno i finansijski u tom projektu i kolika je opasnost da bezbednost americkih trupa bude ugrozena nekim nepredvidivim razvojem dogadjaja?

Klajn: Medjunarodno prisustvo neophodno
Strazbur, AFP. - Medjunarodno prisustvo u Bosni ce biti potrebno u najmanje pet narednih godina, dok zemlja ne dobije vladu koja funkcionise, izjavio je juce zamenik Visokog medjunarodnog predstavnika u Bosni Zak Klajn. Ukoliko medjunarodno prisustvo ne bude nastavljeno u tom periodu "zemlja bi ponovo mogla da uleti u kolaps", rekao je novinarima Klajn. On je ostro osudio cinjenicu da svi aspekti mirovnog sporazuma do sada nisu ispunjeni i optuzio lidere tri suprostavljene zajednice u zemlji - Muslimane, Hrvate i Srbe - za nespremnost da izgrade zajednicku drzavu. "Srbi, Hrvati i Muslimani nisu uspeli da se dogovore ni o zastavi ili o liku koji bi se nasao na nacionalnoj valuti", rekao je on i dodao da za nastavak napetosti izmedju tri zajednice najvecu krivicu snose Srbi.
Klajn ce danas i sutra u sedistu Saveta Evrope u Strazburu razgovarati o sveukupnoj situaciji u Bosni, a u diskusiji ce ucestvovati i petorica poslanika iz bosanskog parlamenta koji se nalaze u njegovoj pratnji.