GRUPA ZA PRIVATIZACIJU I PRESTRUKTURIRANJE PREDUZECA

O privatizaciji velikih sistema vlada ce se pogadjati sa investitorima, nece biti javnih aukcija, jer nazalost nema vise zainteresovanih partnera

Nakon sto je resorni ministar Milan Beko objasnio koncept privatizacije po novom srpskom zakonu, priznajuci i sam da je vlasnicka struktura danas dvostruko losija nego 90-ih godina kada je izgledalo da se u taj proces startovalo, dr Veselin Vukotic je obrazlozio sta se dogodilo u proteklih sedam godina: privreda je u teskom stanju, drustveni kapital je ruiniran i do kraja godine znacajan broj preduzeca ce doziveti finansijski kolaps, domaca stednja je unistena, a znacajan kapital je odbegao iz zemlje u kojoj se produbila kriza poverenja u drustvene i drzavne organe.

Crnogorski model i po recima dr Vukotica, sada nailazi na dve kljucne prepreke. Prva je sadrzana u politickoj nestabilnosti u samoj republici posle predsednickih izbora i u nepovoljnoj politickoj situaciji u zemlji, pri cemu u Srbiji jacaju radikalne opcije, dok se generalno zaostravaju razliciti stavovi federalnih jedinica oko ekonomske reforme. Druga se odnosi na medjunarodnu finansijsku izolaciju SRJ, a jasno je da se uspesna privatizacija ne moze sprovesti u zatvorenom sistemu i bez stranog kapitala. Stoga je stvaranje uslova za sticanje clanstva u medjunarodnim finansijskim organizacijama i za brzi povratak zemlje u svet glavni test opredeljenosti vlasti za reforme, konstatovao je Vukotic.

Manfred Balz, generalni savetnik Dojce Telekoma, koji je svoja iskustva ispekao u privatizaciji u Nemackoj, naglasio je da privatizacija mora biti brza i nepovratna i da se ne mogu, kako je to radjeno u Srbiji, vrsiti naknadne procene kapitala, jer prosto receno uz takvu nesigurnost strani investitori nece doci. Po njegovim recima same procene kapitala nisu od presudne vaznosti, jer su po pravilu preoptimisticne. Ono sto je uradjeno u Nemackoj je da su se kroz pregovore o prodaji sa strateskim investitorima nastojali osigurati kroz dugorocne ugovorne klauzule drugi povoljni uslovi, ukljucujuci i dogovor o restriktivnom otpustanju radnika. Pri tome konstatovano je da jedan broj socijalistickih preduzeca ne zasluzuje da bude restruktuiran, jer bi to bilo suvise skupo, i oko 3.000 preduzeca koja nisu mogla da prezive, proslo je kroz proces likvidacije, od cega je 85 odsto njih "meko je likvidirano" bez ucesca sudova.

Joze Mencinger, direktor Ekonomskog instituta Pravnog fakulteta iz Ljubljane, izlaganje o slovenackim iskustvima u privatizaciji, koja je tamo prakticno zavrsena, zapoceo je konstatacijom da je u proteklih sest godina doslo do otreznjenja u istocnoevropskih zemljama, u kojima se privatizacija pokazala kao neuspeh, a zavrsio je zakljuckom da je u Sloveniji ona bila "najmanje neuspesna". Rezultat toga je da su u 1996. gubici ostali samo kod drzavnih preduzeca i onih koja nisu privatizovana (sto znaci da se situacija popravlja), a sta ce se desiti sa ovim poslednjim, videce se, pri cemu je jasno da ce neka od ovih preduzeca morati da bankrotiraju. Preko 60 odsto slovenacke populacije donelo je svoje vaucere u investicione fondove, i posto ih oni nisu mogli sve unovciti, javila se "privatizaciona rupa" od 1,5 milijardi maraka, koju ce drzava, prema datim obecanjima, zakrpiti tako sto ce u njih uneti drzavnu imovinu (imovinu Ljubljanske banke, verovatno slovenackog Telekoma i slicno). Mencinger to smatra greskom, jer se stvara sekundarno trziste kapitala, a nema primarnog, sto znaci da stednja ide u potrosnju, a ne u investicije.

Preporuka Ferenca Visija iz Biroa za ekonomsku konkurenciju madjarske vlade, bila je da privatizacija mora da stvara konkurenciju, a ako se to ne dogodi iskoristice je vlada da finansira budzet. Na to se nadovezao bivsi guverner dr Dragoslav Avramovic, postavivsi pitanje na sta ce se upotrebljavati prihod od privatizacije u Srbiji. U istocnoj Evrpi ovi prihodi nisu utroseni na tekuce rashode drzave, a kod nas su pare od prodaje Telekoma upotrebljene bas tako. Ujedno za dr Avramovica je dilema i na koliki se uvoz inostranog kapitala racuna, iz kojih izvora i da li takva ocekivanja znace da ce vrlo brzo pasti spoljni zid sankcija. Dr Dragan Djuricin, jedan od eksperata koji je radio na novom republickom zakonu o privatizaciji, tvrdi da je sa Telekomom poceo ulaz kapitala, a bice ga i u drugim oblastima, NIS-u, Elektroprivredi i slicno. Njihova privatizacija ce se obaviti u "privatnim pregovorima", bolje receno kroz pogodbe vlade sa investitorima i nazalost nece biti aukcija, jer nema vise zainteresovanih partnera, kaze Djuricin.

Jedini predstavnik privede, Dragoljub Vujadinovic, direktor "Metalca", firme koja je svoju transformaciju zapocela jos 1990. bio je, medjutim, skeptican u pogledu priliva stranog kapitala. Obicno kazemo da nam je prednost jeftina radna snaga, a zaboravljamo da imamo skupu i nestabilnu drzavu, i pravno i politicki, i da smo van svetskih institucija, sto svakako nije privlacno za strane investitore, kaze Vujadinovic.

B. Jager