GRUPA ZA SPOLJNOTRGOVINSKU LIBERALIZACIJU

Koncept liberalizacije spoljnotrgovinskog rezima u Jugoslaviji je nejasan, a procene o njegovoj usaglasenosti sa procesima privatizacije, restruktuiranja industrijskog sektora i monetarnom politikom nemoguce je dati jer se vecina podataka tretira pod oznakom "tajno" i nije dostupna javnosti, rekla je juce na popodnevnoj sesiji uvodnicar Danica Popovic sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

S obzirom na skroman doprinos medjunarodnih ucesnika temi liberalizacije, rasprava se uglavnom svela na sukobljavanje domacih gledista, buduci da je Borislav Vukovic savezni ministar za spoljnu trgovinu, podstaknut uvodnim izlaganjem, delimicno razjasnio stavove koje zastupa savezna vlada, da bi potom, na kraju sesije, Radovan Kovacevic direktor Instituta za spoljnu trgovinu celu drzavnu koncepciju doveo u pitanje, navodeci niz negativnih okolnosti u kojima se domaca privreda nalazi, a koje dovode u pitanje otvaranje prema svetu.

Na pitanje kako liberalizovati ekonomiju koja je izgubila trzista, koja ima ogroman spoljnotrgovinski deficit, neguje dugu zatvorenost, a istovremeno zeli da privuce strani kapital, Dana Popovic dala je saljiv odgovor u tri reci "veoma komplikovano, zaista".

Po recima ministra Vukovica, politika Savezne vlade je da od 1. januara iduce godine do 31. jula 2000. u sest polugodisnjih faza eliminise kvantitativna ogranicenja na uvoznoj i izvoznoj strani izuzev za pet strateskih namirnica:ulje, secer, zitarice, zivu stoku i kukuruz. Najveci talas liberalizacije na izvoznoj strani bice iduce i delimicno 1999. godine, dok ce kod uvoza, za poslednje polugodje biti ostavljena liberalizacija u oblasti automobilske industrije, dela bele tehnike, proizvodnje crne metalurgije i poljoprivrednih proizvoda. Zastita ce do 2004. biti produzena samo za tekstil jer ni zemlje OECD ne traze da se na ovom planu liberalizacija sprovede pre tog roka.

Vukovic je rekao da je dosadasnja politika supstitucije uvoza samoubilacka i da mora biti napustena, a da ce tokom iduce godine od republickih vlada biti zatrazeno da ukinu svoje saglasnosti da bi se izbeglo duplo administriranje.

Koliko su domace rasprave o liberalizaciji stvar istorije za centralnoevropske zemlje pokazao je i primer otvaranja i privatizacije energetskog sektora u Poljskoj, Ceskoj i Madjarskoj koji je naveo Viliam Franks strucnjak za privatizaciju ovog sektora. Jugoslavija sistemski ne ispunjava nijedan preduslov za privatizaciju energetskog sektora, sto je inace najavila medju svojim prvim narednim procesima, pocevsi od pravnog i regulatornog okvira do visokog kreditng rejtinga koji su imale sve ove zemlje kada su zapocele proces restrukturiranja i privatizacije.

T. Jakobi