GRUPA ZA SANACIJU BANKARSKOG I FINANSIJSKOG SISTEMA

Samo brza i efikasno sprovedena sanacija moze jugoslovenske banke spasiti od bankrota. Medjutim, iako je ucesnicima jucerasnje rasprave o transformaciji bankarsko-finansijskog sektora bilo lako da se sloze oko ove ocene ostalo je bez konacnog odgovora koji model obarati, kakvu ulogu odrediti drzavi i na koji nacin pribaviti pare za planirano ozdravljenje banaka.

Najmanje tri godine potrajace prva faza sanacije, misljenje je Djordja Djukica, clana Saveta Narodne banke Jugoslavije, a drzava treba na sebe da preuzme najveci teret te sanacije. "Veliki korak bice napravljen kad se banke rasterete stare devizne stednje koja sada obuhvata 27 odsto njihovog ukupnog bilansa. Ukoliko, kao sto se predlaze u novom zakonu, udeo banaka u vracanju stare stednje bude 15 odsto tada ce taj procenat pasti na svega cetiri odsto".

Prvi deo posla, predlozila je Riki Helfer iz americke agencije za osiguranje depozita banaka, jeste tacno utvrdjivanje i klasifikovanje problema, a zatim stvaranje nadzornih organa nad bankama. "Bez ovih organa nema ni vracanja poverenja u banke niti je moguce sprecavanje zloupotreba."

Bosko Zivkovic, CES Mekon, politicku volju je stavio na prvo mesto preduslova za zapocinjanje sanacije jugoslovenskog finansijskog sistema. "Trenutne aktivnosti savezne vlade mogu se tumaciti kao postojanje takve politicke volje. Ono sto je problem jeste kako obezbediti sedam do osam milijardi dolara, koliko je potrebno da bi se ova konsolidacija sprovela. Cinjenica je da je nasa drzava siromasna i to je veliko ogranicenje, kao sto je i nepostojanje privatnih banaka koje bi bile u stanju da preuzmu kapital nesposobnih drzavnih banaka".

"Tek sa skidanjem spoljnjeg zida sankcija moze da zapocne sanacija banaka", uveren je Branko Vasiljevic iz Beobanke, "a stanje u bankama je sada takvo da one same ne mogu nista da ucine".

Slovenacki model sanacije, koji je predocio Franjo Stibler, profesor Ljubljanskog univerziteta, primer je da se za cetiri godine, uz pomoc drzavnog i privatnog kapitala, banke mogu postaviti na zdrave noge. U ovoj drzavi najveci broj banaka je i dalje u drzavnom vlasnistvu, ali se drzava ponasa kao odgovoran gazda.

M. Vukovic