Sreda, 5. novembar 1997.

EKSKLUZIVNI INTERVJU MARKA MEDISA IZ MINISTARSTVA ZA FINANSIJE SAD "NASOJ BORBI"

Reforme mogu da uspeju samo ako imaju iskrenu politicku podrsku

Verujemo da je ova konferencija i nekoliko reformskih poteza koji su povuceni znak da postoje nagovestaji promene nacina misljenja, kaze zamenik pomocnika sekretara za Evroaziju i Srednji istok u Ministarstvu finansija SAD

Tanja Jakobi

Otvoreni smo za dijalog:
Mark Medis (levo) na konferenciji
za stampu u Medija centru

U trenutku kada Jugoslavija prolazi kroz duboku politicku krizu, a ekonomske reforme su pod znakom pitanja u Beogradu ce danas i sutra biti odrzana Medjunarodna konferencija "Izazovi i mogucnosti ekonomske tranzicije u Jugoslaviji" u organizaciji USAID i Ekonomskog instituta. Iako USAID godinama ima svog stalnog predstavnika u zemlji, ovo je prvi put da je americka administracija angazovana u jednom ovako bitnom pitanju za SRJ.

Marka Medisa zamenika pomocnika sekretara za Evroaziju i Srednji istok u Ministarstvu finansija SAD pitali smo moze li se ovakav potez smatrati znakom otopljavanja odnosa SAD i Jugoslavije.

M. Medis: Nasa poseta je simbol interesovanja SAD za bolje razumevanje ekonomskog razvoja zemlje. Potpuno smo otvoreni za svaki dijalog i nadamo se da cemo uskoro biti u prilici da on u potpunosti bude obnovljen.

Verujemo da je ova konferencija i nekoliko reformskih poteza koji su povuceni znak da postoje nagovestaji promene nacina misljenja i to je i osnovni razlog povecanog interesovanja za vasu zemlju.

Ipak, moram da kazem da je najava reformi, i verbalno zalaganje za njih, jedno, a njihova implementacija drugo. U to tek treba da budemo uvereni konkretnim potezima vlade, ali u svakom slucaju nedavni potezi govore da se i ovde stvari menjaju u pravcu u kojem se to vec desilo u zemljama Istocne Evrope.

Plan sastanaka

Medis i njegovi saradnici prekjuce su se susreli sa ekspertima G-17, a juce popodne sa guvernerom centralne banke Dusanom Vlatkovicem, Kostom Mihajlovicem, sefom jugoslovenske grupe za sukcesiju i ministrom spoljnih poslova Crne Gore.

Za sutra je planiran jos jedan radni dorucak sa predstavnicima jugoslovenskih drzavnih institucija posle cega bi ova americka delegacija trebalo da otputuje za Sarajevo.

NB: Susreli ste se sa Dankom Djunicem, potpredsednikom savezne vlade i Milanom Bekom ministrom za ekonomsku i vlasnicku transformaciju, ali i sa grupom nezavisnih ekonomista G-17. Kakve su vase prve impresije o stvarnoj volji jugoslovenskih vlasti da udju u reforme?

M.M.: Verujem da su gospodin Djunic i gospodin Beko sposobni ljudi, i smatram da vasoj zemlji ne nedostaje strucan ekonomski kadar koji bi mogao da sprovede reforme. Medjutim, kljucno je pitanje politicke volje jer ekonomski tim ne moze biti uspesan i ne moze obavljati svoj posao, ako ne postoji odgovarajuca politicka volja koja bi to podrzala. Ipak, nadamo se da ce se to desiti.

NB: Jugoslovenska vlada objavila je osnovne crte ekonomske politike za sledecu godinu, a osnovna baza za njeno sprovodjenje je obnova jugoslovenskog clanstva u medjunarodnim finansijskim organizacijama. Da li mislite da je to realistican plan?

M.M.: Vasa vlada mogla bi mnogo kvalifikovanije da odgovori na to pitanje jer je svesna da postoje izvesni preduslovi koji prethode obnovi clanstva u MMF i Svetskoj banci. U njihovoj je moci i stvar je njihove odluke da li ce oni te preduslove da ispune ili ne.

NB: Ima li znakova da je jugoslovenska vlada na to spremna? Vidite li neki pomak u njihovim stavovima?

M.M.: Uslovi su poznati i oni su predmet diskusije medjunarodne zajednice i vase vlade, ali ne bih mogao da se izjasnjavam o trenutnom stanju tih pregovora.

NB: Stice se utisak da SAD posebno vrednuju napore Crne Gore i njene napore u privatizaciji. Milu Djukanovicu buducem predsedniku Crne Gore nedavno je upucen poziv da poseti SAD. Verujete li da bi on mogao biti covek jugoslovenskog reformskog preokreta?

M.M.: S nase tacke gledista cini se da Crna Gora zaista cini napore da ubrza reforme. U zemljama koje imaju federalno ustrojstvo nije nimalo cudno da jedna od clanica daje tempo i nadamo se da, ukoliko je Crna Gora zaista cvrsto za u svojim opredeljenjima, to moze biti model ili inspiracija za ostatak zemlje.

NB: Ovde je veoma odjeknula izjava zamenika portparola Stejt dipartmenta Dzejmsa Folija koji je resavanje pitanja nasledja bivse SFRJ podvukao kao jedno od kljucnih za skidanje spoljnog zida sankcija. Zasto je tom pitanju dat takav znacaj, s obzirom da problem Kosova i primene Dejtonskog sporazuma imaju daleko vecu politicku tezinu?

M.M.: Svi ti elementi su povezani i jednako vazni. Kad je rec o pitanju sukcesije, nadamo se da ce ovde preovladati stavovi razumnih i pragmaticnih ljudi jer bi takav pristup znatno olaksao povratak Jugoslavije u medjunarodne finansijske organizacije. Globalno gledano vi ste u odnosu na druge zemlje u okruzenju izgubili nekoliko godina i to je nenadoknadiv gubitak i za ekonomiju i za ljude i oportunitetni troskovi, kako bismo mi ekonomisti to rekli, su zaista veliki. Zbog toga ce vasa zemlja morati jako mnogo da se potrudi da taj gubitak nadoknadi. Ali, kao sto reformsko iskustvo drugih zemalja pokazuje, takav napor se isplati.

Americki investitori sami biraju

NB: U jugoslovenskoj javnosti pojavljuju se oprecna tumacenja o interesu americkih poslovnih krugova u Jugoslaviji. Prilikom prodaje Telekoma Srbije bilo je nagovestaja da su americki interesi stajali i iza STET i iza angazmana OTE. Istovremeno stav Ministastva trgovine SAD bio je da niti ohrabruje niti obeshrabruje americke investitore ovde?

M.M.: O aranzmanu STET i OTE ne bih nista mogao da kazem jer mi je ta materija nepoznata. Ipak, zelim da naglasim da se americka vlada nikada ne bavi usmeravanjem investitora ne samo ovde nego ni u svetu. Americki kapital je veoma angazovan u velikom broju istocno i centralnoevropskih zemalja, a u nekima od njih je vodeci investitor. Stvar je vase zemlje da ponudi atraktivne uslove za investiranje i stvori takvu klimu za biznis koja bi americke partnere privukla.

SASTANAK AMERICKE DELEGACIJE SA EKSPERTIMA G-17

Promene polovicne

Gospodin Medis i njegovi saradnici veoma su informisani o ekonomskoj situaciji u Jugoslaviji i najvise su bili zainteresovani za nase procene o stvarnim stopama rasta drustvenog proizvoda, potencijalnoj inflaciji, kretanju cena na kratak i duzi rok, uravnotezenosti javne potrosnje, i mogucnostima da se novcem od Telekoma odrzava sistem ovakav kakav je, kaze Milan Kovacevic jedan od desetak eksperata G-17 koji je prisustvovao prekjucerasnjem sastanku. Takodje je bilo reci o tome da li postoji politicka volja za promene, sta znaci izbor mekog kandidata levice za predsednika Srbije, i da li je moguca promena vlasti.

Impresija eksperata G-17 je da americki sagovornici nisu zadovoljni novim srpskim zakonom o privatizaciji, ali smatraju da je bolji i bilo kakav pomak nego stagnacija. Oni takodje veruju da ce clanovima drzavnog tima biti skrenuta paznja na konkretne primedbe SAD u vezi sa polovicnim reformskim resenjima.

Takodje, iz razgovora se, po misljenju eksperata G-17, mogao izvuci zakljucak da je Jugoslavija jos daleko od ispunjavanja uslova za ukidanje spoljnog zida sankcija.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /