PRICA JEDNOG PRIVREDNIKA: KAKO PREZIVETI CARINU

Sva roba koja dolazi sa Zapada carini se iskljucivo u Subotici zbog cega sleperi cekaju vise od nedelju dana, a ovi troskovi ponekad prelaze i cenu robe koja se uvozi. Svemu tome treba dodati i "licni porez" koji uzima svaki carinik, kaze jedan uvoznik

Ova drzava svojim carinskim propisima prakticno prisiljava ljude da se bave sivom ekonomijom, konstatuje sagovornik "Nase Borbe", privrednik iz Vojvodine koji je iz razumljivih razloga zeleo da ostane anoniman.

Primer, kojim navedeno potkrepljuje, jeste uvoz repromaterijala za male privrednike. "Jedan domaci uvoznik ne moze uvesti robu za vise tih korisnika i prodavati je na osnovu porudzbenice sa izjavom, jer se ona tretira kao roba siroke potrosnje. I to zato sto nije registrovan za tu proizvodnju. Vi tog malog privrednika, po vazecim propisima, ne mozete prijaviti kod NBJ kao korisnika, recimo 200 kilograma odredjenog repromaterijala. A takvih, kojima je svakog meseca potrebno po 200, 300 ili 400 kilograma necega, deset je samo u jednoj uzoj regiji. Dakle, propis je taj koji koci normalno poslovanje, mada je savrseno jasno da je rec o repromaterijalu. Zato se ta roba svercuje, dovlaci kolima preko granice - traze se neki drugi kanali da se to resi. Na ovaj nacin drzava omogucava razvoj sive ekonomije", kaze ovaj sagovornik.

Ovo je samo jedan primer, a prica koju prenosimo stvarnost je svakog domaceg privrednika ukljucenog u (postene) uvozno-izvozne aranzmane sa ostatkom sveta. Po recima naseg sagovornika, opis teskoca i prepreka koje aktuelna vlast, odnosno jedan njen eksponirani clan gotovo svakodnevno u ovoj sferi poslovanja priredjuju, bio bi identican bez obzira dolazio on iz usta nekog drugog privrednika, speditera ili pak - carinika.

Ovako to izgleda kada sa madjarske strane dodje sleper na nas granicni prelaz kod Kelebije: "Prva stvar koja odmah zaprepasti (strane) vozace je naknada za parking, koja iznosi 100 DM! Znaci, toliko se placa samo za prostor na parkiralistu gde se obavlja prvi carinski pregled. Na ovu se kontrolu nakon predavanja papira spediteru ceka nekoliko casova, a nekada i po nekoliko dana, sto je nezamislivo na prelazima drugih evropskih drzava. U svakom slucaju nemoguce je proci carinski postupak za jedan dan, jer nakon ove sledi jos jedna kontrola u Subotici, kod tzv. javnog skladista. Tu je tek pravi haos. Treba videti te kancelarije, te razbacane gomile papira po stolovima, taj nered. Nekada vozaci cekaju po sedam do osam dana, i na kraju i ne znaju sta cekaju. Svemu ovome 'pogoduje' i to sto se propisi menjaju svakih par dana. Na velikim prelazima u Sloveniji, Austriji, Madjarskoj, postoje terminali, salteri. Sve se to tamo brzo posvrsava. Kako onda svim tim stranim vozacima objasniti zasto se tu mora cucati po nekoliko dana na granici. To je nemoguce", prica sagovornik.

"Haos" na carini, kako objasnjava, posledica je primene jednog (nepromisljenog?) pravila. U Subotici se naime carini sva roba siroke potrosnje koja dolazi sa Zapada. "Mozete zamisliti onoga iz Kragujevca, na primer, koji sve moguce papire salje firmama u Suboticu da bi se odradila spedicija, odnosno da bi se ta roba ocarinila. Zasto je to tako? Ni u jednoj zemlji to nije tako reseno. Zasto je nasa carina posebna? Zar drzava nema poverenje u carinske ispostave u Kragujevcu ili u Jagodini, Valjevu, Pristini. Da li to drzava sama sebi ne veruje?" - pita se nas izvor.

Ali, osim neogranicenog strpljenja i celicnih zivaca domacem uvozniku je za ispunjavanje svih carinskih uslova potrebna i zavidna kolicina para, jer se sva zadrzavanja na carini, naravno, "debelo" placaju - dnevnice vozaca, itd. Povlaceci paralelu izmedju ovih, domacih i stranih iskustava sagovornik navodi da nedavno dobio punudu za uvoz baterija. U dokumentu koji je stigao stoji da bi transport oko 1.000 kg baterija iz Hongkonga do Soluna kostao 120 dolara. "Mi samo za parking placamo 100 DEM. A onaj tamo ima troskove izvoza - stavljanje na brod, osiguranje, troskovi i transporta brodom 45 dana, istovar u luci, odlaganje u magacin, itd. i sve to za 120 dolara", rezignirano primecuje.

Svi postojeci nameti strahovito su veliki i opterecuju cenu robe. Mi smo pre par dana, prica sagovornik, uvozili 75 kg izolacionog materijala koji se ne proizodi u zemlji. Samo zato sto je neko u zbirnom kamionu primio robu, odnosno samo za to sto su nas obavestili da u tom sleperu imamo robu platili smo 800 dinara. To je 200 DM. A 65 kg te robe vredi 720 DM. Tu jos sada treba uracunati troskove spedicije, carinu, itd. Jednostavno, pitamo se kako neka roba koja je 15 maraka kod proizvodjaca moze sa normalnim troskovima, bez velikih provizija i drugih nameta u nasoj zemlji da kosta 30 DM".

N. N. B.