MESECNE ANALIZE I PROGNOZE INSTITUTA EKONOMSKIH NAUKA

Marka u sticungu 4,2 dinara

Nov skok kursa marke vezan je za preveliku novcanu masu, a ono sto posebno zabrinjava je sto raste i sticovani kurs po kome privreda kalkulise svoje poslovne transakcije

Kada bi prosecni mesecni rast industrijske proizvodnje zadrzao isti nivo do kraja ove godine, fizicki obim te proizvodnje u 1997. bio bi za oko 10 odsto veci nego lane. A upravo to je problematicno, jer se istovremeno najavljuje restriktivna kreditno-monetarna politika, usmerena na pokusaj ocuvanja stabilnosti cena i deviznog kursa. Drugi ogranicavajuci faktor za odrzavanje tako visoke proizvodne dinamike vezan je za spoljno-trgovinski deficit, jer mogucnost njegovog finansiranja ukazuje na neminovnost daljeg smanjivanja uvoza. Nova prognoza je da dolarski iznos spoljno trgovinskog deficita u ovoj godini nece premasiti njegov proslogodisnji nivo.

Uz ove konstatacije u MAP Instituta ekonomskih nauka, zakljucili su da se, bez obzira na mere centralne banke, koja je u oktobru pokusala da povuce izvesne kolicine novca (mada je i to prestalo i sada se izgleda pojavio nov novac), mora racunati sa odlozenim efektima visoke novcane ponude na rast cena. Istovremeno, smanjivanje njegove ponude zaostrice probleme finansiranja javnog sektora.

Deficit finansiran ino dugom
Sada je na najgori nacin demistifikovano kako je finansiran spoljno- trgovinski deficit. Politicari su uporno tvrdili da su izvor racuni u inostranstvu, odnosno stednja iz ranijeg perioda. Kada je, medjutim, obelodanjeno da je "pukao" i kineski i ruski aranzman, postalo je jasno da nas dug za uvezenu enegriju iznosi vise od 600 miliona dolara. To je, u stvari lep "kratkorocni kredit", koji pokazuje da sa finansiranjem naseg uvoza energije stvar stoji slicno kao i sa finansiranjem penzija. Razlika je u tome, kosntatuje se u MAP, sto inostrani isporucioci energije imaju znatno efikasnije metode za naplatu svojih potrazivanja od penzionera, u sta smo se uostalom vec i uverili.
Stamenkovic sumnja da je centralna banka u protivvrednosti od 300 miliona maraka emitovala dinare na "casnu rec", ocekujuci kasnije taj devizni priliv. U medjuvremenu dinari su potroseni, a da li ce pristici i devize - videce se.

Komentarisuci poskupljenje benzina, prvi vatrogasni potez na tom planu, Stojan Stamenkovic je naglasio da se strucnjaci ovog Instituta ne protive poskupljenju energenata, ali da to svakako nije nacin za popunu prihoda u javnoj potrosnji i da resenja u penzionom sistemu nema, bez njegove temeljite reforme. On ne veruje da je skok crnog kursa poslednjih dana vezan za poskupljenje goriva, jer ce se efekti toga na inflaciju, i povratno na devizni kurs, tek odraziti u narednom periodu. Zvanicne ministarske izjave da ce poskupljenje benzina ostati neutralno na vecinu cena, spadaju u jeftin politicki marketing. Novi skok kursa vezan je za preveliku novcanu masu (i odlozen efekat toga na devizni kurs), a ono sto posebno zabrinjava jeste cinjenica da je pored porasta ulicnog kursa sada povecan i sticovani (dakle, onaj po kojem privreda kalkulise svoje poslovne transakcije) i da po njemu marka vec vredi 4,2 dinara.

Ovolika novcana masa samo je delimicno apsorbovana kroz povecanu proizvodnju, a ostalo se vraca kroz porast cena i kursa. Ta spirala je ocito vec pokrenuta, a da je tako svedoci cinjenica da je i sama NBJ povecala svoju marzu u odnosu na zvanicni kurs (za "preko 10 odsto"), sto govori da se i ona definitivno pomirila sa nepovratnim odlepljivanjem neformalnog deviznog krusa u odnosu na zvanicni. Vladine najave da ce se ubuduce plate u javnom sektoru uplacivati preko tekucih racuna, nece znaciti mnogo, jer "novac je novac", sem ako to nije smisljeno kao nacin da se zateze sa njihovim isplatama i da se korisnicima uskracuju njihove pare, istice Stamenkovic. On se jos jedanput zalozio za prelazak na politiku kontrolisanog fluktuirajuceg kursa, "jer ova zemlja nema deviznih sredstava da brani nijedan nivo fiksnog kursa". Ono sto se moze ocekivati je pojacana kontrola cena, sa nestasicama kao posledicom, a Stamenkovic ne iskljucuje ni da cemo zimus kuburiti sa nestasicama elektricne energije. Rec je o politici, u kojoj drzava pokusava nasilno da odrzi kurs i cene, pri cemu tenzije rastu, da bi situacija eskalirala sa daleko dubljim poremecajima u ekonomiji, nego sto bi to bio slucaj da je svesno vodjena realna ekonomska politika.

B. Jager

Reketirane banke
Uoci ove isplate penzija banke su izgleda bile pritisnute da iz svojih sredstava isplacuju penzionerske cekove, pa neke od njih nisu bile u stanju da isplate vise od pola zvanicno obecane polovine. Zanimljivo bi bilo videti u kolike su minuse zbog toga usle banke, jer bi to pokazalo i kako se emituje novac bez pokrica. Po recima mr Aleksandre Posarac rec je o prisilno reketiranju banaka i pitanje je kada ce ta sredstva biti vracena. Ona objasnjava da je u prvoj polovini godine deficitno finansirano skoro 1,4 milijarde dinara rashoda za penzijsko- invalidsko osiguranje, sto znaci da su oni za 26 odsto bili veci od ukupnih primanja. Kako je u stvari taj deficit bio finansiran, kao i obicno - ne zna se. Pri tom bi valjalo imati u vidu da je u prvih sest ovogodisnjih meseci isplaceno samo pet penzija. Ukoliko penzionerima do kraja godine penzije budu redovno isplacivane, ukupni rashodi za penzijsko invalidsko osiguranje iznosice najmanje 15 milijardi dinara, odnosno 17 odsto drustvenog proizvoda. To je makro ekonomski neodrzivo, istice mr Posarac, cija je pretpostavka da ce penzionerima u 1997. godini biti isplaceno samo 11 penzija. Njeno upozorenje je da se vise ne moze izbegavati fiskalno prilagodjavanje i eliminisanje deficitnog finansiranja javne potrosnje. Sama ta potrosnja u ovoj godini "pojesce" vise od 52 odsto drustvenog proizvoda, inace bitno manjeg nego sto se prvobitno planiralo.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /