NEFORMALNI SAMIT ZEMALJA JUGOISTOCNE EVROPE OKONCAN USVAJANJEM ZAJEDNICKOG SAOPSTENJA

Nije postignuta saglasnost o formiranju stalnog sekretarijata za balkansku saradnju, pa je umesto toga dogovoreno samo da se ministri inostranih poslova i finansija ubuduce sastaju najmanje jednom godisnje

Slobodan Markovic
specijalni izvestac "Nase Borbe" sa Krita

Na Kritu je juce zavrsen prvi samit balkanskih zemalja, ciji je inicijator i uspesni realizator bila vlada Grcke. Sedam zemalja na kraju je izdalo zajednicko saopstenje u kome se podvlaci njihovo opredeljenje za regionalnu multilateralnu saradnju na Balkanu u svim oblastima. Uporedo je izrazena podrska svim medjunarodnim inicijativama za regionalnu saradnju. Medjutim, uprkos ocekivanjima, balkanska saradnja ovoga puta nije dobila i svoj institucionalni oblik. Jedino sto je odluceno je odrzavanje redovnih godisnjih sastanaka ministara privrednih resora i sefova diplomatija, pa ce sledeci samit Balkana biti odrzan iduce godine u Turskoj. Nije doneta odluka o formiranju stalnog sekretarijata za balkansku saradnju, pa je priprema njegovog osnivanja ostavljena za buducnost.

Domacin i inicijator skupa grcki premijer Simitis je na zavrsetku balkanskog samita sa zadovoljstvom ocenio da je skup bio uspesan, a kao glavni rezultat je istakao postojanje nove atmosfere u regionu, uz obecanje ulaganja zajednickih napora za zajednicko resavanje balkanskih problema. Sastanak je uspeo sam po sebi, jer su se prvi put na istom mestu nasli i upoznali lideri zemalja koji medjusobno nisu imali cak ni kontakte, rekao je Simitis, a kao primer naveo preksinocnji sastanak u cetiri oka predsednika Milosevica i albanskog premijera Nanoa.

Na sastanku su ucestvovali predsednici SR Jugoslavije i Makedonije Slobodan Milosevic i Kiro Gligorov, kao i premijeri Albanije, Bugarske, Grcke, Rumunije i Turske - Fatos Nano, Ivan Kostov, Kostas Simitis, Viktor Corbea i Mesut Jilmaz, dok je Bosna i Hercegovina na kritskom samitu imala posmatraca - pomocnika ministra inostranih poslova Mihovila Malbasica.

Prvi sastanak predsednika drzava ili vlada zemalja jugoistocne Evrope "uspeo je sam po sebi jer su se po prvi put na istom mestu nasli i upoznali lideri zemalja koje medjusobno nisu imale cak ni kontakte" - reci su inicijatora, organizatora i domacina prvog, i to uspesnog, balkanskog samita, premijera Grcke Kostasa Simitisa.

Iako su na mnogo mesta ponovljene reci - obecanje "radicemo zajedno", sefovi delegacija su ipak odrzali odvojene konferencije za stampu, gde su novinarima predstavili svoj "ugao vidjenja" rezultata skupa u priobalnom kritskom selu Agija Pelagija.

Prethodno su - posle dugih, mukotrpnih konsultacija - uspeli da nadju zajednicki jezik i izdaju Zajednicko saopstenje, a ne, kako se ranije najavljivalo, "Kritsku deklaraciju".

Saopstenje na nesto manje od dve i po stranice teksta na engleskom, zapravo predstavlja izjavu cvrste namere osam zemalja (Albanija, Bugarska, Grcka, Makedonija, Rumunija, SRJ, Turska i BiH - kao posmatraca) da "rade zajedno da bi u nasem regionu stvorile uslove za prosperitet nasih naroda na osnovi mira, bezbednosti, dobrosusedstva i stabilnosti". Sefovi delegacija porucuju da su "odlucni da nastave jugoistocno-evropsku saradnju" cime se taj novi naziv za deo Balkana istocno od Drine institucionalizuje i formalno.

Sledi nabrajanje zalaganja za pravnu drzavu, prava coveka i nacionalnih manjina, licne slobode, trzisnu privredu. Zatim i o privrzenosti odredbama povelje UN, Pariske povelje i Zavrsnog dokumenta iz Helsinkija i nizu medjunarodno- pravnih principa koji se odnose na miroljubivu koegzistenciju i jesu "razumljivi sami po sebi, ali nije izlisno ponoviti ih", kako je rekao Simitis na svojoj konferenciji za stampu.

Sefovi delegacija izjavljuju i da su njihove zemlje "evropski orijentisane" sto je aluzija na aspiraciju za buduce ukljucivanje u EU jer, kako pisu, "smatramo da Evropa ne moze biti potpuna bez nasih zemalja i nasih naroda koji predstavljaju civilizacije i istorijske tradicije koje su sustinske za formiranje savremenog evropskog identiteta".

Prelazeci na nesto konkretnije odredbe u saopstenju, ucesnice skupa obecavaju "ohrabrivanje" saradnje skupstina, "potvrdjuju podrsku" drugim regionalnim inicijativama (Rojemonska, SECI, BSEC, CEI) i obecavaju "unapredjivanje" odnosa u nizu oblasti - od nauke do sporta.

Jedan pasus je posvecen saradnji u suzbijanju organizovanog kriminala, zaustavljanju sverca droge i oruzja, "uklanjanju svih oblika terorizma", kao i suprotstavljanju "ilegalnoj migraciji". Nesto vise teksta je posveceno zelji za jacanje privredne saradnje u raznim poljima zbog cega sefovi drzava ili vlada "pozivaju" nadlezne ministre da se sastaju bar jednom godisnje. Slican poziv upucuju ministrima privrede i finansija radi razvoja prekogranicne saradnje. Ono o cemu jos nema odluke, ali ni nagovestaja kada bi bila doneta, jeste formiranje raznih tela, centara, instituta koji bi olaksali saradnju u raznim oblastima.

Dogovor nije postignut ni o formiranju stalnog sekretarijata za "odrzavanje kontinuiteta" saradnje za koji je Grcka zelela da ima sediste u Atini. Umesto toga, samit je zakljucen konstatacijom da ce "ideju razmotriti ministri inostranih poslova".

Na kraju zajednickog saopstenja je i jedna cvrsta odluka o tome da se samit odrzi i iduce godine, u Turskoj.

Usledile su odvojene konferencije za stampu nekih od sefova delegacija, medju kojima nije bilo predsednika Milosevica. On je, kako glasi nesluzbena informacija, planirao da popodne nakratko poseti svog prijatelja i bivseg grckog premijera, 80-godisnjeg Konstantina Micotakisa, glasi nesluzbena informacija. Bilo je nagovestaja da bi se u selu Hanji, na suprotnom kraju Krita gde Micotakis ima kucu, mogli naci i premijer Turske Jilmaz - koji na Kritu ostaje dan duze i premijer Albanije Nano.

Prvi balkanski samit je tako ipak zavrsen uz mnogo potvrda pocetne ocene sefa grcke diplomatije Teodorosa Pangalosa "da je balkanska saradnja sada vec stvarnost" i uz cvrstu konstataciju zadovoljnog premijera Simitisa da je "okrenuta nova stranica u regionu".