VILFRID GRUBER, AMBASADOR SR NEMACKE U SRJ, O POLITICKOJ SITUACIJI U REGIONU, SRBIJI I CRNOJ GORI, O KOSOVU, O MEDIJIMA I ODNOSU EVROPSKE UNIJE PREMA SRJ

Na rukovodstvu vase zemlje je da preduzme korake da se SRJ integrise u glavni tok evropske politike i u medjunarodne organizacije - a za to nema drugog puta nego da ispuni ocekivanja koja su formulisali EU i SAD - istakao nemacki ambasador u Beogradu

Filip Slavkovic

Demokratizacija, fer izbori, sloboda stampe: Vilfrid Gruber, nemacki ambasador u Beogradu FOTO: N. Stojanovic

Politicki direktor u nemackom ministarstvu inostranih poslova Volfgang Isinger i specijalni americki izaslanik za bivsu Jugoslaviju ambasador Robert Gelbard najavljivani su nekoliko poslednjih sedmica kao gosti Beograda i Pristine, te mozda i Podgorice. Visoki diplomatski duo trebalo je da obidje SRJ i pokusa da sa ovdasnjim politickim liderima iznadje nacin za resenje nagomilanih problema, pre svega kosovskih. Gelbard i Isinger, medjutim, nisu dosli - sto samo navodi na pomisao da medjunarodna zajednica jos uvek nije nacisto kakvu bi poruku oni trebalo da prenesu domacinima.

Za kratak pregled aktuelnih evropskih pogleda na ovdasnje prilike "Nasa Borba" se zato obratila ambasadoru SR Nemacke u SRJ, Vilfridu Gruberu.

"Nasa Borba": Imajuci u vidu aktuelne politicke prilike, kako ocenjujete trenutnu situaciju u regionu?

Vilfrid Gruber: Sto se tice sireg regiona - on kao celina prilicno napreduje. To kazem zato sto mislim da se treba cuvati pojednostavljivanja, jer je sastavni deo regiona i njegova razlicitost.

Dve susedne zemlje regiona - Madjarska i Slovenija - ocekuju pregovore za ulazak u EU. I NATO je na samitu u julu pozvao Madjarsku u prvi talas prosirenja, istakavsi istovremeno napredak u demokratizaciji u Sloveniji i Rumuniji, cime se te dve zemlje kvalifikuju za potencijalno kasnije prikljucenje NATO. I Makedonija, na primer, koja je imala ozbiljne probleme sa susedima, uspela je da konsoliduje svoje odnose sa njima. Cak i u slucaju BiH se, uprkos svim problemima, ne moze bas gubiti nada.

Veoma pozitivan razvoj predstavlja konferencija na Kritu. Bitna je mogucnost da lideri razgovaraju, jer postoji deficit kontakata na visokom nivou i politickog dijaloga odgovornih ljudi ove oblasti za prevazilazenje prepreka za bolju saradnju u regionu.

Cinjenica da su se sastali grcki i turski premijeri Kostas Simitis i Mesud Jilmaz, kao i jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic i albanski premijer Fatos Nano, predstavljaju pozitivan razvoj situacije.

Izmedju Albanije i Jugoslavije ocito postoji manjak kontakata, a dobrosusedski odnosi mogu se postici samo ako se sastanu oni koji su odgovorni za sudbinu regiona, razgovaraju i resavaju probleme koje imaju. EU to, naravno, podrzava.

NB: Ocekujete li da ce sastanak Milosevic-Nano doneti napredak u resavanju kosovskog problema?

V. G.: Mislim da je vaznost sastanka Milosevica i Nanoa najpre bilateralan, bitan za odnose dve susedne zemlje. A sto se tice Kosova, jasno je da se taj problem ne moze resiti bez politickih lidera same oblasti. Poboljsanje odnosa Tirane i Beograda moze doprineti opstoj promeni klime i moze imati pozitivan uticaj na Kosovo. Ali, konkretni problemi, recimo sporazum o obrazovanju, ili politicki status oblasti se ne mogu resavati bez ucesca ljudi koji su direktno zainteresovani.

NB: Kao deo medjunarodne inicijative za uspostavljanje dijaloga na Kosovu, ocekivala se i poseta ambasadora Gelbarda i politickog sekretara Isingera. Zasto oni nisu dosli i da li ce do posete u skoroj buducnosti ipak doci?

V. G.: Politicki direktor nemackog ministarstva inostranih poslova Isinger boravio je ovog avgusta u regionu - u Tirani, Skoplju. Pristini i Beogradu. Ta poseta je bila izraz velike paznje koju moja vlada poklanja stabilizaciji u regionu a posebno problemu Kosova.

Kada se nemacki ministar inostranih poslova Klaus Kinkel sastao sa drzavnim sekretarom SAD Medlin Olbrajt na marginama Samita osmorice (Grupa sedam i Rusija, prim.) u Denveru, razgovarali su i o Kosovu. Dogovoreno je da dva zvanicnika iz oba ministarstva zajednicki doputuju u ovu oblast, sto bi bio i izraz zajednicke brige za uticaj koji bi eskalacija tenzija na Kosovu imala na ceo region. Taj zajednicki put ambasadora Gelbarda i gospodina Isingera se nije ostvario jer ambasador Gelbard nije mogao da prihvati datume koje je nasa strana predlozila za taj zajednicki put.

Ministar Kinkel se ove sedmice ponovo sastaje sa drzavnim sekretarom Olbrajt i tema razgovora ce sigurno biti i sta bi SAD i Nemacka trebalo da urade kako bi situacija na Kosovu napredovala.

NB: Znaci li to izvesnu koordinaciju delovanja SAD i Nemacke u resavanju pitanja Kosova?

V. G.: Izmedju nasih prestonica postoji razmena misljenja o tom problemu i jasno je da je prevazilazenje sadasnjeg zastoja zajednicka briga i americke i nemacke spoljne politike.

NB: Da li smo svedoci novog, aktivnijeg pristupa Nemacke temi Kosova?

V. G.: Nije to nov pristup. Mi smo oduvek bili duboko pogodjeni jer je toliko ljudi iz ove oblasti doslo u Nemacku da je to cak postao unutrasnji problem u nasoj zemlji. Imamo i 130.000 ljudi koji traze azil, pa je i to svakodnevni podsetnik na probleme regiona. Prisustvo toliko ljudi znaci i da ima mnogo nevladinih organizacija koje na to obracaju paznju, te mi ne mozemo nista drugo vec da se i sami suocimo sa problemom.

NB: A kako ocenjujete odnose SR Nemacke i SR Jugoslavije?

V. G.: Naglasio bih da je nas prustup SR Jugoslaviji definisan u osnovi u okviru zajednicke spoljne politike Evropske unije. A EU je u poslednje vreme objavila poprilican broj saopstenja izrazavajuci nasu brigu za delovanje jugoslovenske politike i na unutrasnjem planu i u odnosu na medjunarodnu poziciju vase zemlje.

Ne mislimo da bi bilo zdravo da vasa zemlja nastavi putem izolacije ili, bolje reci, samoizolacije. Bojimo se da ide tim putem. Ali, na rukovodstvu vase zemlje, na vasim vlastima je da preduzmu korake da se vasa zemlja integrise u glavni tok evropske politike i u medjunarodne organizacije. A za to nema drugog puta nego da vase vlasti ispune ocekivanja koja su formulisali EU i SAD. Za sada, bojim se, vidimo manjak odgovora na formulisana ocekivanja.

NB: Mislite li da zaista postoji stabilna zajednicka pozicija EU - jer se cini da je pokazan izvestan nivo nejedinstva kada su diplomatski predstavnici pojednih zemalja clanica posecivali Crnu Goru i tamosnje lidere posle predsednickih izbora?

V. G.: Mislim da je poruka EU sasvim jasna - ocekujemo prihvatanje izbornih rezulata u Crnoj Gori i ne vidim da oko toga ima nekog neslaganja. EU je unija 15 zemalja i te zemlje imaju svoje specificnosti - na sta sigurno utice i geografska lokacija. Ali ne mislim da, u sustinskim pitanjima, postoje razlike u EU. Mi zelimo istinsku demokratizaciju, ocekujemo postovanje rezultata izbora, fer izborne uslove i, pre svega, slobodu stampe. A to, sto se tice drzavnih medija, znaci izbalansiran pristup informacijama a ne jednostranu i propagandisticku upotrebu drzavnih medija. Takodje, nedrzavnim medijima treba omoguciti slobodan i neometan rad.

NB: Sloboda medija je i jedan od cuvenih uslova cuvenog Gonsalesovog izvestaja. Vidite li u tom pogledu nekakav pozitivan pomak?

V. G.: Ne bih zeleo da se ono sto sam do sada rekao shvati kao moj pokusaj da dajem zbirne procene. Uvek je opasno ne diferencirati stvari dovoljno. Skrenuo bih vam paznju na pismo koje je predsedavajuci OEBS, danski ministar inostranih poslova Nils Helveg Petersen, napisao jugoslovenskom sefu diplomatije Milanu Milutinovicu u kojem je izrazio zabrinutost zbog nedostatka objektivnosti i izbalansiranih izvestavanja drzavnih medija ove zemlje.

Ako, na primer, pogledate kako su drzavni mediji izvestavali o izbornoj kampanji i dogadjajima posle izbora u Crnoj Gori nedavno - eto vam puno ilustracija da se ovo saopstenje gospodina Petersena bavi jos uvek veoma bitnom temom i da je se dotice na pravi nacin.

NB: A kako ocenjujete sadasnju situaciju u Crnoj Gori?

V. G.: Ocekujemo ono sto je izrazeno u nedavnom saopstenju EU - priznavanje izborih rezultata, te da novoizabrani predsednik Crne Gore preuzme nove funkcije u januaru sledece godine. I ocekujemo da sve strane, i srpske i federalne vlasti, priznaju rezultat glasanja.

NB: Da li pojacana diplomatska aktivnost EU u Crnoj Gori znaci i da medjunarodna zajednica zeli da Podgorica sada bude aktivnija u resavanju jugoslovenskih problema, mozda konstruktivnija po pitanju Kosova?

V. G.: Kosovo je problem srpskih i federalnih vlasti i ne mozemo da ocekujemo da to resi Crna Gora. To je problem Srbije i SRJ. Ali, jasno, Crna Gora je deo SRJ. I ako ce oni koristiti svoj uticaj na formulisanje jugoslovenske politike - to je stvar koju oni moraju da odluce.

NB: I za kraj, uobicajeno - zelite li nesto da dodate?

V. G.: Da, jednu stvar... Nas pristup regionu je izbalansiran. Kriterijumi su isti za sve i poznati jugoslovenskim vlastima. Ocekujemo od svakoga puno sprovodjenje Dejtonskog sporazuma. To, pored ostalog, znaci i punu saradnju sa Haskim sudom.

Ocekujemo od SRJ da otvori ozbiljan proces dijaloga sa albanskim liderima o prakticnim problemima, posebno o sprovodjenju sporazuma o obrazovanju, ali i o resavanju fundamentalnih problema - politickog statusa oblasti. I ocekujemo postovanje ljudskih prava i minimuma demokratskih standarda.

Sve ovo ocekujemo i od svih zemalja regiona. Kvalitet odnosa EU sa zemljama regiona zavisi od tipa odgovora koji dobijamo na ova nasa ocekivanja.