POZORISNE PREMIJERE

Ricard Brinzli Seridan "Suparnici", rezija Milan Karadzic, scenograf Geroslav Zaric, kostimi Bozana Jovanovic, kompozitor Isidora Zebeljan, produkcija Beogradsko dramsko pozoriste

Iz najnovijeg projekta Beogradskog dramskog pozorista, Seridanovih "Suparnika" korist su izvukli svi osim pozorista. To znaci da su, uslovno govoreci, profitirali reditelj, pojedini glumci i scenograf dok su na gubitku Beogradsko dramsko, pozoriste uopste ili u najkracem publika. Ni pored najbolje volje se, naime, ne moze uociti osnovni razlog postavljanja na scenu Seridanovog komada "Suparnici" cak i da je mesto radnje u ovom komadu Vrnjacka banja. Pricu o tome da je mladi Kapetan Apsolut (cije ime naravno, kao ni njegovog oca, Ser Antonija Apsoluta, nije slucajno) obmanuo izabranicu svoga srca, to jest izvesnu gospodjicu Malaprop, u vezi svog socijalnog polozaja, kao i to sto ce u pogledu niza ljubavnih intriga umalo doci do nekoliko dvoboja, tesko da mogu biti zanimljvi po sebi, a kamoli kada se o tome govori pod navodnicima. Tesko je naime pronaci razloge postavljanja na scenu jednog komada koji sa toliko isposredovane aluzivnosti govori da su ljudi skloni prevarama, lazima i drugim sitnim gadostima. Pri tome nema ni naznake kako bi cela, inace prilicno zamrsena prica, koju tesko da moze razumeti iko ko nije licno bio sa Seridanom u toj banji gde se sve inace desava, danas mogla biti shvacena. U najkracem, ovaj komad o nasem pozoristu govori na jedan sasvim drugi nacin. Izuzmemo li nemogucnost snalazenja u motivima koja nastupa zbog prilicne razlike u kulturnom kodu kao i udaljenosti epohe o kojoj je rec (druga polivina 18. veka) zanatski je sve na svom mestu. Tacno sto grama uvoda, potom isto toliko zapleta da bi se rasplet takodje odvijao mikrogramskom preciznoscu. No, on (komad) je kao takav sasvim u redu, problem je, medjutim u nama. Posezanje za ovim komadom potvrdjuje da u nasem pozoristu, bilo da je rec o delima svetske dramske bastine, koja u jednom trenutku imaju (i mozda ce nekada imati ponovo) odredjenu vrednost, bilo da su u pitanju savremeni komadi domacih pisaca, uglavnom preovladjuju limunade.

Medjutim, ako je cilj autora ove predstave bio da se publika zabavi i "rastereti" od, kako se to kaze, sumorne stvarnosti, onda ni taj cilj nije postignut. Iako mnogo kraca od slicnih predstava "Suparnici" ipak predugo traju. Komedija cijoj smo reprizi prisustvovali bila je spora, daleko od furioznog tempa kakav se mora postici i lisena adrenalina koji bi, da nije izostao, mogao uciniti nesto vise. Strasne ljubavnike koji zbog dragane zrtvuju oficirsku cast njihovi tumaci igraju poput salonskih zanovetala kojima je sve vaznije od ljubavi. Da nije bilo vrcavih momenata u kojima su Natasa Solak u ulozi Lidije i Danijele Stojanovic kao Julije, od ljubavne strasti ne bi bilo ni traga. Milan Cucilovic i Dragisa Milojkovic jos nisu u toj fazi da mogu nositi predstavu. Njihova igra je zbog toga, sto je kvalitet ove predstave koja ne kazuje nista, omogucila na drugoj strani Mileni Pavlovic, Slobodanu Tesicu, Dejanu Maticu i donekle Pavlu Pekicu da se razmahnu i svoje "male" uloge realizuju kao prilicno zaokruzene celine. Na kraju, u ovoj predstavi samo dvoje glumaca - Goran Sultanovic, kao Otac i narocito Vesna Cipcic kao Gospodja Malaprop, uspevaju da postignu intezitet koji komedija zahteva. Gospodja Malprop je tako bila jedini junak koji uspeva da pomodarstvo i sklonost ka besomucnoj upotrebi nepoznatih reci podigne na ravan jednog od motiva cele predstave i tako je spasi potpunog fijaska.

Jos jedno opste mesto ove predstave bilo je standardno - dobra scenografija Geroslava Zarica. Nije naime slucajno sto Zaric vec dugo vremena dominira nasim scenama. On jednim potezom-resenjem, u potpunosti postize cilj (kao sto je u ovom slucaju praveci vrt ispresecan zivom ogradom) omogucavajuci reditelju da glumce vodi skrivenim lavirintima banjskog letovalista i njihove savesti.

Zeljko Jovanovic