DR ITSUKO TERUOKA, PREDSEDNIK JAPANSKE HUMANITARNE ORGANIZACIJE "MEDJUNARODNA MREZA GRADJANSKE AKCIJE"

Za protekle cetiri godine ovamo je donela preko 500.000 dolara humanitarne pomoci, vratila se u Japan s kesom nakiselih jabuka i sumnjom u svrsishodnost humanitarnih projekata na ovim prostorima

Dirljivo je bilo gledati sa kojom verom i upornoscu je profesor dr Itsuko Teruoka iz japanske humanitarne nevladine organizacije "Medjunarodna mreza gradjanske akcije" pokusavala da prenese svoj optimizam na grupicu zena iz izbeglickog centra u Bogovadji. Odvojila je svojih sedam dana da bi im, intenzivnom obukom u sivenju, uz pomoc Ede Jumiko i Sato Ei pruzila mogucnost da rade i zarade ne cekajuci humanitarnu pomoc na kasicicu.

Obucena u tradicionalni japanski kimono s "japankama" na nogama oprastala se sa krajiskim zenama ne znajuci da li ce se ikada vise vratiti u Jugoslaviju. Za protekle cetiri godine ovamo je donela preko 500.000 dolara humanitarne pomoci, vratila se u zemlju izlazeceg sunca s kesom seoskih nakiselih jabuka i sumnjom u svrsihodnost daljih humanitarnih projekata na ovim prostorima.

- Na univerzitetu u Becu gde sam predavala '93. godine, upoznala sam jugoslovenskog studenta koji mi je predlozio da dodjem u vasu zemlju koja je tada bila pod sankcijama. Cim sam stigla u Beograd, obisla sam Dom za sirocad i Onkolosku kliniku i videla da deca umiru zbog nedostatka lekova. Tada sam resila da nesto uradim za ovdasnje ljude i posaljem humanitarnu pomoc. U Srbiji je tada delovalo samo cetiri-pet nevladinih organizacija za pruzanje humanitarne pomoci, a u Hrvatskoj i Sloveniji stotinak. Mislim da je prava humanost pomagati onima kojima je najpotrebnija a pravi mir i prijateljstvo nije nesto sto se radi na visokom politickom nivou vec izmedju obicnih ljudi, kaze gospodja Teruoka.

Grupa zena, izbeglica iz Bogovadje je pre ovog projekta bila ukljucena u izradu ekoloskih krpa koje su, ali nekako traljavo, prodavane u objektima Crvenog krsta. Iako je japanska vunica, pritom uvezena kao sirovina, imala iskljucivo humanitarnu namenu, ekoloske krpe bile su oporezovane sa 25 odsto poreza. I pored brojnih intervencija kod saveznih organa gospodja Teruoka nije izdejstvovala poresko izuzece.

- Iz Japana smo doneli kompletan materijal, platili smo troskove transporta a moje pomocnice su o svom trosku doputovale. Doneli smo cak i snimljenu video-kasetu koja je trebalo da posluzi u marketiniske vrhe. Sve smo sami uradili, cak smo i robu testirali prethodno u Japanu. A Jugoslavija nije nista zauzvrat uradila. Naprotiv, uzimala je cak 25 odsto poreskih prihoda na ekoloske krpe i rukavice koje smo radili s humanitarnom namenom. Tada sam kontaktirala s bivsim saveznim ministrom Raicevicem i upozorila ga da ce moja organizacija prestati da pruza humanitarnu pomoc. Obecao je izmenu propisa, ali sam tada izjavila da sumnjam u moral Savezne vlade. Konstatovao je da je to velika sramota, ali ni nakon toga porez nije ukinut, ogorceno izjavljuje predsednica japanske nevladine humanitarne organizacije.

Na pitanje da li je pokusala da, u dogovoru s predstavnicima Crvenog krsta, kreativne projekte strucne obuke izbeglica razvije kao globalnu strategiju pomoci ovoj armiji ljudi na prostoru Jugoslavije, nasa sagovornica odgovara:

"Rekli su nam da imaju nameru da ovakve projekte i nadalje razvijaju, ali ja sumnjam da ljudi iz Crvenog krsta imaju sposobnost za tako nesto. Pre sprovodjenja bilo koje humanitarne akcije, a dolazila sam ovde 16 puta, uvek se dogovaram sa predstavnicima ove organizacije i pri tom vec utrosim 95 odsto energije samo na dogovore zato sto oni ne ispunjavaju ono sto obecaju. Ne rade nista na vreme i stalno menjaju svoje odluke. Ljudi iz Crvenog krsta kazu da zele profit za svoju organizaciju a ja hocu da to ide izbeglicama i zato se stalno prepiremo. Ovim zenama jos uvek nije isplacen novac za izradu ekoloskih krpa, pare dobiju tek kada ja teba da stignem, iako je celu kolicinu preuzeo Crveni krst. Kada bih nasla pouzdanu humanitarnu organizaciju sa dobrom organizacijom i nadalje bih sprovodila slicne projekte u vasoj zemlji. U pocetku smo saradjivali s Komesarijatom za izbeglice, ali posto se pokazala krajnje losom, izabrali smo kao partnera organizaciju Crvenog krsta.

U Jugoslaviju zbog ovoga i najmanje stize humanitarna pomoc, to je odgovornost srpske strane. Pojedinacno, kada se druzim sa Srbima, oni su dobri ljudi, ali kada imam veze sa njima kao sa organizacijom, onda s njima ne moze da se postigne valjana saradnja. Radi se zapravo o tome da ovo nije demokratska zemlja", kaze nasa sagovornica.

Na pitanje kada ce ponovo dici u Jugoslaviju, kaze: "Vrlo mi je tesko i ruzno sto moram da kazem da ne znam da li cu ikada vise doci u Jugoslaviju. Srpska strana smatra da bogate zemlje treba da daju pomoc siromasnima. Sumnjam da se isplati ovde pomagati, prethodno sama Srbija treba nesto da ucini za sebe".

Zorica Mihajlovic