UVODJENJE "BENZINSKOG DINARA" NOVI DOKAZ HAOSA U JAVNIM FINANSIJAMA

Penzioneri upotrebljeni kao "zgodan izgovor" za novi poreski namet, iako ce "benzinski dinar" posluziti i za finansiranje vojske, policije i svih drugih rashoda u ispraznjenim budzetima

U odnosu na vladinu odluku da poskupi benzin i namakne pare za finansiranje penzija, po priznanju samog republickog ministra za finansije Borislava Milacica, postojale su samo dve druge alternative - da se smanje prava korisnika budzetskih sredstava ili da se stampaju pare. Na prvo se drzava, zvanicno, nije odlucila zbog vladine "kontinuirane politike finansiranja javne potrosnje iz realnih izvora", a nezvanicno to nije bilo ni realno ocekivati, jer nijedna vlast pred izbore nije spremna da reducira prava i tako izazove nezadovoljstvo potencijalnih biraca, a medju penzionerima SPS i leva koalicija imaju solidno provereno biracko telo. Drugo, da pokrene stampariju novca vlast, takodje, nije smela, jer i ovako nije u stanju da spreci inflaciju zbog kreiranog obilja dinara, a opet - pred izbore, morace da se isprsi sa "redovnim" isplatama zarada u javnom sektoru.

Na ovaj nacin drzava je priznala da nije u stanju da namakne sredstva za javnu potrosnju redovnim putem, od privrede i poreskih obveznika. Nakon bogate avgustovske zetve (u kojoj su se nasli i prihodi od prodaje Telekoma), kada su javni prihodi dostigli rekordnu visinu od 5,37 milijardi dinara i imali mesecni rast od 31 odsto, vrlo brzo je stiglo otreznjenje. Valja, medjutim, podsetiti da su i tada politicari neodmereno tvrdili da su se javne finansije oporavile i da problema na tom sektoru prakticno nece biti do kraja godine. Vrlo brzo se pokazalo da se taj nivo javne potrosnje nije mogao odrzati pod ogranicenjima stabilnih cena. U septembru je doslo do pada javnih prihoda od 20 odsto i ubran je iznos od 4,3 milijarde dinara, ili nedovoljno da se pokriju sve potrebe.

Penzioneri kao izgovor

Inflacija jeste izostala u septembru, ali je zato smanjen ukupan fond neto plata za 190 miliona dinara. Iznosio je 2,159 milijardi dinara, sto predstavlja smanjenje od osam odsto u odnosu na prethodni mesec, a to znaci da je manja i osnovica iz koje se izdvajaju porezi i doprinosi za penzije. Koliko je kolektiva drzava pomilovala i oslobodila od ovih izdvajanja da bi im spasla finansije, naravno da se ne zna, a i ta politika spada u predizborne aktivnosti. Doduse, Milacic je najavio posebnu odgovornost za direktore preduzeca koje redovno isplacuju plate vece od prosecnih u privredi, a istovremeno su na listi drzavnih duznika. No, isterivanje te "odgovornosti" je uvek bilo selektivno i iz te rupe se ne moze isterati onoliko para koliko je potrebno da se popune rupe u budzetima i fondovima.

Penzioneri su izabrani kao socijalno najmeksa kategorija, koja ce najlakse proci u javnosti, jer bi bilo nepopularno da benzin poskupi zato sto nema para za policiju, vojsku, zdravstvo ili skolstvo. Ili bi jos nepopularnije bilo da se neko priupita zasto za neke od ovih stavki ima sredstava, a za penzije nema. Gurajuci penzionere u prvi red drzava ponovo perfidno izaziva odijum prema njima mladjih kategorija radno aktivnog stanovnistva.

Ministarski cinizam

Neki od njih odavno dokazuju da drzava konacno mora da prizna da na ovom nivou privredne aktivnosti jednostavno nema sredstava za ovolika prava u javnoj potrosnji (utvrdjena u vreme kad ekonomija nije bila na kolenima) i da je postenije da napravi smisljenu preraspodelu, nego da ih pokriva presipanjem iz supljeg u prazno - jednom prodavsi postu, drugi put zavlaceci ruku u dzep gradjana, ukljucujuci i same penzionere. U ovoj godini, upozorili su u Ekonomskom institutu, ucesce javne potrosnje u drustvenom proizvodu debelo ce preci 50 odsto, sto je glavna mina za stabilnost kursa i cena.

B. Jager