PO KAKVIM KRITERIJUMIMA JE PRAVLJENA LISTA PREDUZECA PO POSEBNIM PROGRAMIMA

Uticajni direktori uspeli su da svoje firme i finansije sklone od kontrole i uticaja vlade u privatizaciji, kaze dr Bosko Mijatovic

Lista preduzeca, koja ce se privatizovati po posebnim programima, redukovana je na podnosljivu meru, ali time jos uvek nisu otklonjeni rizici da se njihova transformacija ne izvede na pravi nacin, koji ce pri izbori strateskih partnera uzeti u obzir sve relevantne elemente - trzisne, kvalitet, cene, socijalne i ekoloske, kaze dr Danijel Cvjeticanin.

On to objasnjava cinjenicom da drzava nema ni potrebne institucije za rukovodjenje ovim procesom, ni dovoljno sredstava za sanaciju firmi gde je to potrebno. Na primer, ko je odgovoran da se profesionalno napravi potpun program takve transformacije, koji ce obuhvatiti strucnu analizu trzista, tehnologije, preobuke i angazovanja radne snage, finansijskog ozdravljenja i slicno, sto treba uraditi za svako pojedinacno preduzece i na cemu bi se morala angazovati par meseci ozbiljna ekipa strucnjaka, potpuno posvecenih tom poslu.

Takvi programi su i skupi, podseca dr Cvjeticanin, odnosno jeftini su jedino u odnosu na stete, ukoliko bi se cela stvar izvela preko kolena. Ako bi poceli da se ovim poslovima bave koordinacioni timovi na dobrovoljnoj bazi (dakle, bez potrebne strucnosti i utvrdjene odgovornosti u odlucivanju) postoji opasnost da se iskompromituje cela ideja, kaze ovaj ekonomista. I dodaje, da se najvise boji stereotipnih prica, kakvih smo se naslusali - imamo obrazovane kadrove, tehnologiju i trziste, samo nam nedostaju finansijska sredstva pa da dobro poslujemo...

Po misljenju dr Boska Mijatovica, treba sacekati da bi se videlo kakvu ce u stvari politiku voditi vlada: da li ce finansijski i programski pripremiti preduzeca za privatizaciju, a ostaviti mogucnost da se autonomno privatizuju, ili ce ona u celini preuzeti taj posao i aktivno se mesati, zatim kakav tretman ce imati gubitasi, a kakav bolja preduzeca sa spiska i slicno. Dobro je sto je lista kraca nego sto se ocekivalo, jer to svedoci da se vlada uzdrzala od napasti da kontrolise celokupnu privredu, mada ona i sada ima u rukama dovoljno instrumenata da to cini barem u polovini drustvenih firmi u Srbiji, smatra ovaj ekonomista.

Sudeci na osnovu samog spiska, po misljenju dr Mijatovica, uopste nije jasno na osnovu kojih kriterijuma je on napravljen, sem da su miksovani razliciti, vec po potrebi. Recimo, polovinu spiska cine veliki gubitasi (poput kolektiva iz metalskog kompleksa) koji zaista mogu biti privatizovani tek ako drzava prethodno preuzme njihovo finansijsko restruktuiranje. Kriterijum streteskog znacaja koristen je da drzava osigura ulaz stranog kapitala uz njenu saglasnost, mada to uopste nije stvar zakona o svojinskoj transformaciji, vec propisa o stranim ulaganjima. Nije zanemaren ni regionalni (vise etnicki kriterijum), pa su se na listi nasla i manja preduzeca sa Kosova, verovatno, pre svega zato sto se tamo nalaze. A nije zaobidjen ni politicki kriterij, objasnjava dr Mijatovic, jer su na listu (ne)ukljucena preduzeca po pripadnosti njihovih direktora u aktuelnoj hijerarhiji.

Tako se na posebnim programima nasao "Geneks", a nije "Progres" (Mirka Marjanovica), mada se oba bave spoljnom trgovinom. Zatim ukljucene su "Robne kuce", a nije "C market" (Slobodana Radulovica); iz farmaceutske industrije niko, sem "Galenike", "Trajal" jeste, a "Tigar" nije, iako su iz iste proizvodnje, itd. Po misljenju dr Mijatovica, ocito je da su uticajni direktori nekih preduzeca, u vladi ili blisko povezanih sa njom, uspeli da svoje firme i finansije izmaknu iz vidokruga njene kontrole i uticaja na samu privatizaciju ovih preduzeca. Ako je to tacno zanimljivo je, na primer, da je samo par dana pre objavljivanja liste preduzeca koja ce se privatizovati po posebnim programima direktor "Sartida" i potpredsednik SPS-a Dusko Matkovic izjavio da ovom preduzecu ne treba poseban tretman, da bi uskoro bio demantovan. Zlobnici se pitaju - da li je to znak da mu pada vrednost politickih akcija.

B. Jager