ZASTO JOS NIJE ZAKAZANA KONSTITUTIVNA SEDNICA SKUPSTINE SRBIJE

Kljucne odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika koje se odnose na konstituisanje parlamenta, do te mere odudaraju jedne od drugih da omogucavaju "kreativna" tumacenja i politicki voluntarizam

Najnovije lakonske izjave zvanicnih SPS tumaca da ce republicka skupstina biti konstituisana u zakonskom roku, dakako uz postovanje Ustava, unosi novu konfuziju, jer nije jasno na koje zakonske odredbe se, konkretno, misli.

Naime, u Zakonu o izboru narodnih poslanika, koji je letos inoviran, postoje cak dva potpuno oprecna clana koja to pitanje regulisu, pa zainteresovani ne znaju po kome da se ravnaju.

Po jednom (dopunjenom clanu 30) - "potvrdjivanje mandata poslanika... vrsi se u roku od 30 dana od dana odrzavanja izbora", a po drugom (novom clanu 98a) - stranke su duzne "najkasnije u roku od mesec dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora da dostave Republickoj izbornoj komisiji podatke o kandidatima kojima dodeljuju poslanicke mandate".

Po prvom - rok je vec istekao 21. oktobra (mesec dana od izbora), a po drugom - ima vremena za konstituisanje skupstine do 21. novembra, jer su tek 22. oktobra u Sluzbenom glasniku objavljeni rezultati izbora na koje se zakon poziva.

Stranke koje su vec dostavile RIK svoje liste poslanika povele su se za clanom 30. Ima, medjutim, kako se nezvanicno moglo saznati, onih koje to jos nisu ucinile, ocito se ravnajuci prema pomenutom clanu 98a.

O kakvom se neskladu radi govore sledeca zapazanja profesora Pravnog fakulteta Zorana Tomica: "Ako se ne postuje clan 98a, nikako se ne moze primeniti odredba clana 30, a ako se postuje, ne znaci da ce biti moguce realno je primeniti".

Zakon, komentarise profesor Tomic, mora da bude jasan, realan i uskladjen sa drugima. Kad nema tog "svetog trojstva" onda su moguca kreativna tumacenja zakona. U ovom slucaju, zakon otvara cak tri pitanja: odugovlacenja sa objavljivanjem zvanicnih rezultata izbora, potom odugovlacenja sa podnosenjem podataka kojim kandidatima se dodeljuju poslanicki mandati i, najzad, odugovlacenja sa zakazivanjem konstitutivne sednice Skupstine.

Vise se i ne postavlja pitanje zasto se konstitutivna sednica Skupstine ne zakazuje (jer ce to, po svoj prilici, biti stvar politicke odluke, odnosno procene), vec kako je uopste moguce da u jednom zakonu dve odredbe budu u direktnoj suprotnosti.

Pravni strucnjaci uglavnom se slazu da se iza pomenutih clanova kriju rezervna resenja za svaku priliku. Sa stanovista struke neoprostivo je, vele, da dva clana budu u koliziji, jer ceo zakon kao da nije ni redigovan. Jasno je da je clan po kome je vec istekao rok za verifikaciju mandata derogiran i da pocinje da tece rok koji odredjuje drugi clan.

Za primenu ovog zakona je ocito potrebno posebno uputstvo. Jedan rok je, medjutim, istekao, a da niko zvanicno nije nasao za potrebno da objasni o cemu se, zapravo, radi. Stoga se vec naveliko spekulise sa pretpostavkama poput one da je zakonodavac po svoj prilici mislio da kraci rok iz clana 30 vazi samo za one poslanike koji su direktno izabrani, a da se clan 98a odnosi na one koje same stranke odrede.

Medjutim, zakon to i ne spominje, pa ispada da se oba clana odnose na sve poslanike, potvrdjujuci ocenu da "zakon nije cak ni redigovan". I to nije sve. Pojedini pravni strucnjaci ukazuju da je zakon u koliziji i sa republickim Ustavom, jer, po clanu 30 Zakona "danom potvrdjivanja mandata novoizabranim poslanicima prestaje funkcija poslanika ciji mandat istice", dok po Ustavu mandat traje cetiri godine, odnosno poslednjem sazivu - do 15. januara iduce godine. Prema tumacenju strucnjaka ovaj parlament nije bio raspusten, niti vlasti priznaju da su ovogodisnji poslanicki izbori bili prevremeni. I to je dodatan prostor za moguce (zlo)upotrebe. "Ovakva pravna rasomonijada, koja je nepoznata u civilizovanom svetu, dozvoljava improvizacije i politicki voluntarizam", zakljucuju pojedini profesori Pravnog fakulteta.

Milica Torov