DOGOVOR PREDSEDNIKA SLOBODANA MILOSEVICA I PREMIJERA FATOSA NANOA NA KRITSKOM SAMITU

Predsednik SRJ je rekao da je problem Kosova unutrasnja stvar Jugoslavije i Srbije i da ce biti resen "jugoslovenskom politikom koja afirmise nacionalnu jednakost". Albanski premijer pozdravio to sto je Milosevic naglasio evropsku orijentaciju SRJ.

Slobodan Markovic
specijalni dopisnik "Nase Borbe" sa Krita

Fatos Nano i Slobodan Milosevic

Predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milosevic i premijer Albanije Fatos Nano potvrdili su sinoc na Kritu da su doneli odluku o normalizaciji bilateralnih odnosa izmedju Beograda i Tirane posle vise od pedeset godina prekida i zategnutosti.

Milosevic je u izjavi dvema nacionalnim televizijama rekao da su razgovarali i o problemu Kosova i podvukao da je to unutrasnja stvar Jugoslavije i Srbije. On je dodao da ce postojeci problemi biti reseni, kako je rekao, u skladu sa politikom afirmisanja nacionalne jednakosti. Milosevic je rekao da je sa albanskim premijerom razgovarao i o polozaju srpske i crnogorske nacionalne manjine u Albaniji. "Ako uzmemo u obzir sve to, smatram da cemo olaksati proces normalizacije nasih odnosa", rekao je Milosevic.

I albanski premijer Nano je rekao da njegov sinocnji sastanak sa Milosevicem, koji je trajao vise od sat i po, predstavlja vazan korak za otpocinjanje bilateralnog dijaloga, uspostavljanje buduce saradnje izmedju Savezne Republike Jugoslavije i Albanije. Premijer Albanije je pozdravio to sto je predsednik Milosevic na Kritskom samitu naglasio evropsku orijentaciju SR Jugoslavije. Nano je rekao da bi zato bilateralni i medjunacionalni odnosi trebalo da slede logiku evropskih standarda garantovanja prava coveka i ostalih sloboda u svakoj od balkanskih zemalja.

U ostalim sinocnjim razgovorima Miloseviceva sa makedonskim predsednikom Kirom Gligorovom i premijerima Turske i Rumunije Mesudom Jilmazom i Viktorom Corbeom glavna tema je bio razvoj privredne saradnje SR Jugoslavije sa Makedonijom, Grckom i Rumunijom. Tokom tih razgovora je ocenjeno da su bilateralni odnosi dobri, da i dalje napreduju i razmenjeni su pozivi za ministarske i druge posete.

Dok su sefovi drzava ili vlada sedam drzava i jedan nizi predstavnik osme zemlje Balkana, ozbiljnih lica i s cvrstom voljom da napokon uspostave regionalnu saradnju zasedali za velikim okruglim stolom na Kritu, turski i grcki vojni avioni su severoistocno od mesta odrzavanja prvog "Neformalnog sastanka na vrhu zemalja jugoistocne Evrope" jos po jedan put izvodili manevre, presretanje, isterivanje...

Tako su se prepleli dobre zelje za saradnju i stvarnost regiona koju okupljeni ucesnici zele da prevazidju: domacin, inicijator i organizator sastanka, grcki premijer Kostas Simitis, predsednici vlada Albanije, Bugarske, Rumunije i Turske - Fatos Nano, Ivan Kostov, Viktor Corbea i Mesut Jilmaz, zatim predsednici Makedonije i SRJ Kiro Gligorov i Slobodan Milosevic, te pomocnik ministra inostranih poslova BiH Mihovil Malbasic.

Njihov prvi sastanak u ponedeljak pre podne okoncan je dogovorom o odrzavanju narednog ministarskog sastanka juna 1998. u Istanbulu, a samita oktobra u turskom letovalistu Antalija. Postoji "jednoglasnost o nastavljanju i jacanju balkanske saradnje", obavestio je novinare posle sednice sef grcke diplomatije Teodoros Pangalos. Pored toga, "razmatra se mogucnost" osnivanja "koordinacionog tela" koji bi izmedju godisnjih sastanaka sefova diplomatija i samita pratio ostvarivanje odluka, a "predlozeno je" i odrzavanje godisnjih sastanaka ministra finansija, urbanizma i gradjevinarstva, saobracaja i telekomunikacija.

Medju predlozima, rekao je Pangalos uz optimizam da ce odluke biti i donete jeste i osnivanje "centra za koordinaciju" privrednih, i drugih zajednickih aktivnosti ukljucujuci i nevladinih organizacija. "Zelim da vam kazem da je balkanska saradnja sada vec cinjenica", rekao je zato Pangalos.

Nesto ranije, kada je otvarao sastanak za velikim okruglim stolom prekrivenim crvenom cojom, domacin Simitis je pozvao goste da svi zajedno "okrenu stranicu" i preobrate Balkan od poprista ratova u teren plodne saradnje. Kao tri izazova pred kojima je region, Simitis je naveo ukljucivanje u globalne procese privredne i politicke saradnje, nalazenje novih resenja za hronicne probleme Balkana i ucvrscivanje mira i bezbednosti koji su u regionu, kako je rekao, i dalje "krhki".

U govoru na prvom delu zasedanja predsednik Milosevic se u ime Savezne Republike Jugoslavije obavezao na, kako je rekao, "maksimalni doprinos" ostvarivanju regionalne saradnje na Balkanu.

Milosevic je rekao da napore treba usmeriti u tri pravca.

Prvi je jacanje politicke saradnje uz "uspostavljanje prakse" redovnih kontakata na svim nivoima i redovnih samita kakav je ovaj koji se upravo odrzava na Kritu. Drugo, rekao je Milosevic, jeste uspostavljanje slobodnog privrednog prometa bez carinskih i drugih barijera. Trece sto treba uciniti radi jacanja saradnje na Balkanu je, rekao je on, jacanje saradnje i izvodjenje zajednickih projekata u saobracaju, telekomunikacijama, energetici i zastiti okoline.

"Nasa zajednicka odgovornost", zakljucio je Milosevic, jeste da udruzenim snagama iskoristimo komparativne prednosti i potencijale regiona.

U govoru na kritskom samitu, Milosevic se jos zalozio za "gradjenje zajednicke evropske buducnosti" pri cemu ne sme biti "marginalizacije pojedinih podrucja", niti da zemlje Balkana "cekaju, u predsoblju evropskih integracionih tokova".

Predsednik SRJ je podvukao da su uslovi za regionalnu saradnju danas veoma povoljni posto je ugaseno ratno zariste u Bosni. Medjutim, nastavio je Milosevic, "svi zajedno moramo insistirati na doslednom sprovodjenju mirovnog sporazuma ... i spreciti svaki pokusaj da se on menja. Sazreli su uslovi da svaki od potpisnika mirovnog sporazuma, a posebno strane u Bosne i Hercegovini preuzmu svoj deo odgovornosti". S druge strane, rekao je Milosevic, "medjunarodna zajednica ne treba da deluje umesto njih" ili arbitrira, "nego da stvori uslove da "demokratski izabrani predstavnici naroda i entiteta u Bosni i Hercegovini u punoj meri ostvaruju ulogu koju im omogucava mirovni sporazum".

Posto je zasedanje zatvoreno za javnost, o sadrzini drugih govora se moglo ili nagadjati ili viriti preko ramena onih koji ih ljubomorno cuvaju za sebe. I to je balkanska stvarnost. Medjutim, i ono malo sto se moglo saznati je dovoljno da se zakljuci da se svi zalazu za regionalnu saradnju, ali su misljenja podeljena o brzini, sirini i dubini institucionalizacije tog procesa.

Druga, popodnevna sednica na Kritu je bila posvecena politickoj saradnji, odnosno ucvrscivanju mira i bezbednosti, na osnovu principa dobrosusedstva i resavanja sporova mirnim sredstvima. Treca i poslednja sednica je u utorak pre podne kada bi sefovi delegacija trebalo da prihvate rezime svojih stavova i odluka.

U medjuvremenu, za ruckom i vecerom, sefovi delegacija i ministri razgovarali su o stanju u svetu, o procesu sirenja EU i drugim procesima, dok supruge visokih gostiju imaju zaseban program razgledanja kulturnih i turistickih znamenitosti Krita.

Bar medju novinarima, a to nagovestaju i izjave nekih od govorljivijih clanova stranih delegacija, veruje se da bi vise prakticnih rezultata moglo proizaci iz zasebnih, bilateralnih sastanaka koji su citav dan u toku, po sistemu "svako sa svakim".

Predsednik Milosevic "drzi tempo" i citavo popodne i vece u ponedeljak se neizmenicno sastaje sa sefovima drugih delegacija. Najvise interesovanja novinari i diplomate pokazali su za sastanak Milosevica sa premijerom Albanije Fatosom Nanoom, predvidjen za kasno uvece. I grcki i drugi strani izvori su uvereni da ce njih dvojica posebno razgovarati o Kosovu, od cega mnogi ocekuju mozda i prekretnicu za resavanje problema pokrajine. Uz sve rizike koje nosi spekulisanje o toliko hronicnom i dubokom problemu, bar je jedno sigurno: novi premijer Albanije je covek drugacijeg politickog kova od svojih prethodnika - sto, prema grckim izvorima koji dobro poznaju Nanoa, znaci u najmanju ruku "smanjivanje oblacnosti" na juzno- balkanskom horizontu.