REAGOVANJA NA JOS NEOZVANICENU OSTAVKU AKADEMIKA KOSTE MIHAJLOVICA

Tretman, za sada usmene, ostavke akademika Mihajlovica pokazace sta je vlast izabrala: da pocne ozbiljno da razmislja o uslovima medjunarodne zajednice za povratak SRJ u svet ili da, posto je to pomereno u narednu godinu, jos jedanput "u ime principa" izbagatelise vreme i zemlju zadrzi u izolaciji

Vest da je akademik Kosta Mihajlovic dao ostavku na funkciju predsedavajuceg jugoslovenske delegacije za pregovore o ekonomskoj sukcesiji bivse SFRJ, primljena je u domacoj javnosti, a jos vise medju partnerima u tim razgovorima iz bivsih jugo-republika, sa nedoumicom - da li to znaci da se nesto menja i u stavovima jugoslovenske strane, s obzirom da odlazi predstavnik "tvrde linije", koji je u ostalim pregovarackim delegacijama dozivljavan kao krajnje nekooperativan i nesklon kompromisima. Uz tu glavnu dilemu, jos uvek nije jasno da li je i sama ostavka ozvanicena (uoci vikenda iz savezne administracije su tvrdili da nisu nista primili napismeno), posto ju je akademik Mihajlovic dao usmeno, kada je "sa povisenom temperaturom" napustio Komisiju za mir Savezne vlade, na kojoj su ga iznervirali upravo oni koji su tvrdili da je krajnje vreme da se preispita ukupna jugoslovenska strategija u pregovorima o sukcesiji.

To je javno potvrdio i potpredsednik Savezne vlade Danko Djunic, dodavsi da to preispitivanje ni u kom slucaju ne znaci prihvatanje onoga sto bi stetilo zemlji, ali u sustini da je vreme da se stavi pod lupu taktika utvrdjena jos pre pet godina, od kada se mnogo toga izmenilo, pocev od cinjenice da je i veliki deo aktive i pasive vec raspodeljen, posto su nove drzave nastale iz bivse SFRJ regulisale svoje dugove sa ino-poveriocima i svoj stasus u medjunarodnim finansijskim institucijama.

Na "mrtvoj tacki"

U svakom slucaju, sudeci po poslednjoj sednici komisije za mir Savezne vlade, na kojoj je akademik Mihajlovic svoju ostavku ponudio "u afektu", bolje receno otisao sa nje da "ne slusa ono sto ne mora", i u Saveznoj vladi ima onih koji misle drugacije, da pregovaranje znaci razmenu ustupaka i kontraustupaka da bi se postigao najbolji efekat.

Podlogu za to dao je i sam medjunarodni pregovarac Artur Vots, koji je najavio mogucnost povlacenja Ureda visokog predstavnika iz pregovora o podeli nasledstva bivse Jugoslavije, ukoliko se u naredna dva i po meseca ne postigne "radikalni pomak" u pozicijama onih pregovarackih strana koje su do sada najvise usporavale dogovor. Vots ih nije imenovao, a nije ni morao. Cinjenica je da su se sada svi rokovi "stisli", jer se zna da Hans Vestendorp mora 9. i 10. decembra u Bonu da podnese izvestaj ministarskom sastanku Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira o tome dokle se stiglo u pregovorima o sukcesiji, nakon cega ce se verovatno doneti i poslednja odluka - moze li se ocekivati dogovor, ili sledi medjunarodna arbitraza. Samom Votsu je preostalo da do tada ponudi svoj novi predlog, verovatno Ugovora, ne vise Memoranduma, i da pokusa da privoli pregovarace da na njega pristanu.

Briselsko "ili-ili"

U principu moguca su dva scenarija - da vladajuca partija i njeni koalicioni partneri iz senke odluce da se SRJ vise isplati da pocne ozbiljno da razmislja o uslovima medjunarodne zajednice i da pokusa da razumno pripremi teren za povratak u medjunarodne organizacije i finansijske krugove, barem tokom naredne godine. Ili, da bas zato sto je jasno da su se izjalovila mnoga naivna ocekivanja da to moze biti brze, jos jedanput izbagatelise vreme, sa negativnim posledicama po zemlju, koje su u tom slucaju izvesne. U tom smislu, dosta dobar pokazatelj ce biti i to kako ce biti tretirana za sada usmena ostavka akademika Mihajlovica, kao dobrodosao cin, ili ce ga kao "nezamenljivog" vratiti u opticaj. Da odluka nije skuvana svedoci i cinjenica da zvanicnog saopstenja iz Savezne vlade jos nema, kao i da se sam akademik Mihajlovic ne oglasava, iako je njegova usmena ostavka dospela u javnost.

Bojana Jager