STA POKAZUJU BILANSI POSLOVNIH BANAKA

Cinjenica da je u odnosu na prihode od obracunatih kamata moralo biti otpisano cak 61 odsto za rizike od nenaplativih potrazivanja, svedoci o sve vecoj nesposobnosti privrede da vraca dugove i placa kamate

Bojana Jager

Iako je 86 banaka, koje su predale periodicne obracune za prvo polugodiste ove godine, poslovalo sa neto dobitkom od 48 miliona dinara (sto je bolje nego na kraju 1996. kada je bio ostvaren gubitak od 64 miliona dinara), situacija u bankarskom sektoru nije ni malo ruzicasta. Ona je samo druga strana ogledala, koje odslikava losu situaciju u prezaduzenoj i gubicima opterecenoj privredi, koja odrzava glavu iznad vode povecanim kratkorocnim zaduzivanjem, uz nemogucnost da svoje obaveze uredno izmiruje.

Poslovni rezultat banaka bio bi bolji (odnosno za toliko bi bio veci njihov dobitak), objasnjava dr Jovan Rankovic, da nije bilo izvrseno otpisivanje dugova u iznosu od preko 2,4 milijarde dinara. Upravo cinjenica da je u odnosu na prihode od obracunatih kamata moralo biti otpisano cak 61 odsto za rizike od nenaplativih potrazivanja, svedoci o sve vecoj nesposobnosti privrede da vraca dugove i placa kamate. Situacija je sledeca: na papiru prihodi po osnovu kamata su porasli, ali pre svega zato sto je porastao i prirast plasmana po osnovu pripisanih kamata. S druge strane, banke su prinudjene da povecavaju iznos otpisa plasmana, jer ne mogu da ih naplate. Prema polugodisnjem obracunu, u odnosu na stanje od pre godinu dana, bruto plasmani su porasli za 6,3 milijarde dinara, ali je otpisano vise od 4,35 milijardi dinara. U prvom polugodistu obracunata kamata iznosi 4,6 milijardi dinara, ali je istovremeno za naplatu dospelo 4,9 milijardi dinara. Drugim recima, banke koje imaju sve vece teskoce da od svojih duznika iz privrede naplate prihode od kamate, bile su prinudjene da povecaju iznose otpisa svojih plasmana, objasnjava dr Rankovic.

Posle otpisa prihoda od kamata, neto dinarski kratkorocni plasmani povecani su za milijardu dinara, a devizni plasmani za 3,8 milijardi dinara, dok nacin na koji je to pokriveno svedoci da banke prakticno nemaju nikakvog povecanja sopstvenog kapitala. Povecanje depozita moze se tumaciti rastom cena u lanjskoj godini, a porast rezervacija svedoci o povecanom riziku od nenaplativosti plasiranog novca.

Dr Rankovic naglasava da se finansijski kolaps privrede preslikava na bankarski sektor. Cinjenica da privreda kratkorocnim izvorima finansira sve zalihe (od 41 milijardu dinara), cak i deo osnovnih sredstava i da zvanicno priznati bruto gubici po polugodisnjem obracunu iznose 9,5 milijardi dinara, pokazuje da je sposobnost takve privrede da vraca dugove i placa kamate prakticno nikakva. Brojna preduzeca su u potpunosti izgubila sopstveni kapital i prinudjena su da sve finansiraju kratkorocnim kreditima.

- Banke su uvucene u tu igru, kroz koju su postale suvlasnici svojih duznika, ali cak i kada bi ih po tom osnovu preuzele, ne mogu nista da urade, jer u takvim preduzecima rastu gubici i ona su daleko od zelene grane rentabilnog poslovanja. Bankarski sistem je direktno ugrozen takvom situacijom u privredi. A kolika je ta ugrozenost pokazuje i cinjenica da je za 2,5 milijarde dinara povecan i iznos garancija koje su banke dale za preduzeca, i one po periodicnom obracunu iznose ravno 25 milijardi dinara. To prakticno znaci da za ono sto nece moci da plate pravi duznici, odgovaraju njihovi garanti - banke. Iz svega proizlazi da bi banke morale da izvrse hitnu selekciju korisnika svojih kredita, utvrde one koji su potpuno kreditno nesposobni i pokrenu postupke poravnanja i stecajeva, kroz koje bi se barem delimicno namirile, smatra dr Rankovic.