ZASTO SU OD "ZASTAVE" I NJENE FABRIKE AUTOMOBILA RUKE DIGLI I DRZAVA I RADNICI

Rukovodstvo "Zastave" koje sada pokusava da alarmira javnost, jer fabrika ponovo stoji, trebalo bi bar da javno objasni zasto su svi dosadasnji pregovori sa stranim partnerima propadali

Kragujevac. - Prema najnovijim informacijama iz "Zastave" proizvodne trake u ovdasnjoj Fabrici automobila ponovo su pocetkom ove nedelje zakocene (dosad su navodno radile) jer, kako kazu u jedinoj domacoj auto-firmi, Vlada Srbije nije ispunila svoju obavezu, odnosno obezbedila nekih 70 miliona dinara za produkciju modela "jugo" i "stojadin".

Suvisno je valjda i napominjati da informacije ovoga tipa iz "Zastave" vec odavno vise izazivaju podsmesljive komentare nego zabrinutost bilo koga u Kragujevcu, a i mnogo sire najverovatnije.

Zasto je to tako? Najpre zato sto je ovde svima osim, izgleda, partijskom menadzmentu "Zastave" jasno da je kragujevacka autofirma vec odavno "mrtva fabrika". "Zastavina" Fabrika automobila u stvari - javna je tajna - postoji i jos uvek kao funkcionise jedino zarad ocuvanja socijalnog mira i dalje dominacije precvale partijske drzave u Kragujevcu i Sumadiji. U prilog ovome i cinjenica da se montazne trake za produkciju automobila u "Zastavi" u poslednjih nekoliko godina nesto ubrzanije pokrecu, uglavnom u vreme predizbornih kampanja, sto obavezno sa prigodnom "pompom" zabeleze i kamere RTS. Radnici su doduse do sada masovnije pozivani na posao u Fabrici automobila i nekim drugim prilikama: kad Vuk Draskovic ili neki drugi opozicioni lider drzi miting kod "Krsta", na primer, ili pak kad oruzari izadju na ulice.

Da je jedina domaca auto-firma vec odavno "mrtva fabrika" najrecitije svakako kazuje podatak da ovde od 1992. naovamo, s montaznih traka godisnje u proseku silazi nekih pet do sest hiljada dobrano nekompletnih (neretko bez tockova i motora) automobila. Za takvu i toliku produkciji povremeno se angazuje dve do tri hiljade radnika, dok su svi ostali zaposleni (nekih 11 do 12 hiljada) osim, naravno, rukovodilaca na svim nivoima i njihovog personala, godinama na prinudnim odmorima.

Posto na kugli zemaljskoj nema, niti ce ikada biti fabrike automobila koja godisnje proizvodi nekoliko hiljada prepotopskih vozila, koja uz to, ponovimo, sa montaznih traka silaze i bez tockova i motora, to je sasvim logicno sto su od "Zastavine" auto-firme ruke digli i oni koji najdirektnije zavise od njene sudbine - dakle radnici.

Vecina njih odavno vec egzistenciju sebi i porodici obezbedjuje nekim drugim poslovima, a za "Zastavu" ih vezuje jedino jos to sto im u njoj tece radni staz.

Na drugoj strani su drzava pred bankrotom, i urusavajuci rezim koji je personifikuje. Suocena sa sve izrazenijim finansijskim i svakim drugim nedacama, ta i takva drzava i kad bi htela vise i definitivno niti moze niti ima cime da resi problem najvece jugoslovenske firme. O tome (sudbini "Zastave" i njene Fabrike automobila) je uostalom moralo da se vodi racuna jos kad je uvodjena famozna blokada slovenacke privrede, kad se kretalo u ratove za "svetu srpsku stvar"...

Sad je, reklo bi se, vec kasno za sve - i za "svetu srpsku stvar" i za najvecu i najznacajniju domacu firmu (automobili, kamioni, oruzje...). Oni isti celnici "Zastave" koji su godinama "mudro cutali" i aminovali poteze drzavnog (partijskog) rukovodstva, naslucujuci valjda da ce snositi istorijsku odgovornost za propast najstarijeg i najveceg industrijskog preduzeca na Balkanu, sada kao dizu glavu i "senzacionalisticki" upozoravaju javnost da je Fabrika automobila stala jerbo Vlada Srbije na da pare. Da nije tragicno, bilo bi smesno.

To su isti oni celnici "Zastave", podsetimo, koji opet godinama traze inostranog partnera ovdasnjoj Fabrici automobila i nikako da ga nadju. Koliko je ta visegodisnja tajnovita igra sa stranim partnerom "koji tek sto nije stigao u Kragujevac" dozlogrdila i Bogu i ljudima, najrecitije svedoce sve glasniji komentari tipa "da poslovodstvo 'Zastave' trazi inopartnera, a moli Boga da ga ne nadje sve dok to traganje moze dobro da se unovcava, bilo razvlacenjem onoga sto je u fabrici jos preostalo, ili putovanjima po svetu".

Ako to, medjutim, nije tako, onda bi poslovodstvo "Zastave", ukoliko zeli da sa sebe skine barem deo odgovornosti za propast firme, moralo - umesto sto od bankrotirane drzave trazi pare - da javnosti jasno i glasno kaze ko je kriv sto nijedan od potencijalnih inostranih partnera ni nakon visegodisnjih pregovora nije stigao u Kragujevac. Dosta je, doduse, onih koji odgovor na recenu "dilemu" znaju, ali je jos vise onih drugih koji to - ne znaju.

Z. Radovanovic