PRVI KINESKI ODJECI AMERICKE IZJAVE DJIANG CEMINA

Odgovarajuci na pitanje o tenkovima na Tjenanmenu 1989. godine, kineski lider pomenuo "mnoge propuste, cak i greske", ali kineska stampa to nije prenela

Aleksandar Novacic
dopisnik "Nase Borbe" iz Pekinga

Na kraju svoje turneje po SAD kineski predsednik Djiang Cemin je izazvao malu senzaciju. Odgovarajuci na pitanje o gusenju studenske pobune na Tjenanmenu u junu 1989. godine on je rekao nesto sto se do sada nije culo iz usta kineskih politicara sa samog vrha.

Taj odgovor Djiang Cemina zavredjuje da bude citiran u celini, a tako su uradile mnoge svetske agencije - izuzev kineske Hsinhue koja, kao i ovdasnja stampa, ne prenosi taj deo. Predsednik Djiang je, dakle, rekao: ,,Nema nikakve sumnje, a i prirodno je, da smo imali mnogo propusta, cak i gresaka u svom radu. Medjutim, uvek smo polazili od toga da treba usavrsavati nasu aktivnost".

Odgovor je u kineskom stilu, mogao bi se shvatiti i ovako i onako. Ali, ako je zaista dat u kontekstu pitanja o "tenkovima na Tjenanmenu" onda ova izjava Djiang Cemina predstavlja nesto novo u kineskom politickom razmisljanju.

Moze se nagadjati o tome zasto je kineski predsednik na kraju svoje, sada se vec vidi veoma uspesne posete Americi, dao odgovor koji odstupa od zvanicne verzije. Mozda je bio pod utiskom demonstracija koje su mu priredjivane u mnogim mestima koje je posetio prilikom americke turneje? Ili se zaista radi o pocetku postepene promene gledanja na dogadjaje iz 1989. godine koji su predstavljali najvece iskusenje za kinesku vlast tokom poslednjih 20 godina? Ovo poslednje bi bilo prilicno neocekivano i ne bas lako izvodljivo, sto naravno ne znaci da je nemoguce.

Istina, neki akteri burnih dogadjaja 1989. godine sisli su ne samo s politicke vec i sa zivotne scene, a medju njima je i onaj glavni za donosenje odluke o slanju tenkova na Tjenanmen - Deng Hsjaoping. Ali, mnogi su jos uvek prisutni, a medju njima i licnost koja je posle tragicnih dogadjaja godinama bila u svojevrsnoj medjunarodnoj izolaciji (kao i Kina, uostalom): sadasnji premijer Li Peng, potpisnik uredbe o zavodjenju vanrednog stanja u Pekingu.

Sto se tice samog Djiang Cemina, njegov slucaj je specifican. On je u vreme burnih dogadjaja u Pekingu bio na duznosti partijskog sekretara u Sangaju, gde je takodje doslo do masovne studentske pobune i velikih demonstracija. Medjutim, tamo tenkovi nisu izvedeni na ulice niti je vojska intervenisala. Problem sa studentima resen je na miran nacin, sto je bio veliki plus u karijeri Djiang Cemina koji je ubrzo postao novi generalni sekretar KP Kine.

Karakteristicni su neki akcenti koje je, uoci posete Djiang Cemina Americi, objavila zvanicna drzavna agencija Hsinhua u tekstu o njegovoj licnosti. Tamo je data i jedna neuobicajena za ovdasnje prilike ocena, koja je tek sada privukla duzno interesovanje. Hsinhua je, naime, napisala i ovo: "Ono sto ostaje sveze u secanju ljudi je period politickih nemira koji su se pojavili u zemlji i u inostranstvu krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih godina, kada je Djiang ostao miran i hladnokrvan suocen sa neredima. Uhvatio se ukostac sa situacijom trezveno i mirno u maniru drzavnika koji ostaje spokojan i pred rusenjem planine Taisan".

U svakom slucaju, eventualna, nova ocena dogadjaja koji su potresli Kinu pre osam godina povezana je sa svojevrsnom politickom borbom u rukovodstvu. Posto najvise rukovodstvo i dalje insistira na stabilnosti u zemlji i jedinstvenosti u rukovodstvu, to umanjuje sanse na reviziju zvanicne verzije.

Ipak, u Hongkongu su neki disidenti vec dali do znanja da ocekuju promenu kineskog zvanicnog stava o dogadjajima na Tjenanmenu, a tako je izjava Djiang Cemina shvacena i u stranim sredstvima informisanja.

Sto se tice same Kine, ovde odgovor Djiang Cemina nije prenet, a veliko pitanje je da li ce ikada i biti. Mozda ce Djiang morati po povratku u zemlju prvo da razjasni svojim kolegama u rukovodstvu sta je, u stvari, mislio odgovarajuci na pitanje o tenkovima na Tjenanmenu.