Srbija izmedju izbora

Da je deseti deo novca i truda koji je ulozila u Bulatovicevu kampanju "leva" koalicija u Srbiji upotrebila za promovisanje svog predsednickog kandidata, Zorana Lilica, ovaj bi sigurno pobedio, a finansijski strucnjaci ne bi morali da lupaju glavu gde da nadju novac za novo "izvlacenje"

Milica Torov

Iznenadna zurba srpskih vlasti da raspisu nove predsednicke izbore, ostavljajuci za kampanju minimalnih 45 dana, uz pojedinacne ishitrene izjave da je savezni parlament zreo za raspustanje, razotkriva zelju da se svim sredstvima preduprede moguci "reformatorski" potezi novoizabranog crnogorskog predsednika Mila Djukanovica.

Produzeno postizborno zatisje, kojim je javnost drzana u neizvesnosti da li ce i kada biti raspisani novi predsednicki izbori, podudaralo se s raspletom dogadjaja u Crnoj Gori. Ocito su vlasti u Srbiji racunale na pobedu Momira Bulatovica, jer je njihov covek. Opsti je utisak da su kudikamo vise truda i novca ulozile u njegovu, nego u Lilicevu kampanju, pocev od medijske agresije u Beogradu, uperene protiv Mila Djukanovica, do predanog angazmana JUL-ovskih i radikalskih aktivista na terenu. Prema nekim racunicama, da je samo deseti deo te kampanje upotrebljen za promovisanje predsednickog kandidata "leve" koalicije, Zorana Lilica, ovaj bi sigurno pobedio, i ne bi se dogodilo da prvi put u svojoj novijoj istoriji Srbija ne moze da izabere predsednika.

Finansiranje i "svojih" i "tudjih"

Lilic je imao razloga da bude nezadovoljan predsednickom kampanjom svoje partije koja je, ako je verovati kontroverznim informacijama, finansirala i poslanicku kampanju Srpskog pokreta obnove i predsednicku njegovog lidera Vuka Draskovica. Oni su, u ovom trenutku, ocito miljenici rezima, jer u njima vidi jedinu alternativu za sastav nove vlade koja bi bila relativno prihvatljiva i za domacu i za inostranu javnost.

Leva koalicija bi, u tom slucaju, mogla da formira manjinsku vladu uz precutnu toleranciju SPO, koji bi, zauzvrat, dobio manjinsku vladu u Beogradu. Tome se pripisuje i taktiziranje sa izborom novog predsednika Gradske skupstine.

Zrtvovanje svog, u korist predsednickog kandidata druge federalne jedinice, makar ona bila i "drugo oko u glavi", ukazuje da su odnosi unutar "leve" koalicije nestabilni, te da se i tu ocekuje rasplet. Sigurno je da je opstoj konfuziji pripomoglo i ubistvo bliskog saradnika i kucnog prijatelja porodice Milosevic, Zorana Todorovica-Kundaka.

Ceka se kakve ce odluke doneti Milosevic - pre svega da li ce neko odgovarati za izborni neuspeh leve koalicije, hoce li zatim ici u rasciscavanje sporova izmedju Socijalisticke partije Srbije i Jugoslovenske levice, ili ce rizikovati da izgubi izbore isticanjem Milana Milutinovica za novog predsednickog kandidata, u narodu manje popularnog od Lilica kojem se zameralo jedino da nije umeo da se nametne javnosti.

Taktika, kombinatorika i troskovi

"Leva" koalicija kao da svesno ide na gubljenje predsednickih izbora, ne bi li stvari dogurala do apsurda i izdejstvovala cak i nove izbore, mozda sa novim pravilima igre. Pokazalo se da je ceo izborni mehanizam kontraproduktivan, odnosno tako postavljen da ne sluzi cak ni partiji koja ga je i stvorila. Malo je verovatno da ce to nauditi kredibilitetu vlasti u Srbiji, znajuci kako se sve brizljivo krije iza zvanicnih izbornih rezultata. Moze se samo pretpostaviti da su se u celoj toj predizbornoj trci u Srbiji vrteli milioni maraka, jer svaka partija ima svoje tajne fondove u koje ni drzava ne moze da pronikne.

Ono sto se pouzdano zna, i sto cak ni finansijski strucnjaci u republickoj vladi ne mogu da sakriju, i da hoce, jeste da je, popularno receno, "probijen" ovogodisnji budzet. I sami priznaju da je "znatno premasena suma predvidjena za izbore" u iznosu od 25 miliona dinara.

Zvanicnih odgovora na pitanje: koliko su minuli izbori kostali drzavu jos nema, osim da su "troskovi u prvom septembarskom krugu iznosili 2,4 dinara po biracu. Kako je, posle sudskih resenja uoci prve predsednicke izborne runde (koja se podudarala sa glasanjem za narodne poslanike) utvrdjeno 7.208.555 upisanih biraca, to je samo u prvom krugu potroseno ukupno 17.300.532 dinara. Biracko telo Srbije naraslo je za ponovljene izbore, dve sedmice kasnije, na 7.210.557 biraca, pa se racuna da je za njih utroseno dodatnih 17.305.336 dinara. Kad se saberu troskovi prvog i drugog kruga dobija se suma od 34.605.868 dinara,s to je, po zvanicnom kursu, vise od 10 miliona maraka.

Samo po ovom osnovu premasena je planirana suma iz republickog budzeta za 9.605.868 dinara. Prema priznanju ljudi iz Ministarstva finansija, kad je projektovan budzet za ovu godinu previdjena je naizgled sitna pojedinost - da i biracki odbori imaju pravo na naknadu u visini od dve dnevnice po clanu. Buduci da dve dnevnice iznose 108 dinara, da ima 9.827 birackih odbora sa po pet clanova, potroseno je jos 5.306.580 dinara, ili oko milion i po maraka.

Zivot u izbornoj groznici

Zvanicno, Lilic i Seselj nisu pomenutu ukupnu sumu delili kad su nastavili trku u drugom krugu. Nezvanicno - vladajuca stranka nije ni platila drzavnoj TV reklamne spotove svog kandidata, a prica se da su Seselj i Draskovic "preuzeli" NTV Studio B samo da joj ne bi placali ogomnu minutazu cime su, bukvalno, prisvojili sve slobodne termine.

Kako je tesko utvrditi koliko stvarno kostaju izbori govori i detalj da je za finansiranje izbornih aktivnosti parlamentarnih stranaka zakonom odredjena i suma od 2.500 prosecnih zarada u novembru mesecu. Polovina se rasporedjuje srazmerno sadasnjem broju poslanika u Narodnoj skupstini na dan konstituisanja, a druga polovina - prema broju poslanika u novom sazivu.

Suma nije mala za drzavu koja vec dve godine zivi u neprestanoj izbornoj groznici, pa bi se i tome moglo pripisati odugovlacenje sa konstituisanjem nove skupstine. Tim pre sto nadlezni organi ne daju zvanicno tumacenje da li su sve ove sume ukalkulisane u iznos predvidjen za izbore, ili su to posebne stavke. Nezvanican odgovor zasad glasi: "kad nam kazu da treba da nadjemo pare, mi ima da ih stvorimo kako znamo i umemo".

Dok finansijski strucnjaci lupaju glavu kako za naredno "izvlacenje" da "cede vec iscedjenu drenovinu", optimisti uveravaju da "svi fondovi jos nisu do te mere presusili da neke stavke iz budzeta ne bi mogle da se prebijaju". U praksi se, vele, "primenjuje i tzv. virmanisanje izmedju pojedinih partija, ako se nadje da imaju viska". Uostalom, jos nisu rasprodati svi nasi najbolji resursi, a "srecna je i okolnost da ni republicki parlament mesecima ne zaseda, sto predstavlja znacajne ustede".

Ako je parlament kao najvisi organ vlasti zrtvovan zarad izbora, onda se postavlja pitanje cemu opste izbori, cemu poslanici, cemu parlament. Strah od parlamentarnog vakuuma u tom slucaju nema opravdanja. Skupstina je ostala tamo gde je pravnim manipulacijama i akrobacijama i smestena - na margini politickih zbivanja. Poslanicki mandati izgleda sluze samo za trgovinu funkcijama.i