Zasto su u Srbiji drzavni, partijski i mafijaski vrhovi tesno isprepletani

Kumovi putuju zauvek

Nema tog unosnog posla pocevsi od nafte, kafe, cigareta, psenice, bakra, ili malina u kojem vlast i kriminal nisu manje ili vise povezani. Sukobi nastaju onda kad medjuklanovska podela posla bude narusena, a sa suvise grabezljivim igracima obracunava se po kratkom postupku, bez mnogo upozorenja

Stavljanje "na led", ili neki drugi vid neznog uklanjanja protivnika u Srbiji vise nije u opticaju. "Kumovi" sada odlaze i bukvalno zauvek, surovo eliminisanje, bez obzira na njihov znacajni politicki rejting. Zoran Todorovic, generalni direktor Beopetrola zasmetao je nekome ocigledno zestoko, a ubica je bez milosti posao obavio po uzoru na "kolege" iz americkih filmova o razracunavanjima u mafijaskim krugovima. Hronicari jugoslovenske zbilje odmah su zapazili analogiju sa takodje ubijenim uspesnim biznismenom Vladom Trefom koji je drzao monopol nad fri sopovima, i cigaretama.

Biti uspesan menadzer u Srbiji posle sankcija ocigledno nije uputno. Zoran Todorovic je skoncao kraj, na ogradi gradilista izlepljenih politickih plakata JUL-a, sa parolom "levo lepse" koju su setaci beogradskim ulicama prosle godine uz doradu uzvikivali "levo, lepse Lesce".

Kontingenti za lakoverne

Cini se da su ova dva ubistva (mada je broj uklonjenih ambicioznih i uspesnih biznismena zapravo mnogo veci), osim rasciscavanja racuna i svojevrsna opomena pojedincima koji se previse osile u sticanju bogatstva kroz bavljenje unosnim delatnostima kao sto su trgovina benzinom, dizelom, cigaretama, psenicom, kukuruzom, kafom, bakrom, malinama... Iz ovog kruga ne treba izbaciti takodje veoma profitabilan biznis sa bananama (setimo se rasprave kandidata za predsednika Crne Gore), alkoholom, sredstvima za higijenu, lekovima i naravno automobilima. Od svega je najzanimljivije da ova rabota funkcionise po principu spojenih sudova sa legalnim tokovima novca i roba iz drzavnih robnih rezervi. Pri tome od svega najmanju korist ima sama drzava, jer zakoni i razni propisi koji se postuju ili krse, pri ovim poslovima samo su neophodan scenario za lakoverne. Deo predstave za javnost pri tom su: kontingenti za uvoz derivata, zastitne cene psenice, zastitne markice za cigarete i alkoholna pica, zabrana uvoza automobila.

Benzin su na primer, pre nego sto je Zoran Todorovic dosao na celo Beopetrola, uz drzavni blagoslov mogli uvoziti samo Jugopetrol i pojedini, zasluzni privatnici. Oni koji su pokusavali da ovaj posao rade mimo monopola preduzeca koje je i u okviru srpske drzavne naftne kompanije u povlascenom polozaju, da gorivo kupuju od crnogorskih uvoznika, naisli su, medjutim, na prepreku iza koje stoji drzava. Deo naftnog kolaca je, dolaskom Todorovica u direktorsku fotelju Beopetrola dat i ovom drustvenom preduzecu. Privatnicima koji su se bunili, Borislav Vukovic, savezni ministar za spoljnu trgovinu otvoreno je porucio da gorivom mogu da se snabdevaju samo od javnih (drzavni) i drustvenih preduzeca.

Kolike su zarade u pitanju moze se pretpostaviti ako se, na primer, zna da je cena uvoznih derivata za oko 100 dolara po toni niza od veleprodajne cene koju je vlada Srbije odobrila Naftnoj industriji Srbije za prodaju goriva dobijenih preradom sirove nafte u Pancevu ili Novom Sadu. Ove godine Vlada Srbije je najpre odobrila uvoz 290.000 tona tecnih goriva, a potom pocetkom jeseni jos 125.000 tona benzina i dizela.

Privatne "usluge" drzavi

Sam naftni biznis i drugde je u svetu skopcan sa velikom zaradom. Ne treba uz to zaboraviti da, osim konkretne zarade, ovaj posao monopolistima daje i moc cija magicna privlacnost je cesto za posrednika i vrednija od sustavih zelenih novcanica.

Jer, onaj ko drzi trgovinu tecnih goriva, moze veoma lako da utice i na mnoge druge privredne tokove. Kod nas su, tako, poznate psenicne afere od prosle godine, a u carsiji se suska da ni ove godine poslovi sa zitom nisu bas radjeni na najlegalniji nacin.

Da bi ih drzava ostavila na miru, monopolisti u sumnjivim biznisima za nju zavrsavaju mnoge vazne poslove.

Nije nepoznato na primer da se na listi najvecih izvoznika psenice nalaze samo firme direktno ili indirektno povezane sa drzavnim vrhom, i da one povremeno "odradjuju" poslove za vladu Srbije, kada nesto treba da se izveze, ili na primer, kada je budzetu potrebna iznenadna pozajmica. Pri tom se cesto interesi i uticaji pomesaju toliko cvrsto, da je posle sumnjivih poslova nemoguce razdvojiti kriminalne radnje od legalnih poslova, odnosno prirodne trzisne zakonitosti od ucena i korupcije.

Sem trgovine zitom, novopeceni bogatasi, sto pod silom trzista (jer su raspolagali dovoljnim kolicinama kes novca), sto zbog specificnih uslova trzista (velike drzavne firme koje su godinama bile "pretplacene" na izvoz pojedinih drzavnih strateskih proizvoda nisu lako mogle da se snadju u vreme sankcija), uz odgovarajucu dozu korupcije, preuzele fakticki sve domace izvozne adute. Jedan od njih su maline, cijim izvozom se bave "Jugopetrol", "Simpo", "Progres". Direktor "Srbijanke" iz Valjeva, iako i sam clan leve koalicije, javno je letos optuzio svoje partijske kolege da su ostetili za desetine hiljada maraka drzavu Srbiju.

U dimu i barutu

Kod cigareta, medjutim, stvari su mnogo jasnije. Osim sto se o glavnom duvanskom bosu naglas ne govori i onom poslednjem lancu svercera cigareta jasno je da iza svega stoji profit. Zarada je, u zavisnosti od ponude i traznje, u pojedinim segmentima i momentima razlicita, ali je vrlo konkretna. U dobro obavestenim krugovima jos uvek se prepricava da je po kutiji cigareta pre pada Knina glavni diler zaradjivao po jednu marku. Kada se izracuna koliko kutija stane u jedan sleper i zna da ih je u trgovini sa u ratu protivnickim stranama odradjeno na desetine, obican smrtnik moze nervozu u zelucu da smiri i zapalivsi jednu original cigaretu.

Da je domaca duvanska mafija povezana sa inostranom, a da ne moze raditi bez blagoslova drzave, otvoreno nije spreman niko da govori. Ovaj fantomski biznis mnogi neraskidivo povezuju sa medjunarodnim kanalima droge i oruzja. Tu je, naravno, i novac koji kada je "prljav" - zaradjen u ovim poslovima "peru" u nekim legalnim trgovinama.

Zato ni malo ne treba da cudi beskrupulozno kopiranje ovakvih pojava na jugoslovenskim prostorima.

E.N.B.

Sve stranke imaju firme za sverc kafe
"Kafa je fiskalni proizvod, opterecen visokim dazbinama i sve dok postoji mogucnost da se drzava prevari na taj nacin sto ce biti izbegnuto placanje obaveza, bice interesantna za sverc. Postoji milion nacina da se drzava prevari, ali je jasno da kafa ne moze da prodje granicu bez znanja carine, bilo pojedinaca ili cele sluzbe kao i onih koji stoje iza njih i reketiraju", kaze jedan trgovac kafom.
Nagli sverc kafom je zapoceo u vreme sankcija kad se na uvozu, u zavisnosti koliko se dazbina izbegne, zaradjivalo od 50 do 100, pa i vise odsto. "Sverc je posebno eskalirao pred izbore. Sve stranke imaju firme i uvozile su kafu da bi isfinansirale kampanju i nisu htele da se medjusobno zameraju. Svima nama, koji se bavimo uvozom i distribucijom kafe, stranke su nudile da budemo poslanicki kandidati, verujuci da ce na taj nacin doci i do novca koji se zgrce ekstraprofitom.
O tome koliko su kafe uvezle ove firme, ne postoje podaci u zvanicnim drzavnim institucijama sem, ako su pojedinci evidentirali da bi nekoga drzali u saci. Ipak, prema gruboj statistici zna se da je u poslednjih nekoliko godina na trziste Srbije legalno uslo svega dvadesetak odsto od kolicine koja je neophodna da zadovolji ovo trziste. Uhodani nacin sverca je da se roba deklarise kao da je u tranzitu, a u stvari ona fizicki ostaje na ovom trzistu. Tako je nedavno bio slucaj da je registrovan privremeni uvoz sirove kafe radi przenja, medjutim ta kafa je ostala na domacem trzistu, a izvezena je psenica", istice jedan distributer.
Poznati svercerski kanali vode preko Crne Gore, Subotice, Rumunije, Makedonije i Albanije, dok je vukovarska veza presecena. Velike kolicine kafe dolaze i preko koparske barazne luke.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /