Profesionalna ubistva najteza za otkrivanje

Praznjenje fioka za "naduvavanje"

Svi oni koji su iole mocni da organizuju ubistvo, vrlo pazljivo grade svoj alibi, tako da su sanse da se uhvati neposredan izvrsilac minimalne, osim ako ne napravi neku glupavu gresku

Olga Nikolic

Teza da je srpska policija potpuno neefikasna nije tacna, jer policija otkriva 65 do 70 odsto ukupno prijavljenih krivicnih dela. Moram da kazem da je nasa policija do pre sedam godina bila jedna od 10 najefikasnijih policija na svetu. Posle raspada Jugoslavije, ekonomske krize, embarga, raspale su se sve drzavne sluzbe, pa je i policija pretrpela velike pretumbacije. Vrlo mnogo sposobnih kadrova iz operativnog dela policije ili drzavne bezbednosti otislo je u razne republike, tako da je, normalno, doslo i do pada efikasnosti. Dakle, policija je pretrpela sve teskoce koje je pretrpela svaka struktura u drzavi. Mislim da su to centralni razlozi za smanjenu efikasnost policije, kaze za "Nasu Nedeljnu Borbu" profesor dr Dobrivoje Radovanovic, direktor Instituta za kriminoloska i socioloska istrazivanja u Beogradu.

Po njegovim recima, pre cetiri godine policija je otkrivala izvrsioce krivicnih dela sa svega 30 do 35 odsto, "ali je taj procenat efikasnosti postepeno rastao, kako se policija snalazila u novim uslovima i dosli smo do procenta od 65 do 70 odsto". Ovu tvrdnju dr Radovanovic je prokomentarisao ocenom da je struktura kriminala sada drugacija i da efikasnost izrazena sadasnjim brojkama moze da se poredi sa visokim procentom resavanja slucajeva u predratnoj strukturi kriminala (tada se resavalo izmedju 85 i 90 odsto prijavljenih slucajeva). "Jer, pre rata mi smo imali klasicna", "obicna" ubistva, u kojima se maltene unapred znalo ko ih je izvrsio. I sada, kad se radi o toj vrsti ubistava, ako tome dodamo i ubistva koje ucine dusevno poremeceni ljudi, efikasnost policije je izuzetno visoka".

Carinske zavrzlame
"Tesko je reci koliko je rasireno, ali je tacno da se neko pusta preko granice bez carine, a da drugima kamioni stoje na granici beskonacno dugo zbog administrativnih zavrzlama ili zbog lenjosti carine, dovoljno dugo da roba propadne, kupci otkazu, da covek "pukne" i onda mora da se vadi. Kako? Na nelegalni nacin ili da se sveti ili da njega neko ubije zbog posla", komentarise direktor Instituta za kriminoloska i socioloska istrazivanja.

Ali, upozorava direktor Instituta u Beogradu, mi sada imamo novu vrstu ubistava, gde je efikasnost policije niska i kad se te brojke uprosece, dobija se taj famozni prosecni broj od 65 do 70 odsto resenih slucajeva. Ubistva, koja se tesko otkrivaju pripadaju arsenalu organizovanog kriminala. Po sagovorniku "Nase Nedeljne Borbe" postoje dva razloga zasto se ona tesko otkrivaju - organizovani kriminal je tako mocan da policija cak i ne radi na njihovom otkrivanju, jer iza toga mozda stoji neko ko saradjuje sa policijom, ko ima "kopcu" sa operativnim delom policije i zaustavlja istragu tamo gde je to zgodno zbog procesnih radnji, objasnjava dr Radovanovic, uz opasku "sto se tice profesionalnih ubistava, to su ubistva koja su najteza za otkrivanje, jer su jako dobro pripremljena, vrlo pazljivo izvedena, dobro obezbedjeni alibiji onih ljudi za koje postoji motiv i dobro obezbedjeno bekstvo sa lica mesta, tako da je vrlo tesko otkriti pocinioce".

Profesionalna ubistva

U svetu je, sto se tice profesionalnih ubistava, slicno, tvrdi sagovornik "Nase Nedeljne Borbe". "Tri zadnja ubistva u Beogradu i ne samo ona, jer je mnogo ubistava pre toga izvrseno na profesionalni nacin, primer su profesionalnih ubistava. Cak postoji operativni "modus operandi" koji je mozda specifican za Beograd - ubica uvek ima automatsko oruzje, napada s ledja i blizu radnog mesta. Ovakav metod je logican, zato je jednostavan, ali otkriti izvrsiloca, odnosno, naredbodavca, nije nimalo jednostavno, primecuje dr Radovanovic. To sto se sve izvrsi naocigled ljudi, po pravilu ne znaci mnogo, jer su ubice prerusene, postoji ogroman broj slicnih ljudi, tako da ni opis ne pomaze, objasnjava profesor Radovanovic. Po njegovom misljenju ubistva generala Radovana Stojicica i Zorana Todorovica spadaju u arsenal ubistava koje je izvrsio organizovani kriminal zbog sukoba u poslu ili onemogucavanja da se neki posao odvija. "U oba slucaja ne stoji politicki motiv. U svetu je obicaj da neka od politickih ili teroristickih organizacija preuzme odgovornost i prizna da je to uradjeno u njenom aranzmanu. Jer, koga bi vraga neka politicka organizacija izvrsila ubistvo tako uglednog coveka kao sto je Zoran Todorovic ili ministra policije, ako to javnost ne zna? Motiv je bas u tome da se zna ko stoji iza toga, jer je to njihov politicki poen kod simpatizera i istomisljenika, komentarise direktor Instituta u Beogradu, uz napomenu da se ova ubistva deklarisu kao politicka, "jer to lepse zvuci u usima gradjana".

Nabrajajuci zbog cega je tesko otkriti profesionalnog ubicu, dr Radovanovic kaze da je to zato jer postoji sirok krug ljudi koji imaju interesa da neko bude ubijen zbog previranja unutar domaceg biznisa. "A svi oni koji su iole mocni da organizuju ubistvo, vrlo pazljivo grade svoj alibi, tako da su sanse da se uhvati neposredan izvrsilac minimalne, osim ako ne napravi neku glupavu gresku".

Prava slika efikasnosti policije dobija se, smatra dr Radovanovic, tek kad se analizira struktura kriminaliteta. Visok procenat dobija se pre svega resavanjem "obicnih" ubistava, a kad su profesionalna ubistva u pitanju i uterivanje dugova, efikasnost je izuzetno niska. Zato je prava slika losija, jer je stvarna efikasnost izmedju 35 i 40 odsto.

Zapadni trikovi
Nasa policija se postepeno priblizava efikasnosti rada policije evropskih zemalja, ali mora da poveca svoju efikasnost kod dela koja su manje drustveno opasna. Treba, po dr Dobrivoju Radovanovicu, napomenuti da "evropska policija koristi trikove kojima se nasa policija ne sluzi, a koji povecavaju njihovu efikasnost". U te "cake", na primer, spada svesno proglasavanje neke osobe za pocinioca krivicnog dela, iako ne postoje cvrsti dokazi - samo da bi se smanjio pritisak javnosti.
To se najcesce desava kad su u pitanju politicka ubistva ili serijske ubice. Policija pritvori nekoga, a posle sud utvrdi da je u pitanju nevina osoba. Na zapadu, po oceni dr Radovanovica, tesko neko moze biti osudjen, a da nije utvrdjena krivica. Kod nas, po njegovoj oceni, to nije slucaj.

Policija je, uprkos tome sta javnost misli, jako lose placena, tvrdi direktor Instituta u Beogradu, uz ocenu da ogroman broj policajaca prima plate koje mu obezbedjuju tek zivot na ivici egzistencije. "Posebno su ugrozeni pozornici, to su mladi ljudi bez stanova, a kad jedva sastavljate kraj s krajem onda jako tesko zivite i slaba placenost prouzrokuje slabu motivaciju za rad. Ipak, ne mozemo govoriti o korupciji operativnog dela policije, zato sto od njih ne zavisi mnogo, oni nisu ti koji mogu da zaustave istragu. Traganje za nekim izvrsiocem moze da zaustavi samo visi policijski organ. Oni mogu eventualno samo da previde neki trag, ali postoji kontrola drugih ekipa i trag se ne moze jednostavno sakriti, jer ga morate kriti od mnogo ekipa".

Dr Radovanovic misli da nema govora o korupciji tog dela policije. "Mozemo govoriti o tome da pozornik uzme boks cigareta ili naplati neki sitan reket. Ali ne mozemo govoriti o materijalnoj korupciji ni tog dela ni operativnog dela policije, pa cak ni visih organa, jer njih ne mozete tako lako korumpirati. Ono sto eventualno postoji, to je neki oblik saradnje, naredjivanja, jer poznati politicari mogu da kazu, "ovo ostavite sa strane, to je drzavni interes, ovo nemojte dirati, previdite ovo, pustite ovima da rade, a ovima ne dajte da rade..."

Imate otvaranje granica za ulaz robe bez carine, ali se zna za koje ljude se to radi, sto je takodje krivicno delo. To je neka vrsta jugoslovenske korupcije, nasa specificnost- jer je u zapadnom svetu tako nesto nezamislivo - da nekom hocete, a nekom necete da carine robu, komentarise sagovornik "Nase Nedeljne Borbe". "To je u stvari upereno protiv privrede ove zemlje. Pravi se raslojavanje i preraspodela materijalnih dobara, jer uvek, naravno, pustate svoje ljude da rade, a zarade idu u korist neke partije ili odredjenog sloja ljudi. Mislim da je to jedno od najvecih zala koje trenutno imamo", tvrdi dr Dobrivoje Radovanovic, ali ne precizira koliko je rasirena ta pojava.

Tamne brojke

On smatra da i kod ekonomskog kriminala policija radi samo tamo "gde se prst upre", sve se radi u saglasnosti sa drzavnim organima. Sto se tice provalnih kradja, ta efikasnost je bila jako niska '92. ali, na svu srecu, ona se znatno povecava. Kod seksualnih krivicnih dela, ta efikasnost je prilicno visoka, ali treba voditi racuna o "tamnim brojkama", posto se takva dela cesto ne prijavljuju".

I konacno, kad se sve to zaokruzi, od prijavljenih krivicnih dela otkriva se dve trecine izvrsilaca. Radovanovic priznaje da je to malo i "naduvano", jer postoji fenomen tzv. "praznjenja fioka". Policija jednostavno pripise kriminalcu koga uhvati i ono sto je uradio i ono sto nije, samo da bi se ispraznile fioke i tako naduvao stepen efikasnosti, a to posle sve padne u istrazi. Postoji i grupa dela koja potpuno "vise u vazduhu", za koja policija kaze da je otkrila izvrsioca, a sud, da "to nije uradio taj covek" i pojavljuje se gomila dela koje je policija pripisala u svoju efikasnost, a u stvari izvrsioca nema.

Pored neotkrivenih izvrsilaca imamo i neotkrivena dela, koja se uopste ne prijavljuju policiji, tako da je kriminal u stvari znatno veci nego sto je zvanicno registrovan, upozorava dr Radovanovic i kaze da kod imovinskih dela postoji stopa "jedan na jedan", sto znaci da na 100 imovinskih krivicnih dela, dolazi 100 ne nepoznatih vec neotkrivenih dela. Do tog podatka doslo se u istrazivanju koje je uradio Institut za kriminoloska i socioloska istarazivanja. Pri tom su seksualni delikti tri do pet puta veci od otkrivenih dela, a broj se jedino poklapa kod nasilnih dela.

Mladen Lojovic, bivsi inspektor beogradske policije i privatni detektiv

Politika koci policiju

Ubistvo Radovana Stojicica Badze u aprilu ove godine bilo je prekretnica u istoriji srpske policije. Tada se jednostavno pokazalo da je odnos snaga u drustvu takav da je kriminal postao jaci od policije. Ubistvo Zorana Todorovica Kundaka je jos sokantnije, jer se sada jasno vidi kako napadi na "jake" licnosti drzave i vladajucih partija nisu izolovani incident vec drustvena pojava u zamahu.
Sve te price da je Todorovic ubijen zbog politike nemaju veze sa stvarnoscu, posto je ocigledno da je u pitanju veliki novac. Za policiju je strahovito ogranicavajuci faktor ako neko ubistvo ima u sebi trunku politickog, jer onda u devedeset devet posto slucajeva moraju da cute.
Takodje sam ubedjen da pri policiji i vojsci postoje odeljenja iz kojih se regrutuju ljudi zaduzeni za likvidaciju. Zasto to kazem? Cinjenica je da policija, od ubistva Branislava Matica Belog do danas, nije resila nijedno ubistvo koje je izvedeno na profesionalan nacin. Da su u pitanju ubice koje se regrutuju iz kriminalnog podzemlja, to bi se ubrzo proculo i policija bi preko dousnika i tzv. operativnih saznanja cula sta se desava i ko je kriv. Kad sam ja bio policajac to se tako radilo. A sada, ne zaboravite, nijedan slucaj spektakularnog ubistva nije resen.
Jedino resenje u ovoj situaciji je stvaranje tima strucnjaka, potpuno odvojenog od politike i interesnih sfera, koji bi od MUP-a dobio validnu dokumentaciju. U tom timu mogli bi se naci profesionalci iz policije ali i bivsi policajci. Vec sada mogu da kazem da bi na celu tog tima morao da se nadje jedan od najboljih beogradskih policajaca, izuzetan profesionalac, Gera Mitrovic, koga su prosle godine "gurnuli" iz Odeljenja za ubistva u Odeljenje za potrage, sto je odluka van mozga. Na celu bi morao biti i jedan "policajac" koji vec dugo nije u sluzbi, ali je legenda Gradskog SUP-a. Taj tim bi poput Italijana, morao ici do kraja, pa makar stigao do sefa drzave. Ovako ostaje da gledamo kako je doslo vreme naplacivanja velikih racuna, debelih para, i da se pitamo ko ce biti sledeci.

D. P.

Zabluda
"Zna se da policija trosi ogromna sredstva na opremu, sto je normalno, jer ona mora da bude savremeno opremljena, narocito njene specijalne jedinice i one to i jesu. Imamo vrlo kvalitetne specijalne interventne jedinice koje su zaista u stanju da intervenisu za dva minuta, ako ih pozovete, na primer, zbog pljacke stana. Ali operativni deo, "mozak" policije, koji je zaduzen za istragu teskih krivicnih dela ima malo ljudi, a pri tom je tehnicki jako lose opremljen i bez materijalnih sredstava", tvrdi dr Dobrivoje Radovanovic.
Po njegovim recima ovaj deo policije radi sa zastarelom tehnikom, rashodovanom opremom i pri tome se vozi kolima domace prozivodnje koja su neretko stara 10-15 godina.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /