Duh politike nad MUP-om

Potrebno je imati u vidu da MUP statisticki gledano povecava efikasnost u razresenju krivicnih dela, ali kada se u to uracuna sve sto otkriju (tuce, kradje, dzeparenja...). Medjutim, najspektakularnija i medijski najeksponiranija krivicna dela ostaju skoro uvek misterija

Dragoljub Petrovic

Novi tim na celu Ministarstva unutrasnjih poslova Srbije, koji je u junu zamenio takozvanu "Badzinu ekipu", dobio je pretproslog petka priliku da pokaze sta zna i ume. Ubistvo visokog funkcionera JUL-a Zorana Todorovica Kundaka, nazalost, razjasnice dilemu - da li je proklamovana reformska ekipa srpske policije resila da se ozbiljno obracuna sa organizovanim kriminalom ili ce i dalje samo nastaviti jurnjavu za sitnim kriminalcima, malim svercerima "crnogorskih cigareta" i silama haosa i bezumlja u vidu opoziciono nastrojenih gradjana.

Duh politike koji vec godinama lebdi iznad zgrade Ministarstva policije, nije se medjutim uklonio ni nakon sto su u kabinete utrcali iskusni i cenjeni policajci, poput general-potpukovnika Radeta Markovica, sto je odmah ukazalo da ce se stara prica nastaviti. Posle poslednjih izbora, recimo, po policiji se vodila istraga ko je od policajaca bojkotovao izbore, a oni za koje bi se saznalo da su svoj glas dali radikalima (a takvih je u MUP-u puno) ostajali su, kako saznajemo, bez deset posto plate. Stvar je vidljiva i golim okom - po hodnicima zgrade MUP-a izlepljeni su plakati Socijalisticke partije Srbije, a konferencije za stampu koje se drze u sali kolegijuma imaju "zaledjinu" u obliku velike uramljene slike Slobodana Milosevica.

Kako od takve policije ocekivati da zadre u srz problema, odnosno u vrh ledenog brega srpske politike koji se poslednjih godina enormno obogatio i dobrim delom kriminalizovao, sto kao posledicu ima sve veci broj ubistava, uvek nerazjasnjenih, i uvek krajnje misterioznih. Konstatacija jednog policajca nakon ubistva Zorana Todorovica najbolje je odslikala "moc" srpske policije. On nam je ogorceno i iskreno rekao: "Cim je JUL istog dana po ubistvu izdao saopstenje da je Kundak ubijen zbog politickih razloga i svoje iskrene levicarske i ne znam ti kakve druge borbe, svima nam je bilo jasno da od otkrica pozadine ubistva u dogledno vreme nece biti nista. Jedino ako uspemo nekog da ubedimo da prizna kako je ubio Kundaka zbog politike."

Kada smo sefa kriminalisticke policije Beograda Milenka Ercica pitali na jednoj konferenciji za stampu - ima li pomaka u istrazi o ubistvu generala Stojicica - covek je prvo nesto zapisivao, onda se "vrteo" na stolici i na kraju krajnje simpaticno i iskreno rekao: "Nazalost, imamo velikih problema, ima pomaka ali nismo ni blizu razresenja tog ubistva." Samo tri dana kasnije general Rade Markovic sa pojacanom dozom cinizma sacekao je pitanje jednog drugog novinara o istom slucaju i uzvratio legendarnim kontrapitanjem: "Sta vi, recimo, znate o ubistvu Dzona Kenedija, Ulofa Palmea..." Objasnio je i da "MUP ne luta vec zna sta radi", "da cesto razrese ubistvo i posle nekoliko godina", "da ponekad znaju ko je ubica ali nemaju dokaze potrebne za sud", te da je "Stojiciceva porodica jako uznemirena napisima u stampi o ovom zlocinu". Svi ti odgovori celnih ljudi policije navode na samo jedan zakljucak - "mi smo nemocni" - ako je to dobra recenica.

Potrebno je imati u vidu da MUP statisticki gledano povecava efikasnost u razresenju krivicnih dela, ali kada se u to uracuna sve sto otkriju (tuce, kradje, dzeparenja...). Medjutim, najspektakularnija i medijski najeksponiranija krivicna dela ostaju skoro uvek misterija. Ostaju misteriozna i pitanja ko u stvari ubija hladnokrvno po ulicama usred bela dana, tako vesto, i tako dobro organizovano da mu se gubi svaki trag. Tri puta se do sada desilo da iz istrage, i to uvek sudske a ne policijske, procuri informacija da su osumnjiceni za neko ubistvo bivsi vojnici ili policajci. Najsveziji primer je pogibija Sinise Curcica, pripadnika elitne 63. padobranske brigade, koji je stradao zbog nevestog postavljanja eksploziva na dzip "niskog Al Kaponea" Bratislava Mitica Luleta. Saopstenje Generalstaba da je Curcic dao otkaz nedelju dana ranije, bilo je vise nego komicno. Zataskano je ostalo i sta se desilo sa dvojicom "bivsih inspektora" SUP Beograd, koji su osumnjiceni za ubistvo "zestokog momka" Gorana Marjanovica Bombasa i njegove devojke u kaficu "Danbi". Takodje, sudjenje dvojici (opet) bivsih policajaca saveznog MUP-a, od kojih je jedan u bekstvu zbog pokusaja ubistva Gorana Vukovica, "kuma" vozdovackog ganga, oteglo se u nedogled. Mnogo "bivsih", i mnogo spekulacija da u drzavi postoje profesionalne ubice regrutovane iz struktura vlasti, ostaju bez odgovora, iako pomenuti slucajevi ukazuju da neka tajna veza nije iskljucena.

Depolitizacija, demokratizacija i kontrola policije, sasvim je sigurno, osnovni su preduslovi za jedan ozbiljan pocetak borbe protiv krimanala. Dotle jedino ostaje neizvesno sta ce biti ako mafija toliko ojaca, da postane mocnija od drzave. Onda ce se gradjani definitivno naci u situaciji u kojoj je bio onaj zec koji je bezao iz sume kad su strojili medvede. Jer dok on objasni da nije medved odose...