REAGOVANJA NA POSEBNU LISTU PREDUZECA VLADE SRBIJE

Na listi su se ulavnom nasla preduzeca koja bi trebalo da budu transformisana po posebnom programu, ali ostaje opasnost da vlada, s obzirom na veliki broj firmi, ne bude sposobna da se uhvati ukostac sa njihovom ozbiljnom transformacijom, kaze Aleksandar Vlahovic strucnjak Ekonomskog instituta

Tajne vise nema. Na spisku preduzeca koja ce se transformisati po posebnim programima, a koji je juce usvojila Vlada Srbije, nalazi se 75 drustvenih preduzeca. Taj spisak koji se dugo kuvao i koji je narastao do apsurdne brojke od vise stotina "kandidata", Vlada je, dakle, svela na razumniju brojku. Po misljenju Aleksandra Vlahovica iz Ekonomskog instituta, eksperta koji je bio ukljucen u rad na Zakonu o svojinskoj transformaciji, na listi su se uglavnom nasla preduzeca koja treba da se transformisu po posebnim programima. Medjutim, on upozorava da jos uvek postoji opasnost da se zbog tolikog broja firmi, ipak, istopi osnovna ideja, s obzirom da Vlada nema kadrovsku strukturu koja ce biti sposobna da se uhvati u kostac sa ozbiljnom transformacijom 75 drustvenih preduzeca.

A prema osnovnoj ideji, na listi posebnih programa trebalo je da se nadju preduzeca koja imaju strateski znacaj, a koja nisu u strateskoj krizi, sto znaci da imaju perspektivne proizvodne programe sa trzisnom prodjom. To bi bile drustvene firme koje ujedno imaju i nasledje "istorijskih obaveza" i zahtevaju finansijsku konsolidaciju, a procenjuje se da njihova "meka rukovodstva" nisu u stanju da transformaciju preduzeca izvedu sama i da im u tome treba pomoc "starijeg brata" u liku drzave, objasnjava Aleksandar Vlahovic.

Posto drzava ne moze "kaubojski" da ulazi u svojinsku strukturu preduzeca, smatralo se da ce ona preuzeti finansijske obaveze tih firmi, konvertovati iz u svoj kapital i srazmerno tome postati njihov vlasnik, cime bi stekla legitimno pravo na ucesce u svojinskoj transformaciji takvih preduzeca. Ovako zamisljen postupak znacio bi u stvari preraspodelu postojeceg zaduzenja, ne podrazumevajuci neke velike nove pare. Ali, on je neophodna predradnja, jer je potpuno jasno da strani strateski partneri nisu zainteresovani da ulazu u firme koje su opterecene starim dugovima, odnosno da ce, kada se finansijski "ociste", ta preduzeca biti daleko atraktivnija za potencijalne investitore, kao i da ce biti povecana njihova trzisna vrednost, istice Vlahovic.

On podseca da su prema takvoj ideji u prvobitni nacrt zakona bili uneti sasvim jasni kriterijumi, cija primena bi pokazala da na "poseban tretman" moze da racuna cetrdesetak drustvenih preduzeca. Kasnije napustanje ovih kriterija, i zadrzavanje u konacnoj zakonskoj verzini svega dva (gde je rec o strateskim i velikim preduzecima), omogucilo je "siroko tumacenje" i drasticno prosirenje ovog spiska. Postojala je u stvari opasnost da napustanje kriterijuma donese i napustanje same ideje, kaze Vlahovic.

Doduse, po njegovim recima, sam Zakon donekle ublazava mogucnost ruiniranja celog koncepta, jer predvidja da program transformacije, kao i odluku da se u privatizaciju udje, i dalje donosi samo preduzece, a drzava, odnosno Vlada, daju saglasnost povodom izabranog modela. To istovremeno znaci da veliki gubitasi mogu i da ne udju u ovaj proces i da nastave sa daljim propadanjem, obzirom na to da se po pravilu radi o preduzecima koja su odavno zrela da se nadju u stecaju.

Posto se na spisku koji je definitivno usvojila Vlada nalazi i veliki broj holdinga, Vlahovic sugerise da se na njih ne primenjuje isti arsin. Naime, u okviru holdinga postoje i dobra preduzeca, koja mogu autonomno da se transformisu, pa im to treba i omoguciti, kao i ona koja zahtevaju pomoc i finansijsku konsolidaciju, i koja bi trebalo da ostanu na listi posebnih programa. Vlahovic pozdravlja Vladin potez i smanjivanje liste i smatra da sva preduzeca, koja su se na njoj nasla, trebaju sama da izrade svoje programe finansijske konsolidacije i ukupne transformacije, kao i da intenziviraju kontakte sa strateskim partnerima, te tako omoguce da im Vlada u tome na najbolji nacin pomogne.

B. Jager