STEDISE OGORCENE ZBOG ODLAGANJA PROCEDURE USVAJANJA ZAKONA O ISPLATI DEVIZNE STEDNJE

U Skupstini Jugoslavije nema ni najava o sazivanju vanrednog zasedanja, a jos manje o stavljanju ovog zakona u proceduru. U kabinetu Danka Djunica, koji je usvajanje zakona najavljivao za kraj marta, takodje ne znaju kada bi devizna stednja mogla doci na dnevni red Parlamenta

Tuze: Stedise ispred NBJ

Da li su predlagaci zakona o isplati devizne stednje najavljujuci kraj marta kao poslednji rok za usvajanje zakona bili optimisti bez pokrica ili su hteli da umire stedise cije je strpljenje bilo na izmaku tesko je odgonetnuti, ali je sasvim izvesno da se nece lako naci resenje za vise od tri miliona gradjana koji cekaju da dobiju svoj novac. Bez obzira sto su stedise bile nezadovoljne predlozenim zakonom, prizeljkivali su da se sto pre okonca procedura usvajanja kako bi konacno znali na cemu su. Poslednja nada su im bili poslanici savezne skupstine kojima su prosledili svoje primedbe na zakonska resenja, ocekujuci da ce bar neke od njih naci mesto u konacnoj verziji zakona.

Za sada sve stoji u mestu. U Skupstini Jugoslavije nema cak ni najava kad bi trebalo da se odrzi naredno zasedanje, a pogotovo niko ne moze da potvrdi da ce se na dnevnom redu naci predlog zakona o isplati devizne stednje. Ni u kabinetu Danka Djunica, potpredsednika savezne vlade i rukovodioca strucnog tima koji je pripremao Predlog zakona, takodje ne mogu da potvrde da ce se pred poslanicima na prvom zasedanju naci ovi propisi. Jedino je izvesno da je iz predloga brisan naziv stara stednja, tako da su sve obeveze banaka i drzave nazvane samo stednja gradjana. Ovom izmenom razresene su dileme sta je uracunato u staru a sta u novu stednju i ko moze da racuna da ce mu se ulozi isplatiti prema resenjima za koje poslanici daju crveno svetlo.

U novom tekstu Predloga zakona navodi se da se radi o deviznoj stednji koju su gradjani polozili do 18. marta 1995. godine na devizne racune i devizne stedne knjizice kod ovlascenih banaka na teritoriji SRJ. Za stednju posle tog datuma odgovorne su iskljucivo banke koje su preuzele stedne uloge. Iako se nigde ne navodi da ce i stedise Dafiment banke imati isti tretman kao i stedise drzavnih banaka predlagaci tumace da se to podrazumeva, ali ce na njihove uloge biti obracunata samo domicilna kamata, a ne ona koju su sa bankom ugovorili.

Medju onima koji sumnjaju da ce ovakav zakon biti usvojen je i Rajko Grahovac, predsednik Udruzenja deviznih stedisa Srbije. “U Skupstini Jugoslavije nece moci da se postigne konsenzus jer poslanici iz Crne Gore nemaju nikakav interes za predlozena resenja. Nasa su saznanja da je Milo Djukanovic, predsednik Crne Gore, na dobrom putu da dobije inostrani kredit od 150 miliona dolara kako bi se svim stedisama iz ove republike isplatili ulozi. Ukoliko se to dogodi nema potrebe da se usvaja savezni zakon jer ostaje obaveza samo prema stedisama iz Srbije. Time bi se procedura vratila na pocetak, a to znaci da bi ko zna kad pocela isplata nasih uloga. Sve ovo sto se dogadja sa Predlogom zakona istrosilo je sve nase strpljenje i ne smemo dozvoliti da jos jednom prodjemo isti put. Trazicemo zastitu svojih prava ne cekajuci nove predloge", istice Grahovac.

M. V.