NOAM COMSKI O MEDIJIMA, BALKANSKOM SUKOBU I POSTMODERNISTIMA (2)

Neki desnicarski elementi u Britaniji podrzavali su srpsku nacionalisticku desnicu. Dok najmocnije zemlje na svetu odbijaju da primene osnovne elemente UN, tesko je govoriti o nekom pravednijem svetskom poretku. Kod postmodernista, ono sto je shvatljivo i poznato, formulisano je na pretenciozan i jako komplikovan nacin, ne samo pogresno, nego i neznalacki

Dragan Bisenic

Zasto ste rekli da balkanski narodi treba da odbace ideju medjunarodnog morala? Da li je medjunarodna zajednica nemoralna?

- Sigurno je da nikada nisam rekao ili nagovestio da narodi Balkana treba da odbace ideje “medjunarodnog morala". Ja cak veoma nedvosmisleno zastupam suprotno misljenje. A sto se tice “morala medjunarodne zajednice", nikakav komentar nije moguc. Ne postoji entitet poput medjunarodne zajednice. Na medjunarodnoj sceni postoje cinioci (licnosti, organizacije, itd) koji su ili visoko moralni ili krajnje kriminalni.

Kakva nam je medjunarodna zajednica potrebna, ukoliko je sadasnja pod znakom pitanja?

- Dobar pocetak na putu ka pristojnom svetskom poretku (mada samo pocetak) ukljucivao bi osnivacke dokumente Ujedinjenih nacija: 1. Povelju UN koja je priznata u svim pravnim drzavama kao osnov medjunarodnog prava, a u Ustavu SAD je “vrhovni zakon zemlje"; 2. Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima iz decembra 1948. i niz pratecih dokumenata koji regulisu primenu tih prava.

To bi bio dobar pocetak. Tesko je, medjutim, krenuti dalje odavde posto najmocniji cinioci na svetskoj sceni u potpunosti odbacuju i Povelju UN i Univerzalnu deklaraciju. Sjedinjene Americke Drzave cak odbijaju da prihvate Konvencije o primeni Opste deklacijacije o ljudskim pravima, bez kojih je ona potpuno beznacajna; ratifikovano je nekoliko, ali uz ogranicenja koja ih cine nedelotvornim. Naravno, Povelju i Univerzalnu deklaraciju odbacili su Sadam Husein, Suharto i mnostvo drugih kriminalaca. Sve dok ova dokumenta, medjutim, glatko odbacuju vodje onoga, bilo cega sto postoji od medjunarodne zajednice, ne mozemo nastaviti ozbiljnu diskusiju o poboljsanju svetskog poretka.

Zasto ste polemisali s francuskim poststrukturalistima?

- De Sosir, Levi Stros i drugi uradili su dosta, ali delimicno to je bilo pogresno usmerenje iz vise razloga.

“Poststrukturalisti" i “postmodernisti", od slucaja do slucaja vazni su za razmatranje, posto uopsteni sud ne bi bio fer. Ono sto je shvatljivo i poznato kod njih je cesto formulisano na pretenciozan i nepotrebno komplikovan nacin. Ponekad to nije samo pogresno, nego jako pogresno, neznalacki. Imam tu na umu uglavnom kritiku “racionalnosti" i “nauke" o cemu sam pisao u debati sa ljudima koji to shvataju ozbiljno, cesto mojim prijateljima koji uprkos tome, pogresno shvataju problem.

Zbrka koja je nastala nepojmljiva je, barem za mene. Zbog toga, ocigledno ne mogu adekvatno da diskutujem. Stavise, ta nerazumljivost je neobicna. Profesionalni casopisi o fizici ili matematici su takodje za mene podosta nerazumljivi, ali u tom slucaju ja znam koji kurs da sledim ako zelim da razumem, sto sam i ucinio nekoliko puta, kada sam bio posebno zainteresovan. Cak i ako ne zelim da ulazem neki napor, mogu da pitam eksperte iz tih oblasti da mi objasne materiju na nivou dovoljnom za moja interesovanja sto svi oni veoma spremno i cine. U slucaju “post X" teorije nemam ideju kako da nadoknadim vlastiti nedostatak razumevanja, a nijedan strucnjak ne moze da mi objasni o cemu se to govori. To, naravno, izaziva u meni znacajnu skepsu u pogledu celog poduhvata, a uglavnom u svetlu socijalnog i humanistickog uticaja ovih ideja kada ih neko ne razume.

Sada smo na kraju 20. veka. Najbogatiji ljudi na svetu tesno su povezani s komunikacijama. Da li je to nova sansa ili velika opasnost za demokratiju. Da li ste saglasni sa austrijskim piscem Peterom Handkeom koji je medije nazvao “Cetvrtim Rajhom"?

- Ne poznajem dovoljno Handkeov rad da bih ga komentarisao ili da bih rekao da su mediji “Cetvrti Rajh". Sto se komunikacija tice, bez sumnje je da je povecana njihova brzina i sredstva komunikacija, uglavnom kao rezultat masovne drzavne intervencije i pomoci. Te novije promene kvalitativno nisu ni blizu prelasku s broda na telegraf od pre jednog veka. Sto se tice “propagandne funkcije" (ukljucujuci i marginalizaciju publike koja vam smeta), to je stara prica, mada procedure uvek dobijaju nove forme, koriste nove tehnike i sredstva.

Treba se cuvati apokalipticnih izjava. Uzmite na primer, famoznu “globalizaciju". U mnogim aspektima, kao sto su to ekonomisti vec naglasili, u mnogim aspektima to je povratak na nesto sto je prevladalo na pocetku ovog veka, u periodu britanske hegemonije. U mnogim aspektima, ali ne svim. Slobodno kretanje radne snage, sto je jedan od fundamentalnih principa teorije slobodne trgovine, ostro je opalo zbog drzavne intervencije na trzistu (imigraciona organizacija itd). Protekcionistickim merama najnovijih ugovora o trgovini koji su kreirani da osiguraju kontrolu tehnologije i znanja buducnosti velikim korporacijama (ove mere takodje smanjuju ekonomski rast) takodje je ostro smanjen protok ideja i znanja. Ali slobodni protok kapitala i to kratkorocnog, spekulativnog, izrazito je uvecan, posebno od sloma Breton - Vuds sistema pre cetvrt veka sa konsekvencama koje sam vec pominjao. Tako da su na delu promene razlicitih vrsta. Vise slobode za finansije - manje slobode za ljude i ideje. Ali zapanjujuci kontinuiteti su vise nego neobicni.

Od toga ko kontrolise sisteme komunikacije zavisi njihov uticaj na demokratiju. Tehnologija je prilicno neutralna. Cekic ne zanima da li ce biti upotrebljen za izgradnju kuce ili da se smrska necija lobanja. Stamparska presa moze biti instrument oslobadjanja ili potcinjavanja i koriscena je u obe svrhe.

Sutra: O izvestavanju iz Bosne, Internetu, novoj posleratnoj istoriji