Beznadezan slucaj

U nekom trenutku, nekim povodom, stvarnim ili izmisljenim, radikali ce morati da vrisnu i preduzmu mere, onako kao sto su radili njihovi preci u slucaju paljenja Rajhstaga

Pise: Stojan Cerovic

Imam da dodam nesto onome sto je moj imenjak juce ovde kazao. Prvo, ako je tacno da ce u novoj Vladi Srbije besneti rat izmedju Seselja i Milosevica, onda to nije nimalo utesno ni za nas koji nismo obuhvaceni njihovim nacionalnim jedinstvom. Gore od njihovog obracuna bilo bi jedino ako bi nekim cudom ta vlada i njihova koalicija skladno funkcionisale. Srecom, nece.

Nezgodno je, medjutim, i to sto ce iz njihovog rata neko izaci kao pobednik, a taj pritom ne mora biti oslabljen, nego mozda i jaci nego ikad. Pogotovu ako to bude Seselj. On bi objavio da je licno ubio komunisticku azdaju, ali i Milosevic bi takodje pretendovao na ulogu svetog Djordja posto bi nas spasao fasisticke nemani. Posle ne bi bilo nikog da nas spase od tih spasilaca.

Zasto ne bi? E, to je od svega najgore. Ono sto smo voleli da zovemo demokratskom opozicijom zavadjeno je i zabavljeno sobom vise nego Milosevicem i Seseljem. Osim toga, to takmicenje, taj rat u opoziciji poceo je jos mnogo pre nego sto su Milosevic i Seselj sklopili svoj savez, koji tek treba da se razvrgne. To su sad dva odvojena sveta, koji se gotovo nigde ne dodiruju. Draskovic i Djindjic imaju da medju sobom rasprave spor oko prvenstva u opoziciji, sto je prilicno beznadezan slucaj. Njihov sukob, za razliku od onog u prvoj ligi, pre ce oslabiti obojicu i celu ideju demokratske opozicije. Najzad, kao da slika i onako nije dovoljno mracna, koaliciona vlast ce, verovatno, i sama zadati jos koji udarac toj posrnuloj gradjanskoj Srbiji. Bojim se da Seselj nece morati mnogo da moli Milosevica da mu dopusti da pridavi neke od najgrlatijih izdajnika. Radikali sad, naravno, tvrde da to nije ni na kraj njihove demokratske pameti. Ali, istorijsko iskustvo s njihovom sortom je suprotno, a Seselj uglavnom sledi klasicnu misao i skolske primere. Mislim, dakle, da cemo, posle perioda pitomog mahanja repom, dobiti najpre neki medijski egzamplar, posto radikali drze Ministarstvo za informisanje. U nekom trenutku, nekim povodom, stvarnim ili izmisljenim, radikali ce morati da vrisnu i preduzmu mere, onako kao sto su radili njihovi preci u slucaju paljenja Rajhstaga.

Taj trenutak valja uociti. Slucaj ce, mozda, biti mali, objektivno problematican i svestrano podesan da Seselj demonstrira svoju odlucnost, budnost i efikasnost u zastiti poretka, sto bi izazvalo patriotsko divljenje levice. Posle toga bi samo nastavio da raste. Tako barem knjiga kaze. Kome ovo zvuci suvise kosmarno, slobodan je da zivi u nadi da ce biti mnogo bolje. Da Seselj ipak nece proci, nego ce Milosevic ostati sam.