SAVET MINISTARA EU O KOSOVSKOJ KRIZI

Postoji sirok spektar ekonomskih sankcija koje ce pogoditi samo Srbiju, cime ce Beograd biti nateran da prihvati Gonsalesovu misiju sa mandatom koji ukljucuje “sva pitanja koja su predmet medjunarodne zabrinutosti", a sa osnovnom idejom da Kosovo dobije specijalni status

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Brisela

Kosovska kriza na prekretnici: Van der Bruk, Branislav Geremak i Robin Kuk juce u Briselu Foto: Rojters

Kosovska kriza je juce u dva navrata “posluzena" evropskim sefovima diplomatije. Najpre za svecanim ruckom ministara inostranih poslova 15 sadasnjih i 11 buducih zemalja-clanica EU, a potom i za radnom vecerom u uobicajenom sastavu “petnaestorice". Mada do trenutka u kojem saljemo ovaj izvestaj (23,00) nisu objavljeni najavljeni zakljucci o Kosovu, iz izjava pojedinih evropskih sefova diplomatije moze se naslutiti njihov sadrzaj.

Aktuelni predsedavajuci Saveta ministara, britanski sef diplomatije Robin Kuk, na sinocnoj konferenciji za je istakao da je EU “veoma brzo reagovala na kosovsku krizu" i da je donela potrebne politicke i pravne odluke za implementaciju mera koje su protiv Beograda dogovorene na londonskom sastanku Kontakt grupe. Citajuci, ocito, iz nacrta zakljucaka cije je usvajanje ostavljeno za veceru, Kuk je izrazio “ocekivanje" da ce Savet ministara EU zahtevati “hitno otvaranje stvarnog dijaloga o resenju kosovskog problema", kao i da ce “pritisnuti Beograd da prihvati novu Gonsalesovu misiju, sa mandatom koji ce ukljuciti sva pitanja koja su predmet zabrinutosti medjunarodne zajednice". Izrazio je, takodje, “ocekivanje" da ce Savet ministara pozdraviti sporazum o implementaciji sporazuma o obrazovanju, te je tim povodom dodao da su predstavnici EU vec na terenu, tj. Kosovu, da bi utvrdili na koji nacin “petnaestorica" mogu da pomognu primenu pomenutog sporazuma.

Na novinarsko pitanje da li ce EU slediti “primer Amerike, koja nastoji da Crnu Goru zastiti od sankcija koje se primenjuju, ili pripremaju, za Srbiju", Kuk je odgovorio da za sada, ni u EU ni u Kontakt grupi, “nije bilo takvih inicijativa", ali je izrazio spremnost da se one razmotre... ukoliko ih bude. Otkrivajuci da je poljski sef diplomatije Bronislav Geremek, u izvestaju o svojoj proslonedeljnoj balkanskoj turneji koji je, u svojstvu predsedavajuceg OEBS, za ruckom podneo ministrima evropske “dvadesetsestorice", pored ostalog pomenuo i “zabrinutost predsednika Djukanovica zbog posledica eventualnog trgovinskog embarga na Crnu Goru", Kuk je precizirao da se ni u EU ni u Kontakt grupi “trenutno ne razmislja o trgovinskim sankcijama". I to, kako je naglasio, “upravo zbog toga sto bi one pogodile i druge zemlje u regionu". Postoji, rekao je Kuk, “siroki spektar ekonomskih sankcija koje ce pogoditi samo Srbiju". Kao primer, naveo je moratorijum na kredite za privatizaciju. Jer, kako je rekao, “privatizacija je Milosevicu omogucavala da popuni rupe u budzetu i dodje do sredstava za placanje svoje policije". Na slican nacin - dakle selektivno - po Kuku ce delovati i eventualno zamrzavanje fondova SRJ odnosno Srbije u inostranstvu, ukoliko kroz tri sedmice Kontakt grupa odluci da se primeni i ta mera.

Nemacki sef diplomatije Klaus Kinkel je u jucerasnjoj raspravi o kosovskoj krizi, kao jednu od mogucih mera, predlozio rasporedjivanje posmatraca Zapadnoevropske unije (ZEU) duz granice Makedonije sa Kosovom, a posebno u podrucju Tetova. Takav predlog, otkrio je Kinkel u razgovoru sa novinarima, vec je upucen briselskom sedistu ZEU, ali do sada na njega nije odgovoreno. Kinkelovu ideju je podrzao i spanski sef diplomatije Abel Matutes ukazujuci da bi se time, pre svega, sprecio sverc oruzja.

Na pitanje spanskih novinara zasto Kosovo ne moze da dobije nezavisnost, ako na njemu zivi 90 odsto albanskog stanovnistva, Matutes je odgovorio da to ne bi bilo “valjano resenje" jer bi zahtevalo “menjanje postojecih granica" i jer je Kosovo “poseban slucaj" zbog “velikog simbolicnog znacaja koji ima kao neka vrsta srpskog Jerusalima". Zbog svega toga, zakljucio je Matutes, “jedino moguce resenje je ono za koje se zalaze medjunarodna zajednica, a koje se svodi na davanje specijalnog statusa Kosovu u okviru granica SR Jugoslavije".

Prema grckom ministru inostranih poslova Teodorasu Pangalosu, “ne moze se biti u potpunosti zadovoljan onim sto je ucinjeno... ali se ne moze ni tvrditi da nista nije ucinjeno".