NEIZVESNA PROLECNA SETVA U BOGATICU

Macvanski seljaci za setvu nemaju dovoljno semena, nafte, mineralnog djubriva. Armija inspektora mirno posmatra zidanje cena repromaterijala

Para za setvu nema, tvrde predstavnici agrara i banaka, a uredbe o mogucnosti kreditiranja poljoprivrede kroz razmenu repromaterijala za poljoprivredne proizvode vaze samo na televiziji i u SPS-ovim novinama. Macvanski sljaci beze od skupih kredita jer su kamate previsoke. Stanje je ovog proleca na podrucju agrara neizvesno i nije daleko dan kada ce njive ostati neobradjene, porucuju zemljoradnici iz okoline Bogatica.

Na podrucju ove opstine, prema planu, teba da se zaseje povrsina od 21.300 hektara, a najvise kukuruzom - oko 13.000 hektara. No, da bi se setva obavila potrebna je mehanizacija i repromaterijal. Prema nekim izracunima za podrucje Macve potrebno je obezbediti 225 tona semenskog kukuruza, 10.000 tona kompleksnih i 7.000 tona azotnih djubriva, kao i hemijska sredstva i naftu za oko 1.200.000 hektara. Kada se sve sabere izlazi da je za prolecnu setvu u Macvi potrebno oko 50 miliona dinara.

Seme je i dalje skupo, skupi su i energenti, a delova za mehanizaciju najcesce nema. Macvanski ratari zahtevaju da se slobodno pojavljuju na trzistu, da izvoze i uvoze ono sto im je neophodno, odnosno da se drzava u to ne mesa. U tom slucaju ne bi radili na svoju stetu.

Ratari smatraju da je savezna vlada Uredbom za marze na repromaterijal, koje ne mogu biti vece od osam odsto bez obzira na broj posrednika, samo fiktivno zastitila poljoprivredne delatnike. Seljaci su zasticeni Uredbom, ali svedoci smo da su cene repromaterijala vece i za preko 50 odsto. Armija inspektora zidanje cena mirno posmatra. Inspektori reaguju tek kada se pojavi neka velika bruka, kao ona sa otrovnom rakijom u Nisu, porucuju ratari iz Bogatica.

LJ. J.