VELIKI SISTEMI GORAK ZALOGAJ ZA VLADU SRBIJE

Glavobolja za dve marke

U velikim preduzecima skoncentrisano je 78 odsto gubitka srpske privrede i ona nece moci da budu transformisana bez pomoci drzave, bez obzira da li se nalaze na posebnoj listi ili ne. Neka od njih trebalo bi prepustiti stranim investitorima za “dve do tri marke"

Lista od 75 preduzeca, koja treba da se transfromisu i privatizuju po posebnom programu Vlade Srbije, u stvari je mnogo duza i predstavlja spisak najvecih duznika srpske privrede. Na njoj se nalazi 460 pravnih lica, svrstanih u famozne holdinge, od cijeg “velikog spremanja" u sustini u najvecoj meri zavisi promena strukture ukupne privrede. Analizirajuci polozaj 393 ovakva preduzeca, u kojima radi preko 15 odsto od ukupno zaposlenih u srpskoj privredi, dr Jovan Rankovic je pokazao koliko u stvari vrede olaka obecanja o njihovoj brzoj vlasnickoj transformaciji.

Za ova preduzeca, kao i za javna preduzeca i sve velike sisteme zajednicki je imenitelj da imaju visoke gubitke, losu finansijsku strukturu, da pate od hronicne nelikvidnosti i da su opterecena velikim tehnoloskim viskovima zaposlenih. Iako u ukupnom broju srpskih preduzeca analiziranih 393 sa posebne liste ucestvuje sa svega 0,06 odsto, prema podacima iz periodicnih obracuna za prvo polugodiste (a zavrsni racuni za 1997. ce to samo potvrditi i crnu sliku uciniti jos crnjom), ova preduzeca nose 28 odsto gubitaka privrede Srbije, a u njenom negativnom neto obrtnom fondu ucestvuju sa 38,1 odsto.

Poravnanje i stecaj

Ovome treba dodati i 497 javnih, takodje velikih preduzeca (koliko ih ima u Srbiji) sto onda znaci da ce drustvene i vlasnicke promene za skoro 60 odsto kapitala, drzavnog i drustvenog, biti u ingerenciji drzave, odnosno da bi tek skromnih 40 odsto drustvenog kapitala trebalo da se privatizuje autonomno po slovu novog zakona. Dr Rankovic, medjutim, i u to sumnja, jer 890 velikih preduzeca u Srbiji ucestvuje sa 77 odsto u ukupnom kapitalu republicke privrede, a skoro sva ta preduzeca zbog svoje izuzetno teske finansijske situacije realno mogu biti privatizovana samo uz podrsku vlade.

- To diktira realnost, bez obzira na to sta je drzava prigrlila na svoj posebni program, jer je u ovim velikim preduzecima polovinom prosle godine bilo skoncentrisano cak 78 odsto svih gubitaka republicke privrede. Istovremeno tih 890 preduzeca imaju uzasno losu finansijsku strukturu i njihov negativni neto obrtni fond veci je za milijardu dinara od negativnog neto obrtnog fonda privrede Srbije u celini. Konkretno, ovoj grupaciji velikih preduzeca nedostaje oko 36 milijardi dinara dugorocnih obrtnih sredstava i ona nemaju sanse zbog gubitaka i takve finansijske strukture da poboljsaju svoju poziciju u likvidnosti. Ujedno u tih 890 velikih sprskih preduzeca zaposleno je 862.540 radnika ili preko 52 odsto zaposlenih u privredi Srbije. Zato i transformacija ovih preduzeca ne moze da ide mimo drzave i ona se prakticno ne moze izvrsiti bez njihovog preuzimanja, poravnanja i stecaja. To iskljucuje automatizam u proceni vrednosti imovine ovih preduzeca i pretpostavlja direktne pogodbe izmedju zainteresovanih investitora i drzave. Ukoliko bude bilo takvih investitora, neka od ovih preduzeca trebalo bi prepustiti i za “dve do tri marke", ukoliko oni preuzmu na sebe da ih proizvodno osposobe, uz odredjene obaveze, pre svega da ne otpustaju za izvesno vreme zaposlene, kaze dr Rankovic.

Po njegovom misljenju veliki broj ovih holdinga morace da bude rasturen, a preduzecima koja nisu organski povezana, a imaju za to sanse, treba omoguciti da se autonomno transformisu.

Strah od politicke anateme

Konstatujuci da u transformaciji preduzeca po posebnom programu, drzava ne moze imati samo ulogu posmatraca i verifikatora, dr Aleksandar Vlahovic iz Ekonomskog instituta podseca da se zakon o stecaju suspenduje upravo zbog ovih velikih preduzeca i njihovih problema i zbog nespremnosti drzave da formira neophodne socijalne fondove. Menadzment u ovim preduzecima ne samo da je pretezno zabavljen zadatkom da spreci socijalne potrese, vec on nema ni autoritet za donosenje strateskih poslovnih odluka, niti je od stranih partnera prihvacen kao dovoljan garant. Primetna je direktorsko-funkcionerska logika - bolje ne raditi nista, nego zaraditi politicku anatemu i zapecatiti privredno-partijsku karijeru. Zato je neophodno da drzava udje u partnerski odnos sa ovim preduzecima, zasnovan na suverenitetu svojine, da ucestvuje u njihovoj sanaciji i finansijskoj konsolidaciji (recimo drugacijom preraspodelom dugova) i u izradi zatvorenih planova restrukturiranja svakog od ovih preduzeca ponaosob, istice Vlahovic.

Po njegovom misljenju kod autonomne privatizacije nece biti vecih problema, jer ce dobra preduzeca iskoristiti blagodeti zakona, a za losa iz ove grupe nikog nece pretereno boleti glava ukoliko ode u stecaj. Veliki sistemi su, medjutim, velik i gorak zalogaj i izgleda da jos niko nije spreman da u njega ozbiljno zagrize. Pod pretnjom novih eventualnih sankcija i zbog cinjenice da su, kako je ovih dana istakao i Robert Gelbard, odluke stranaca o eventualnim investicijama otkazane ili u najboljem slucaju odlozene, postoji opasnost da Vlada tu situaciju iskoristi kao novi izgovor zato sto ce i dalje izbegavati da se suoci sa problemima svojih velikih gubitasa, koje je tako dugo negovala.

Bojana Jager

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /