STA NAJAVLJUJE NOVA VLADA SRBIJE

Jos je neizvesno da li ce Predlog zakona o informisanju biti povucen iz procedure, ali je sigurno da ce zakoni o RTS i o lokalnoj samoupravi pretrpeti promene

Sudeci prema navodima iz nedavnog promotivnog ekspozea srpskog premijera Mirka Marjanovica, republicka Vlada ce, osim ekonomskim reformama, “posebnu paznju posvecivati usavrsavanju resenja koja ce omoguciti striktnu podelu vlasti i jacanje demokratskih procesa". Pritom je precizirao da “u tom smislu poseban znacaj pridaje daljem usavrsavanju resenja u izbornom zakonodavstvu, koja garantuju opste, jednako i neposredno pravo glasa, tajnost izbora i punu ravnopravnost svih subjekata u izbornom procesu".

Kako se jos nije dogodilo da se izborni zakoni “usavrsavaju", a da ih ne slede izbori, ove reci republickog premijera mogle bi se shvatiti kao nagovestaj nekih novih izbora. Tim pre sto postoji mogucnost da se u njih ukljuce i Albanci, ukoliko republicke vlasti s njima postignu sporazum o buducnosti Pokrajine. Ako nista drugo, one su pouzdan znak da rezim o njima intenzivno razmislja.

“U paketu" bi bili revidirani i svi oni propisi koji diktiraju izborne uslove, buduci da premijer najavljuje i “unapredjenje resenja koja se odnose na politicko organizovanje, finansiranje stranaka, organizovanje javnih skupova, medije" ... I to, kako obecava, po uzoru na demokratske drzave koje su otvorene prema politickim procesima, ucescu i uticaju gradjana u njima. Premijer, za uzvrat, ocekuje od politickih stranaka, medija, organizacija i udruzenja da “jacaju svest i praksu politicke kulture dijaloga i tolerancije".

Ocuvanje pune slobode stampe ostaje drustveni cilj i zadatak za Vladu Srbije, rekao je premijer Marjanovic, ulivajuci nadu da su pretnje direktorke Jugoslovenske levice, Mire Markovic - da ce se rezim razracunavati s medijima kojima, navodno, upravljaju mracne sile - izrecene samo u afektu. Po Marjanovicu, sloboda stampe ne moze biti nicim ogranicena, sem pravima koja se odnose na ljudsko dostojanstvo, cast i privatnost, kao i onima koje Ustav i zakoni garantuju, a cije povredjivanje znaci versku, rasnu, polnu, nacionalnu ili politicku diskriminaciju. Marjanovic pritom polazi od saznanja da se mozda ni u jednoj oblasti zivota tako jasno ne vidi tesna veza i uzajamna uslovljenost prava i duznosti, sloboda i odgovornosti. A to se, uverava Marjanovic, mora jasnije izraziti i zakonima, ali isto tako i u zivotu i praksi.

Premijer ne kaze da li je poslednja verzija Predloga zakona o javnom informisanju, koja je proslog leta usla u skupstinsku proceduru, jos tamo, ili je vracena na doradu. Pre nepunih mesec dana, sada vec bivsa ministarka za informacije, Radmila Milentijevic, nametnula je razmisljanje da Vlada povuce svoj zakonski predlog, jer se o njemu ni ranije nisu izjasnjavale sve partije, a u medjuvremenu promenjen je i odnos snaga u parlamentu cija se rec jos nije cula.

Sudeci prema recima premijera, mogu se ocekivati promene u Zakonu o RTS. On smatra da odnose treba tako urediti da radio-televizija u drzavnom vlasnistvu zadovoljava osnovne potrebe gradjana u oblasti kulture i informisanja, a one u privatnom vlasnistvu, povrh toga, jos i za zabavom. Po Marjanovicu, kvalitet i raznovrsnot programske ponude, zajedno sa finansijskim sredstvima i personalnim sastavom koji stoji iza takvih ponuda, moraju biti presudni i prilikom davanja frekvencija na koriscenje putem javnih konkursa.

“Nezavisno od toga ko je vlasnik, drzava ili privatnik, svi mediji moraju biti u javnoj funkciji istine. Time ce se, pored ostalog, uticati i na smanjivanje drustvenih i politickih tenzija, sirenje politickog konsenzusa koji nam je neophodan i jacanje patriotske svesti kod nasih gradjana". Ovo je rekao u ekspozeu premijer Mirko Marjanovic, ne precizirajuci, pritom, sta podrazumeva pod “istinom" koju drzavni i nezavisni mediji razlicito tumace, i kako zamislja “jacanje patriotske svesti gradjana", ako se ne zna koja je istina u toj funkciji.

Umesto toga, Marjanovic je, izmedju ostalog, obecao da ce Vlada omoguciti da rad drzavnih organa bude “podlozan kritickom uvidu javnosti". Predstoji “poboljsanje i racionalizovanje drzavne uprave i potpunije razgranicavanje drzave i lokalne samouprave donosenjem novog zakona o lokalnoj samoupravi", rekao je Marjanovic i otklonio dilemu da li ce republicka Skupstina nastaviti raspravu o Predlogu zakona o lokalnoj samoupravi, zapocetu pre desetak meseci u bivsem sazivu, a prekinutu zbog amandmanske opstrukcije, ili ce ga vratiti na doradu. Sva je prilika da ce pomenuti dokument Vlada u novom izdanju ponuditi Skupstini na razmatranje, tim pre sto se njime, izmedju ostalog, regulisu i lokalni izbori koji se ticu i pokrajina. Od razvoja dogadjaja na Kosmetu zavisice i kako ce biti regulisani i tamosnji izbori.

M. Torov