SAVEZ 90/ZELENI U DUBOKOJ KRIZI
Promene ili izborni gubitak
Snezana Bogavac
dopisnik “Nase Borbe” iz Bona
Vodeci politicari Socijaldemokratske partije Nemacke (SPD) i Saveza 90/Zelenih pozvali su ovog vikenda
“zelene” da preispitaju svoje stavove i ozbiljnije nego do sada shvate koliko su velike sanse da od jeseni
crveno-zelena vlada zameni sadasnju konzervativno-liberalnu koaliciju.
Suocen sa krupnim problemima u stranci, sef zelene frakcije u Bundestagu Joska Fiser je u intervjuu za
jucerasnji “Spigel” rekao da “ne bi imalo smisla ucestvovati u vladi ako bi ona od pocetka bila osudjena na
propast.”
U razgovoru koji je juce objavio nedeljnik “Fokus” je socijaldemokratski kandidat za kancelara Gerhard
Sreder pozvao Zelene da pre svega preispitaju stavove o spoljnoj politici, kao i predlog prema kojem bi
cena benzina u narednih deset godina u Nemackoj trebalo da poraste na pet maraka po litru. Posle izuzetno
povoljnih rezultata ispitivanja javnog mnjenja, samouvereni Sreder je zakljucio da nekim “neobjasnjivim
odlukama” Zeleni “stete samima sebi i umanjuju sanse da ucestvuju u smeni Kolove vlade”.
Zeleni su posledice svojih koncepata vec prilicno bolno osetili na kozi. Komentatori veruju da im se
najteze osvetila ideja o povecanju cene benzina. Ona je deo koncepta ekoloske poreske reforme prema
kojoj bi koriscenje prirodnih resursa trebalo da postaje sve skuplje, a rad, snizavanjem dodatnih troskova,
sve jeftiniji. Ali, povoljan odjek je izostao, uprkos naglasavanju da bi u narednih deset godina povecanje cene
benzina trebalo da bude podsticaj da automobilska industrija konacno izadje na trziste sa automobilom sa
trolitarskom potrosnjom.
Na izborima u pokrajini Donja Saksonija, na kojima su briljirali SPD i Sreder, Zeleni su osvojili bitno manje
glasova nego pre cetiri godine. Na proslonedeljnim komunalnim izborima u pokrajini Slezvig-Holstajn
doziveli su pravi fijasko. Ispitivanja javnog mnjenja, prema kojima su Zeleni u januaru jos dobijali desetak
odsto glasova, pokazuju da su pali na manje od sedam odsto. Na saveznim izborima pre cetiri godine Zeleni
su imali 7,3 odsto glasova. Zajedno sa SPD oni vladaju u pet federalnih jedinica, izmedju ostalog i u
najmnogoljudnijoj nemackoj pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji. Umesto unosenju “novih akcenata u
politiku”, Zeleni su svuda uglavnom doprineli otvaranju novih i podgrevanju novih politickih sporova.
Nevolja je u tome sto Zeleni za SPD ipak ostaju jedini koalicioni partner. Sreder je pre nekoliko dana odbio
mogucnost koalicije sa liberalima, manjim partnerom u sadasnjoj vladi konzervativca Helmuta Kola. Velika
koalicija, dakle savez socijaldemokrata i konzervativaca, uglavnom je nepopularna ideja. Cak i ako Sreder
uspe da zadrzi sadasnji povoljni trend za svoju partiju, nezamislivo je da bi mogao da dobije dovoljno
glasova da vladu sastavi sam. Zeleni su tako na velikoj probi.
Moraju da napuste ili nesto od svojih temeljnih politickih i ekonomskih uverenja ili zelju da sede u nemackoj
vladi. A vlast je i za partiju, nastalu i ojacalu na talasu pacifistickog i ekoloskog pokreta pocetkom
osamdesetih godina, u medjuvremenu postala i te kako primaljiva. Njeni politicari i sami priznaju da bi zeleli
da “u koaliciji vladaju najmocnijom zemljom u Evropi”.
Nevolja je sto se biraci u najmocnijoj zemlji nisu promenili onoliko koliko su Zeleni u svojim nekada
radikalnim snovima o drustvenim promenama zeleli. Cena benzina od pet maraka ne plasi samo onaj deo
gradjanstva koji prema autu ima fetisisticki odnos. Napustanje NATO-a nesimpaticna je pomisao za mnoge
Nemce koji znaju da im je i clanstvo u vojnom savezu omogucilo miran demokratski razvoj proteklih
decenija. Zeleni ponekad deluju da su zaboravili da su im simpatizeri iz protekle decenije ostarili i tako
postali manje radikalni, a da potencijalno nove glasace muce novi problemi devedesetih godina.
Dzinovski plakati nalepljeni po Bonu podsecaju partiju koja u Bundestagu ima 49 poslanika, da joj je za
resavanje dileme ostalo jos malo vremena. Na plakatima sada vladajuci konzervativci, koji u ispitivanjima
javnog mnjenja stoje izuzetno lose, seju strah od “nove ere” i gradjanima “sazimaju” sta ih ceka sa
eventualnom crveno-zelenom koalicijom: “Benzin - pet maraka, slobodna prodaja droga, ukidanje NATO-
a”.
Protiv Bundesvera u Bosni
Sreder je posebno “iznerviran” nekim spoljnoplitickim ispadima Zelenih. Partija je na kongresu u
Magdeburgu usvojila dokument u kojem se protivi daljim akcijama Bundesvera u Bosni. Potpunu
razjedinjenost Zeleni su pokazali i prosle sedmice uoci glasanja u Bundestagu o sirenju EU na istok. Tome
treba dodati i delu partijske baze izuzetno “simpaticnu” ideju o mogucnosti raspustanja NATO-a. Onda je
jasno da je i sam Joska Fiser, o kojem su mnogi vec bili poceli da govore kao o ministru inostranih poslova
eventualne buduce crveno-zelene vlade, zakljucio da je “verodostojnost u spoljnoj politici vazan preduslov
za uspesno vladanje”.
|
|