NOAM COMSKI, PROFESOR MASACUSETS INSTITUTA ZA TEHNOLOGIJU, O “SVETSKOM PORETKU" I NAPADIMA NA DEMOKRATIJU (1)

Korporativizam s pocetka veka radikalno je potkopao liberalnu doktrinu tvoraca americkog ustava. Tokom epohe Regan-Tacer eskalirao je napad na demokratiju, ne samo u tradicionalnim domenima zapadne moci, nego i u samim vladajucim drustvima. Trzisna disciplina vazi za siromasne i nezasticene, dok bogati i mocni traze i dobijaju zastitu drzave

Dragan Bisenic

Noam Comski

Profesor cuvenog americkog Masacusets Tehnoloskog instituta (MIT) Noam Comski svetsku slavu stekao je novom lingvistickom teorijom jos pedesetih godina. Premise na kojima se zasniva ta “kognitivna teorija", predstavljaju, kako kaze “daleku vezu" s njegovim stavovima o drustveno-politickom poretku i ljudskim problemima uopste. Ne samo usled lingvistickih, vec i usled politickih shvatanja, Noam Comski pripada krugu intelektualaca koji su obelezili ovaj vek. U gotovo svim anketama o najcitiranijim i najuticajnijim naucnicima, Comski je na visokom mestu.

Izdvaja ga i to sto on nije nikakav apologeta ni postojeceg poretka, ni postojeceg sveta, ni zemlje u kojoj zivi. Comski pripada americkoj levici koja i dalje zastupa klasni pogled na svet. Njegova knjiga “Novi svetski poredak: stari i novi" ostra je kritika kapitalizma i globalnih odnosa koji se izdizu na njegovim osnovama. Sve ovo su teme o kojima Noam Comski govori u intervjuu za “Nasu Borbu". Za sve one koji se cude njegovom politickom i drustvenom angazmanu, posto se vec bavi jednom naukom koja je naizgled daleko od tih tema, Comski kaze da se on oduvek bavio politikom, da je politika uvek bila u njemu, a da je lingvistika bila bekstvo od politike. Nesporne politicke vrednosti koje Comski zastupa jesu sloboda i jednakost ljudi koje proizlaze iz jedinstva ljudi i ljudske vrste. On je otuda radikalni kriticar “nazovi aristokrata" i pobornik demokratskih vrednosti. Nase prvo pitanje bilo je da li je kritika “aristokratskih principa" proistekla iz njegove lingvisticke teorije, zasnovane na jednakosti ljudi i ljudske vrste.

- Postoji, u najboljem slucaju, daleka veza izmedju mojih lingvistickih teorija i mojih ideja i nadanja o drustveno-politickom poretku i ljudskim problemima uopste. Na apstraktnom nivou mogu se pronaci veze kao sto su Humbolt i ostali ucinili u svitanje klasicnog liberalizma: ljudska sloboda izrazava se u stvaralackoj akciji, za sta je obicna upotreba jezika osnovni primer. Ali, ovo su apstraktne veze. Ne mozemo izvoditi politicke pojmove iz onoga sto znamo o ljudskim kognitivnim kapacitetima.

Kada se radi o aristokratiji i demokratiji, Tomas Dzeferson je veoma dobro formulisao osnovno pitanje. On je razdvojio “aristokrate" i “demokrate". “Aristokrate" su oni koji “se boje naroda i ne veruju mu, jer zele da mu oduzmu svu moc i povere je visim klasama". “Demokrate", nasuprot njima, “identifikuju se s narodom, imaju poverenja u njega, cene ga i smatraju casnim i sigurnim, mada ne i najmudrijim cuvarem javnog interesa". “Aristokrate" ukljucuju najobrazovanije elite: lidere drzavnih kapitalistickih drustava zapada, “crvenu birokratiju" za koju je Bakunjin upozoravao da bi mogla da donese najgoru tiraniju za koju je svet znao (predvidjanje koje se obistinilo u sledecem veku), apologete korporacija u zapadnom stilu izrastaju iz skoro istih intelektualnih korena kao boljsevizam i fasizam, te drugi advokati dominacije manjine nad vecinom.

Demokrate biraju drugo. Iskreno, ne osecam bilo kakvu potrebu da agitujem za pristupanje logoru ovih drugih, kao sto ne bih da trosim vreme tvrdeci da treba vise voleti slobodu od tiranije.

U vecem delu sveta americka demokratija prihvata se kao ideal demokratije. Vi ste izuzetno kriticni i prema njoj, ali i prema globalnim odnosima u svetu, “starom" i “novom" svetskom poretku.

- Americka demokratija ima mnogo svojstava dostojnih postovanja. Niko, kome je stalo do demokratije, ne moze je smatrati idealnom. Korporativizam u Americi koji je poceo pocetkom ovog veka, radikalno je potkopao klasicnu liberalnu doktrinu koja je inspirisala tvorce ustava i uvela sistem drzavno-korporativnog upravljanja ekonomijom, dustvenim i politickim zivotom. Ali, uz sve te promene, osnovni princip ostaje, uzimajuci nove forme.

Izvor prinude i kontrole jeste “biznis koji zudi za privatnim profitom kroz privatnu kontrolu bankarstva, zemljista industrije, ojacan stampom, novinskim agentima i drugim sredstvima propagande", pisao je vodeci americki socijalni filozof DZon Djui. To je bilo pre mnogo godina, ali ono sto je on opisao, danas je jos istinitije. To su sve istine koje bi u slobodnim drustvima trebalo predavati jos u osnovnim skolama. Ali, tesko da cete ih naci u institucijama koje su odgovorne za “indoktrinaciju mladih" (pozajmio sam ovaj termin iz vazne publikacije o krizi demokratije, a odnosi se na skole, univerzitete, crkve...)

Tokom epohe Regan-Tacer eskalirao je juris na demokratiju i to ne samo u tradicionalnim domenima zapadne moci, nego i u samim vladajucim drustvima. Ovaj napad uglavnom je bio skriven ispod varljivih slogana “slobodnog trzista": u praksi je to vec bila opisana doktrina sa dve ostrice koja smatra da je trzisna disciplina obavezna za siromasne i nezasticene, dok bogati i mocni traze i dobijaju zastitu od mocne drzave koja im daje subvencije, socijalizuje trosak i rizik i koristi svoju moc da im osigura status koji je Djui veoma tacno opisao.

Zasto za novi svetski poredak kazete da je “novo vino u starim mesinama"?

- Pogresno je govoriti o “novom svetskom poretku" i “starom svetskom poretku" kao da su to fiksirani, prepoznatljivi entiteti. Svetski poredak se stalno menja, ponekad i dramaticno. Termini kao “novi svetski poredak" jesu termini propagande, a ne ozbiljni pojmovi. To sam pojasnio kada sam pozajmio te pojmove od propagandista (Dzordza Busa, medija i vodecih lidera javnog mnjenja).

Kao sto se verodostojno predvidjalo, nakon kolapsa SSSR-a, bivsi domeni kremaljske tiranije uglavnom se vracaju onome sto su nekada bili. Veci deo regiona vraca se strukturnim obrascima treceg sveta, obnavljajuci veze sa zapadom koje mozemo pratiti do pocetka 15. veka, kada je zapad poceo da se razvija, a istok postaje njegova “usluzna oblast". U stvari, prvobitni treci svet.

Ova promena svetskog poretka pruzila je novo oruzje vladajucim snagama u bogatim drustvima, omogucavajuci im da prosire svoje napade protiv sopstvenog stanovnistva. O ovim stvarima dosta se iskreno diskutuje u medjunarodnoj poslovnoj stampi. Ona likuje zbog novih mogucnosti zapadnih korporacija da smanje nadnice i beneficije kod kuce, zahvaljujuci “rastucoj nezaposlenosti i pauperizaciji velikih delova industrijske radnicke klase", posle uvodjenja kapitalistickih reformi na istoku.

Sutra: O ratu na Balkanu, ulozi medija, nerazumljivim “postmodernistima"