DA LI IMA KORUPCIJE U SUDSTVU (2)

(Prvi deo ovog teksta izasao je u sredu 25. marta)

Leposava Karamarkovic

Da se daju neistinite, pausalne i tendenciozne ocene stanja u pravosudju upucuje, na primer, jedan napis u “Dnevnom telegrafu" od 11. novembra 1997. godine u kome se navodi “da nekoliko beogradskih advokata kazu za Dnevni telegraf da sudijama sa kojima imaju dobre odnose" obicno daju oko 10 odsto od sume koja se potrazuje. Pri tome nisu navedena imena tih advokata, naravno, ni sudija.

Doprinos stampe stvaranju utiska o korupciji u sudovima ogleda se i u objavljivanju senzacionalistickih, pausalnih i neproverenih izjava javnih licnosti, najcesce stranackih prvaka, uz odsustvo reagovanja nadleznih organa na te izjave. Pravi nacin na koji mora da se zastiti pravosudje od neodgovornih i neargumentovanih izjava i optuzbi je reagovanje Ministarstva pravde kakvih je povremeno bilo.

Ovim se ne zauzima odbranaski stav prema pravosudju, nego se cesto izricana ocena o korumpiranosti celog pravosudja dovodi u ozbiljnu sumnju. Ali se istovremeno ne iskljucuje postojanje pojedinacnih slucajeva korupcije, koji moraju biti dokazani da bi se preduzele najostrije mere licne odgovornosti, sto bi bio najdelotvorniji doprinos borbi protiv nezakonitih ponasanja u sudovima, a i u drustvu.

Medjutim, bez obzira na sve ograde i sumnje da li rezultati sprovedene ankete odgovaraju realnom stanju u sudovima, kao i na kritiku pausalnih istupanja i napisa javnih licnosti i napisa u stampi, ocigledno je da je poverenje u pravosudje opalo i da je ugled sudijske funkcije ugrozen. Setimo se samo ankete NIN-a od pre 15-ak godina o najcenjenijim zanimanjima. Zanimanje sudije bilo je na prvom mestu, sto smo mi sudije sa ponosom isticali.

Moraju se ozbiljno shvatiti upozorenja o postojanju korupcije u pravosudju. To istice u prvi plan potrebu energicnih sankcija u slucaju konkretne korupcije u pravosudju i zaostravanja moralne i strucne odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija i drugih zaposlenih u pravosudju, sa ciljem da se povrati poverenje gradjana i vrati cast ovoj profesiji.

Bez namere da se a priori pravda pravosudje i da se odbacuju sve optuzbe ili sumnje da ima korupcije i u sudovima, moramo da ukazemo i na neke cinjenice koje ilustruju polozaj pravosudja u ambijentu u kome ono obavlja svoju duznost.

Pre svega, na potpuni poraz sistema osnovnih vrednosti drustva ukazuju fizicki napadi na sudije. Slike nasilja na ulicama preseljavaju se i u sudnice. Pre tri godine ubijena je u Nisu sudija Opstinskog suda Zivka Videnovic. Ubica je stranka u sporu kojoj je ona sudila.

Eksplozivom je razoren ulaz u stepeniste zgrade Okruznog suda u Novom Sadu; u Palati pravde u Beogradu ucestale su pretnje sudijama; pre godinu dana pred ulazom u jednu sudnicu oduzeto je 15 pistolja; bomba je eksplodirala na kucnoj kapiji sudije Okruznog suda u Cacku; u sudnici Opstinskog suda u Pancevu eksplodirala je bomba.

Polozaj pravosudja u sistemu drzavne vlasti je marginalizovan. Majorizacija zakonodavne i izvrsne vlasti na racun sudske postoji kada su u pitanju i plate i stanovi i uslovi rada i statusni polozaj. Opterecenost predmetima je neverovatna; u nekim sudovima i po 600 predmeta na jednog sudiju. Sve ovo ugrozava polozaj sudija koji u krajnje teskim materijalnim i drugim uslovima odlucuju o zivotu, slobodama, pravima, duznostima i dobrima gradjana. Zbog toga je duznost drustva da obezbedi takav status sudija da se oni osecaju bezbedno, ali i da budu rastereceni elementarnih materijalnih briga, da bi se ovoj uzvisenoj funkciji mogli u celini posvetiti.

Duznost je zakonodavca da u novom zakonu o sudovima potpunije razradi i garantuje nacelo nezavisnosti sudija, pocev od nacina izbora do napredovanja u karijeri, do njihovog profesionalnog obrazovanja i ostalih pitanja statusa sudija.

Mada su opsteprihvaceni osnovni principi koji se odnose na nezavisnost sudstva, od Povelje Ujedinjenih nacija i Opste deklaracije o pravima coveka, jos uvek postoji raskorak izmedju ideala kome teze ta nacela i principa i stvarne situacije. Ali, pravni propisi koji se primenjuju na rad sudija kod nas (Zakon o sudovima) moraju teziti da im se omoguci da deluju u skladu sa tim nacelima. Velikom nacelu iz Povelje Ujedinjenih nacija o nezavisnosti sudstva: “Sudije resavaju slucajeve nepristrasno, na osnovu cinjenica i u skladu sa zakonom, tako da ne budu predmet nedostojnih uticaja, podsticaja, pritisaka, pretnji i intervencija, direktnih i indirektnih, od strane bilo koga i iz bilo kojih razloga", nista ne treba dodati, ali je problem kako ga ostvariti.

Najvisi pravni akt nase republike - Ustav Republike Srbije - je na normativnom planu definisao Srbiju kao pravnu drzavu u kojoj je uspostavljena podela vlasti na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku vlast za koju se kaze da je nezavisna i samostalna. Medjutim, i pored na ovaj nacin uredjenih principijelnih pitanja u vezi sa polozajem pravosudja, nedavno je javno iskazana zapitanost dekana Pravnog fakulteta u Beogradu: “Da li su sudovi nezavisni i sude iskljucivo po zakonu i da li su gradjani jednaki pred zakonom".

Sudije i sudovi nisu ni iznad ni izvan sistema, ali je nuzno u tom sistemu da imaju onaj polozaj koji im je Ustavom garantovan i koji zahteva da se striktno postuje nacelo podele vlasti. Princip nezavisnosti sudske vlasti od izvrsne i zakonodavne, deklarisan je u nacrtu novog Zakona o sudovima i sudijama. Medjutim, taj deklarisani princip mora da bude pracen i sankcijom za nedozvoljeni uticaj na sud. Obezbedjivanjem striktne podele vlasti i pozicije sudstva kao nezavisnog, bitno bi se smanjili pritisci i uticaji na sud i sudije. Postojanje nezavisnog sudstva je osnovno pitanje demokratije i kulture jedne zemlje, moralne zasnovanosti te zajednice.

Da bi se obezbedila nezavisnost pravosudja potrebna je i njegova finansijska autonomija - poseban sudski budzet, oslonjen na stabilne i zadovoljavajuce izvore i obim prihoda za rad sudstva i sudija, sto je jedna od osnovnih pretpostavki njihove samostalnosti i nezavisnosti. Sudije zbog maksimalne samostalnosti, slozenosti posla i veoma naglasene odgovornosti, i javne i strucne i moralne, kao i visokog nivoa specijalistickog strucnog znanja i iskustva, moraju da budu znatno bolje placene od odgovarajucih kategorija zaposlenih u drzavnoj upravi, sa kojima su sada izjednaceni.

Sudije moraju da budu stimulisane da ostanu u sudu i da budu zasticene od eventualnih nedostojnih iskusenja i pritisaka. Oni moraju da budu rastereceni osnovnih zivotnih problema, kao sto je nacin resavanja stambenih pitanja. Oni ne mogu da budu izlozeni subjektivnom i arbitrarnom nacinu resavanja njihovih zivotnih potreba posebno stambenih, i da budu u neizvesnosti oko resavanja ovog pitanja.

Najveca garancija kvalitetnog i nezavisnog sudstva je njegova visoka profesionalnost i strucnost sudija i njihov moralni integritet.

Drustvo sudija Srbije se zato zalaze za:

- Izbor sudija koji mora da bude zasnovan na kriterijumu struke, znanja, dokazane sposobnosti i ugleda i oslobodjen uticaja izvrsne i upravne vlasti i vladajuce partije.

- Adekvatno finansiranje i relativno autonoman materijalni polozaj pravosudja, sto je znacajan uslov za sudijsku nezavisnost.

- Uvodjenje posebnog ministarstva pravde koje bi se, uz strogo postovanje principa podele vlasti, bavilo iskljucivo stvaranjem i poboljsavanjem materijalnih, tehnickih i drugih uslova za efikasan i kvalitetan rad sudova i sudija.

S obzirom na to da je verovatno da postoje slucajevi korupcije u pravosudju, ono ne moze da ocekuje od drugih da vode borbu protiv te vrste korupcije. Kako smo protiv blanko osuda i pausalnih, neargumentovanih izjava o postojanju korupcije kao pojave u celom pravosudju, tako smo i protiv apriorne pausalne odbrane pravosudja i generalnog negiranja postojanja slucajeva korupcije u pravosudju. Borba protiv korupcije u pravosudju u najvecoj meri mora da angazuje upravo poslenike ove struke (sudije) i ostale radnike zaposlene u sudu. Oni, imenovanjem odgovornih moraju da brane svoju cast i ugled, a time i ugled sudstva u celini.

(Autor je sudija Vrhovnog suda Srbije. Tekst je uvodno izlaganje na okruglom stolu Drustva sudija Srbije)