Kome zapleniti olovku

Zorica Banjac

Jedan od transparenata koji su u ponedeljak istakli srpski studenti tokom demonstracija u Pristini nosio je poruku “Ne dajte mu olovku!" Enigmatican slogan, tako razlicit od ostalih nabijenih nedvosmislenim nacional-patriotskim, epski intoniranim porukama, tipa: “Ovo je Srbija", “Kosovo je nasa svetinja", “Glavu dajemo, Kosovo ne dajemo" - izazvao je zbunjenost i razlicita tumacenja.

U prvi mah se moglo ciniti da je autor ove ’otkacene’ poruke zalutao medju demonstrante, da je hteo da unese malo zabune i humora u naelektrisanu atmosferu nekoliko desetina hiljada mladih ljudi koji su, cini se, iskreno revoltirani samom perspektivom da bi trebalo da uce u istim prostorijama u kojima ce sedeti isti takvi mladi ljudi - druge nacionalnosti. Ali uskoro je postalo jasno da ovaj transparent nije uopste slucajno ’uleteo’ u demonstracije. On je emitovao jasna znacenja i politicke poruke i, na neki nacin, sublimirao sam duh protesta u Pristini, vodjenog pod geslom “Spasimo Juznu Srbiju i Univerzitet".

Problem sa desifrovanjem poruke nastaje, medjutim, u trenutku kad treba imenovati ’adresanta’, osobu N. N. kojoj se ima uskratiti pravo na olovku, pravo na pisanje u daljem toku asocijacija. Da li se figurativna zabrana baratanja olovkom odnosi na predstavnika grupe 3+3 sa srpske strane koji je, po misljenju, i skandiranju, studenata srpske nacionalnosti, pocinio akt izdaje potpisujuci sporazum o normalizaciji nastave? Ili se oduzimanjem olovke, kao sto pretpostavljaju literarno nadahnuti analiticari, preti albanskom Studentu, uopste: poklic ’Ne dajte mu olovku!’ znaci zapravo ne dajte mu pristup u nas skolski sistem, na nas univerzitet, u nas vidokrug, u nas zivotni prostor, u krajnjoj meri.

Na ovonedeljnim demonstracijama u Pristini doslo je do obrta koji je do pre samo par meseci bio nezamisliv: studenti Srbi demonstrirali su, s jedne strane, protiv Slobodana Milosevica, doskorasnje kosovske zive ikone, koji je pre godinu dana potpisao slican (nikad realizovan) sporazum o povratku Albanaca u skolske zgrade i bez cijeg blagoslova ni najnoviji sporazum ne bi mogao biti potpisan. On je zapravo stavio olovku u ruke potpisnika sa srpske strane i zbog toga je, na Kosovu, gde se uzdigao na vrhunce vlasti, cuo optuzbe za izdaju.

Studenti Srbi su, predvodjeni svojim militantnim i rezolutnim rektorom s druge strane protestovali protiv svake forme ravnopravnog suzivota na Kosovu. Uprkos sloganu “Mi smo Evropa", koji se takodje mogao videti u moru transparenata, masovni protest protiv normalizacije obrazovanja delovao je kao odlucan cin udaljavanja Kosova i Srbije od Evrope. I kao dobro orkestrirana i pravovremeno tempirana podrska novoj vladi Srbije, ciji novi clanovi takodje vec godinama rade na udaljavanju od Evrope i sveta