NEKI NOVI OBICAJI

Verujem da Seselj nikako ne planira da se brzo vrati u opoziciju, nego da se za vlast drzi zubima i noktima, dok Milosevic misli da ce radikale iskoristiti pa unistiti, kao sto je dosad uspeo da unisti sve cega se dohvatio

Pise: Stojan Cerovic

Od kako je usao u Vladu, Vojislav Seselj na sve strane objasnjava kako ce odsad paziti sta radi i govori. Nije, kaze, isto vlast i opozicija. Sad ce postati ozbiljan i odgovoran. Uvrede, lazi, pretnje i svo ono radikalsko ludovanje je, dakle, bilo samo opoziciona taktika za penjanje do vlasti. Odsad cemo, kao, imati sasvim drugog Seselja.

Ovakve poruke su, medjutim, opet deo njegove taktike za sledecu fazu uspona ka vrhu. Sad mora malo da “smanji dozivljaj" dok se njegovi ljudi ne razmeste kako valja, dok se ne utisaju reakcije na sok nove vlade i dok se socijalisti malo ne opuste i ne uspavaju. Ni najmanje ne sumnjam da on priprema teren za novi zalet, ali kroz rusevine institucija Milosevicevog rezima. Zato mu je vazno da ostavi utisak kao da ce da spasava taj rezim.

Politicke koalicije, pogotovu ovakve, ne prave se da bi se slozno marsiralo u bolju buducnost, nego da bi na prvoj krivini jedan partner sapleo drugog. U tom smislu logicno je pitanje koliko ce trajati ova vlada i ko ce kome tu vise podvaliti. Verujem da Seselj nikako ne planira da se brzo vrati u opoziciju, nego da se za vlast drzi zubima i noktima, dok Milosevic misli da ce radikale iskoristiti pa unistiti, kao sto je dosad uspeo da unisti sve cega se dohvatio.

Dakle, ovo sto treba da bude vlada narodnog jedinstva, bice zapravo poligon najljuce, najprljavije i najopakije bitke dvojice majstora iste skole, starog sampiona i izazivaca. Nadam se da se od mene ne ocekuje da se oko toga opredelim, a nisam u stanju ni da procenim kakve su cije sanse. Ali, siguran sam da ce sve buduce akcije koalicione vlade odrazavati tu pritajenu a krajnje brutalnu borbu na zivot i smrt. Da li ce, recimo, biti zaostravanja ili popustanja oko Kosova, zavisice od toga sta po proceni koalicionih partnera vise pogadja onog drugog.

U normalnim prilikama i u boljim zemljama ovo bi bila samo utakmica, a rivalstvo dve stranke i dva lidera bilo bi od koristi narodu i drzavi, posto bi se gledalo samo ko je ucinio vise bogougodnih dela. Milosevic i Seselj se, medjutim, takmice u sasvim drugim disciplinama, kao sto su rezanje, mrstenje, skrgutanje zubima... Ovo je, u stvari, retka situacija. Kad postoji takmicenje, to je obicno pozitivno i oslobadjajuce, a kad ga nema - u pitanju je neka tiranija. Ovde imamo i utakmicu i tiraniju. Davitelj protiv davitelja.