Izbeglicke slike i (ne)prilike: Janja Elez - od Sarajeva preko Beograda i Kraljeva do brcanskog naselja Brod

Vidite ovaj crtez, doce vrijeme pa ce ljudi govoriti iz kutije. Evo je doslo i sve je zlo stiglo iz te kutije (TV - p. a.). Kaze onaj stari - doci ce vrijeme pa ce se velike zgrade praviti, ali ce biti prazne

Dragan Banjac

U Federaciju necu: Janja Elez FOTO: N. Stojanovic

Brcansko naselje Brod, u produzetku nesto gradu blize Broduse na putu za Brku i dalje za podmajevicka naselja Maoca i Gornji Rahic, naizgled podseca na brojna takva bilo gde u Bosni i Hercegovini. Mnogo je novih krovova, na svakom koraku uklanjaju se polako ratni tragovi koji su ovde bili i te kako veliki. Ovde su najpre, od brcanskih (srpskih) vlasti naseljene izbeglice i prognanici iz sredisnjeg dela Federacije, pretezno Sarajeva i srednje Bosne, s namerom da budu stit buducem povratku Bosnjaka koji su ovde do rata bili vecinski. Sada je tu obnovljeno oko dve hiljade bosnjackih kuca, vratilo se dosta nakdasnjih stanovnika i, vecina to naglasava, “moze se zajedno". Svi imaju posebnu pricu, a kao da kazivanje Janje Elez odslikava mnoge.

- Ja sam iz Sarajeva, Alipasino Polje, Trg ZAVNOBIH-a, stan jedanaest... Ovden u Brckom sam od sedmog maja prosle godine. Prije toga bila sam malo u Beogradu, tacno osam mjeseci u privatiliste, to je gore vako da kazem na Vozdovcu, blizu fabrike “DES". Panda sam otisla za Kraljevo. Tamo sam bila u starackom domu, sve don novembra i kad je proslo ono glasanje kazu nama: slobodna vam je vasa srpska republika - ajte! Znate sta, velim ja njima, ma jebla vas i srbijanska i bosanska i ercegovacka i turska i sokacka - svi ste jednaki. Guzonje, sve redom i svi jednaki.

Nisu Vas Srbijanci primili rasirenih ruku?

- Sta ce da nam sire ruke. Ma ko te, more... Niko te ne sljivi ni za sta. Ma cujte, imate djecu, porodicu, pa i tu pukne grom. Evo, to me prati i ovdena. Bi neki dan sastanak i ja im kazem - nemojte, molim vas, mi smo vise siti politike, velim njima. Ucila sam ja istoriju, svasta citala. Na poslijetku ce, kako kaze stara turska, biti haman rabu - svi sebi grabu.

Ne biste u Sarajevo?

- Kod Alije, boze sacuvaj! Pod tu zastavu ne bih. Nije niko moj. Ali nije mi ni odje bio nu sukundjed ni pramdjed, a evo ja sam dosla. I moje dijete, sin jedinac, pedesetdrugo godiste, neka mi je zdrav, sa mnom je.

U cijoj ste kuci?

- U muslimanskoj! Evo mu gazde tamo (pokazuje prstom na drugu kucu, pominje sina koji ju je obilazio i za nesto se raspitivao), on je nedje ispod Majevice, u Srebrniku cini mi se. Dolazio je, ali mi kucu ne damo. Ovo je sve, vidis li prozore i lamperiju radila Srpska Republika. Mi cemo zasad ostati, a sta ce biti kasnije - ne znamo. Ja nemam kud, a na ulicu izaci necu pa makar opet za pusku uvatiti. Imamo samo ovog, neka mi je ziv i zdrav, sin jedinak, sestru su mi ubili na Alipasinom Polju, kucu joj srusili, imam sestricinu u Zarkovu i zeta. Ovdje samo ja i sin. I to ga doveli Turci i isprebijali na moje oci. Kako mi je samo bilo to gledati. Zena mu se preudala u Srbiju, kad su odje bili dobrovoljci, otisla ni kriva ni duzna.

Otkud su Elezi?

- Ja sam udato Vucicevic, ali nosim djevojacko prezime. Muz mi je s Romanije, bilo mu je ime Mirko i ja sam se davno od njega razvela. Volio covjek casu i tudje suknje i ja odmah uradila ono sto sam morala. Moji su od Kalinovika porijeklom, kasnije su se naselili u Mokro, to je pod Romanijom. Tu ih ima preko stotinu kuca. Bila tu neka baba Plaka od koje su Plakalovici, znate li Kostu guslara? Oni su u stvari Elezi i svi slave jednu slavu - dvadesetdevetog novembra. To je eleska slava.

Koji je to svetac?

- Kako koji. Kao i svaki drugi, Nikoljdan ili Jovandan. To je Sveti Matija brate. A mi smo imali babu Garu pa nas zovu Garici. Ali nema zivota, naidje ko na Bascarsiji.

Kako pa sad to?

- Ja sam ti citav zivot svercer bila. I da znas nema leba bez sverca. I dok je god vijeka i svijeta, tako ce ti biti.

Jeste li nesto radili pre rata?

- Radila sam u kuhinji kasarne “Marsal Tito" od cetrespete do penzije. To je kod normalne stanice, znas, tamo u Pofalicima. Sve do osmog februara sedamdesetsedme kad sam osla u penziju.

Onda sverc?

- E, ja sam pomolec Boga to radila jos dok sam u Armiji bila. Joooj! Samo nisam smjela reci da radim kod Vojske. Kad sam cela prvi put da vadim pasos, pitaju me u unutarnjem dje radim, ja kazem nidje, domacica. Sto se ja njima moram ispovijedati. Nikome ja vise ne vjerujem. Svi se Bogu mole, i Srbi i Turci, a svi kolju! To mi ne more u glavu. Isla sam ja u Njemacku, Austriju, Rumuniju. I Bugarsku, dje su cas Srbi, cas sokci. Je... im ja majku njiovu. Sve sam donosila, a najvise kafu. Po deset-dvaes kila, farmerica po trideset pari.

Je li bilo nafake?

- Jes, kako nije. Ja sam i kucu pravila, sinu sam, nek je veso, odma kupila namjestaj, tri garniture sam kupila, sve za gotove pare. Dobila ja fin, konforan stan na drugom spratu, divota. Ali Alija dodje pa nas iscera. Doce cica na kolica, polako. Kazu ima zakon, drzava. Kakav zakon i drzava, prdim se ja u njihov zakon. Nema vise zakona, oni svi gledaju samo sebe.

Na ovoj sada Vasoj kuci nas je, priznajemo, privukao jedan plakat?

- Aaaa... Moj lijepi S. On je jedini iskren.

Pijete kafu sa secerom u kocki?

- Ja kuvam nasu bosansku. A vi, ako ocete grickajte. Ma, da vi niste Alijini, kakva su vama imena. Ma, vala, i oni su mi dodijali, ko djavolu krst.

Kazete da ste izgubili poverenje u ljude?

- Ja sam vise mudroluka sita! Neki dan velim vam sastanke, eglena-beglena. Kad se samo sjetim sastancenja u kasarni dje sam radila. Sastanci, sastanci. Nema od toga nista. Bio tada neki potpukovnik, neki Azim Majic, pa jedan Crnogorac (promijenila sam mnogo generala), ali sto je bio jedan Franc, Slovenac, svaka mu cast. I jadni Pero Kosoric. Eto. Ja njima kazem: Njemacka i Rusija su izgradile zid. Kazu jesu. Ma, ja sto iscelim samo prati bolan. Velim ja da ce doci vrijeme pa ce se srusiti. “Otkud Vi drugarice znate", kazu mi. Znam ja sve. Oni samo parole “Zivela radnicka", daj vako, daj nako. Ko uspostavi komunizam nego guzonje popisene. I bogami srusi se zid.

Zivelo se nekad dobro u Bosni?

- Kako nije. Ma da ti opet pricam o mom onom poslu, znas. Otidji ja u Sunju, dovuci putera, masla, pa Turcima prodaj kad je Ramazan. Islo ko alva. Bila sam puna para, vozila se taksijem, bila gospodja. A sad ko zadnja fukara. A kazem ti, samo me taksi vozo, bilo “lada" ili “mercedes".

Ne predvidjate nista dobro?

- Kako? Sjecam se davno je bilo, kad sam radila kod Vojske, kopaju temelje. Kazu dom za studente. Fakultet, fakultet. E, sad ce manje toga biti, ja sam ti jamac. Doci ce vrijeme pa ce biti premija da imas jedan zanat. Upamti ovo. Ja sam rekla poslovodji da ne pravi dom jer ce mu biti prazan. Sjecam se jednog starog covjeka Muhamed Mulaomerovic (kod nas kod Trnova) zivio do stotinucetvrte. Mi kao djeca cuvali janjce, on dodje kod nas, otvori knjigu, cita ono njiovo. Vidite ovaj crtez, doce vrijeme pa ce ljudi govoriti iz kutije. Evo je doslo i sve je zlo stiglo iz te kutije (TV - p. a.). Kaze onaj stari - doce vrijeme pa ce se velike zgrade praviti, ali ce biti prazne. Ma, Tito je presjekao seljaka i gradjanina. I sad su dosli jadi: zajednica - jadenica, omladina - ojadina. Bice praznijeh stanova. Evo, oklen cu ja s ovo penzijice da platim, da izvines, popisanih stodvaes dinara metar drva. A penzija osamdeset! I tek sad sam dobila malo razlike na stopedeset. Kad su me vracali iz Srbije, gonili nas u Kotor Varos. Ja nisam cela, sta cu tamo u neko jebaliste. Kod nas dje sam ja rodjena sve ravan. I u Sarajevu je ravnina.

Je li u ratu, ili u poslednje vreme, bilo vracanja starom zanatu, svercu?

- Ne. Nema narod para, ali brate sad carina guli. A i kud da se podje kad smo ko u toru. Kud god maknes daj pasos.

Tito je, izgleda, bio bolji od ovih sada?

- Nije za svakoga. On je bio taj koji je dobro mastio. A dosta je nama i Milosevic zamutio.

Nije valjda i Milosevic kriv za nesto tamo?

- Jes bogami. Ja, ja! Dosta je on kriv. Sta je sad uradio s Kosovom, sta je uradio s Krajinom.

Niste ni sa Srbima zadovoljni?

- Ne. Politicari, lopovi i oni landohani su mnogo krivi. Meni nije krivo sto rade Muslimani i Hrvati, to je njihova stvar, ali nasi su gori. Sto samo nasi priznaju zlocin, a sto Hrvati i ovi to ne rade. A dvije iljade Srba izginulo u Sarajevu. I niko kriv. Ista ona Biljana Plavsic...

Kako ce ovo sve zavrsiti?

- Nikako. Ja bi volila samo grob. Nema napretka, bolan. Dok god lazovi stoje na polozajima, nema nam naprijed. Lazovi, lopovi, propaganda, Bog zna kad ce se ovo rascistiti i kako ce izaci.

Moze li narod zajedno?

- Neko more, neko ne more. Slabo, slabo, slabo. Velika je ljubomora, pakosnost, mrznja, nemastina, a lova vrti dje burgija nece. Niti valjaju Srbi ni Muslimani, niko. I to sve oni u foteljama. Svi lazu. Crna je perspektiva i ja samo u Boga vjerujem. Bog je sjeme, a zena je njiva. Zato je on musko, a zena je zenskog roda. I tako ce ostati dok je svijeta i vijeka. Fala sto ste dosli.