Enigma vlade narodnog jedinstva

Radikali imaju podrsku masa, sto bi socijalistima dobro doslo da lakse kontrolisu socijalno nezadovoljstvo i prebace deo krivice za bedu na SRS. Ukoliko bi se drzali liberalne ekonomske orijentacije koju propovedaju u poslednjih sest meseci, radikali bi mogli da naprave udar iznutra i pometu korumpirane i nesposobne socijalisticke i julovske ministre

Tanja Jakobi

Da li su sve prave ljubavi tuzne: Potpredsednici Tomislav Nikolic, Vojislav Seselj i Milovan Bojic

Da u tom eksperimentu ne moramo da ucestvujemo, bilo bi zaista uzbudljivo gledati ko ce koga u upravo postavljenoj srpskoj vladi dotuci. Novi Marjanovicev kabinet stvoren je u grcu - pojedini ministri postavljeni su na svoja mesta u cik zore pred inauguraciju vlade - jer se socijalistima zurilo da izadju u novom sastavu - bilo s kim.

Istovremeno koalicija sa Srpskom radikalnom strankom dozivljena je kao olaksanje jer je vecini socijalista (bez obzira da li su “projulovske" ili neke druge orijentacije) ideja da udju u koaliciju sa SPO bila odurna. “Oni samo gledaju da uzmu ministarstva gde ce da se nahvataju para" tvrdili su socijalisti, koji uostalom u tome imaju najvise iskustva.

Iako su kako se tvrdi, novi sastav diktirali prvenstveno pripadnici projulovske varijante socijalista ( i uz navodno protivljenje onog dela SPS koji prizeljkuje modernizaciju i povezivanje sa svetom), vrlo je verovatno da ce i u clanstvu SPS ovaj potez biti pozdravljen, jer je nacionalna ostrascenost u birackom telu i dalje jaka. Socijalisti koji bi voleli da “Sloba opet skrese svetu u brk", i ranije su, kako je partijska disciplina nalagala, tajno ili javno odobravali Seseljeve nacionalisticke ispade.

Od zardjale kasike do ekonomskog liberala

A kad je o Seselju rec, ne treba smetnuti s uma da je i Milosevic od kasapina sa Balkana za par meseci preimenovan u jednog od kljucnih faktora stabilnosti u regionu. On je i sam, javno, poceo da se trudi u tom smeru dajuci predloge o Kosovu, koji nemaju bas puno veze sa ranijim pretnjama ognjem i macem. Seselj koji je prvog radnog dana u vladi navodno odbio da mu sofer bude nesrpske nacionalnosti, tesko bi mogao da nekog zavara da je od ultranacionaliste postao nesto drugo, ali ne treba zaboraviti prvo reagovanje britanske vlade u kojem se kaze “da ne treba toliko meriti personalni sastav vlade, vec pre njihove postupke".

Uz to, Draskovic nije mogao da izadje ni sa drugim adutom koji Seselj na zalost ili ne, ima. Vuk svakako (sto su pokazali i izborni rezultati) ne uziva bogzna kakvu popularnost u sirokoj javnosti, sto je pre svih nedavno osetio Milan Komnenic u bliskom susretu s penzionerima. Pred masu je izasao ocekujuci da bude docekan kao spasilac, a prosao je s etiketom “komunjare". Suprotno tome, radikalima popularnost konstantno raste.

Zato je brak radikala i socijalista, kako uostalom obe strane u ovom trenutku i tvrde, sklopljen uz puno zadovoljstvo. Svi argumenti koji govore tome u prilog su istovremeno i argumenti za tvrdjenje da ce se dva partnera unutar vlade krvnicki boriti jedan protiv drugog.

Seselj sada koristi onu istorijsku sansu koju je jednom davno imao Djindjic - da udje u vlast, savlada njenu tehnologiju i pokusa da pobedi.

Socijalistickom delu vlade koji je manje vise ostao u istom sastavu (na celu sa mandatarom) i koji su izvizdali svi koje je moguce zamisliti od penzionera, ucitelja i zdravstvenih radnika, predstavljace pravo olaksanje da se druze sa radikalima koji gotovo jedini imaju poverenje veoma sirokog i osiromasenog stanovnistva. I ne samo njih - jer u poslednjih sest meseci, kako je to uostalom konstatovao i Mladjan Dinkic jedan od koordinatora grupe nezavisnih ekonomista G - 17- radikali su se svojim liberalnim ekonomskim konceptom nametnuli cak i onim strucnjacima iz ove oblasti koji svakako gaje duboko gadjenje prema zardjalim kasikama i slicnim relikvijama Seseljeve nacionalne politike.

Ko je sve izgubio

Zato bi za socijaliste trgovina sa SRS mogla da znaci u najmanju ruku da ce u narednom periodu moci lakse da, na konto “dobrog imena" radikala, amortizuju socijalna nezadovoljstva i da s druge strane, ako oba koaliciona partnera budu imala dovoljno petlje, preduzme neke nepopularne, a neophodne ekonomske mere, na koje se u prethodnoj vladi nisu usudjivali.

“Suprotno gledistima koji su izreceni u javnosti i misljenjima nekih mojih kolega, verujem da bi se cak moglo dogoditi da radikali do kraja ispadnu reformisti i da tu pukne tikva sa socijalistima" rekao je Dinkic, dodajuci da bi u koaliciji sa SPO tako nesto bilo manje verovatno.

U istom paketu su i nedoumice oko toga za sta ce se opredeliti nova vlada - otvaranje prema svetu sto je jedino ekonomski racionalno, ili nove sankcije sto bi bez svake sumnje zemlju potpuno unazadilo. Seseljeva teorija o tome da zapadne zemlje mozemo ignorisati, i da se treba okrenuti Rusiji i Kini spada u one duducke teorije kojih se drze jos samo, kad ustreba socijalisticka vlada i clanovi regionalnih privrednih komora kojima jos niko nije rekao da je i to trziste za nas prilicno izgubljeno.

Sta ce se od svega dogoditi zavisi od mnogo faktora, od kojih su neki od kljucnih razmatrani i na konferenciji za stampu G - 17.

“Kod prve prodaje nekog preduzeca imacemo prilike da vidimo da li ce se radikali drzati onoga sto su govorili u predizbornoj kampanji, da se uvek mora ici na javni tender, ili ce se prikloniti sadasnjoj varijanti privatizacije" rekao je Dinkic, ogradjujuci se da sve ocene o novoj vladi daje u svoje licno, a ne ime G - 17. Takodje bilo bi logicno ocekivati da se promeni i pristup privatizaciji, jer su radikali trazili vaucere, a ne insajdersku radnicku privatizaciju koju promovise novi srpski zakon o privatizaciji. Medjutim, Borislav Milacic, bivsi i sadasnji SPS ministar finansija vec je pozurio da kaze da ocekuje da taj zakon nece biti menjan. Sudeci po tome da u ministarstvu vec postoji spisak izmena zakona koji je pripremio prethodni sastav, moguce je da ce Jorgovanka Tabakovic novi ministar privatizacije prihvatiti srednje resenje.

Sazvaci pa ispljuni

Bilo bi logicno da socijalistima odgovara da deo krivice koja je samo njihova svale, na svog koalicionog partnera i da tako “istope" popularnost koju SRS sada ima. Isto to Seselja ceka i ako pristane na ekonomsku politiku “valutne i cenovne stabilnosti" s kojom se sprdaju cak i partijski drugovi Mirka Marjanovica. S druge strane, veoma je vidljivo da su sa strane JUL i SPS u vladu usli uglavnom najslabiji kadrovi koji ni u redovima svojih partija ne uzivaju nikakav ugled.

“Imajuci u vidu da je premijer po nasem misljenju kompromitovana licnost i da to vazi i za neke socijalisticke ministre koji su bili i u prethodnoj vladi, to koalicionom partneru umanjuje sanse da stekne popularnost, iako sam za to nije kriv", kaze Dinkic.

Cak i kad sami socijalisti sebe ocenjuju, ocene se mnogo ne razlikuju. Prethodna vlada radila je dezorganizovano, mnogi ministri uopste se nisu bavili svojim poslom, a trojka Marjanovic, Tomic i Beko (koji formalno ne pripada nijednoj partiji) je, uprkos medjusobnim tenzijama, i u prethodnoj vladi odradjivala sve kljucne poslove koje neki drugi, nesposobni ministri ciji je to resor bio, nisu mogli da rese. Izuzev te trojice i ministra finansija Borislava Milacica, koji u vladi uziva znacajan ugled (sasvim suprotno od ocena u javnosti koje su za njega vrlo nepovoljne) , socijalisti i JUL nemaju nikoga. Ni posprdan komentar da su u vladu sa strane SRS prvi put usli ljudi koji “imaju samo jedan kamionet", mnogo ne pomaze.

Unutrasnji radovi

Po nekim izvorima cak, radikali nameravaju da poteze vlade koji im ne odgovaraju otvoreno kritikuju i od njih se ogradjuju, a da vreme u vladi iskoriste za skupljanje dokaznog materijala protiv socijalista - zlu ne trebalo. Ta strategija, navodno, podrazumeva i pritisak “da se raskrinkaju kriminalci" i strogu naredbu clanovima SRS da se bar za mandata u vladi ne uvaljuju u primanje mita i afere slicne vrste. Ako bi ta prica bila bar delimicno tacna, onda bi vlada morala da traje relativno kratko i da se na prvim narednim izborima dogodi konacan obracun izmedju dve partije koje racunaju na vrlo slicno biracko telo. Ako bi naprotiv i jedni i drugi osetili da im popularnost slabi, prinudna koalicija bi mogla da se nastavi prilicno dugo i iscrpljujuce po naciju. Tim pre sto na zalost na politickom nebu nije ostala gotovo nijedna partija koja ima tezinu.

Bilo da nova vlada, koju su mnogi u prvim regaovanjima nazvali ratnom vladom spremnom da se upusti u rat na Kosovu i dugotrajnu izolaciju od sveta tako i postupi (za sta ima dovoljno argumenata i u ranijim istupima i Seselja i socijalista, a i u ovim najnovijim), ili da krene suprotnim putem, taj eksperiment nad nama samima, skupo ce kostati jer broj problema pred novom vladom moze biti samo veci od onih koje je imala prethodna. Dubinu krize koju su proizveli socijalisti, a u cemu su im radikali manje vise otvoreno uvek asistirali, naime, tesko je i sagledati.