Do poslednjeg daha

Deklaraciju o narodnom jedinstvu promovisao JUL u srcu radikalske vlasti u Zemunu. Najavljen obracun sa “saveznicima spoljnih pritisaka". Radikalima socijalisti nisu neophodni, a socijalisti bez njih ne mogu. Prihvacen Gonsales kao posrednik, a savezni ministar za inostrane poslove upinjao se da dokaze kako sija nije vrat

Pise: Gordana Susa

Nova srpska vlada podseca na mastodonta - veliku prepotopnu zivotinju, surlasa iz porodice slonova, s kljovama u gornjoj i donjoj vilici - ne samo po glomaznosti vec i po zastrasujucoj strukturi koja objedinjuje i socijalisticko i nacionalisticko.

U posmodernoj srpskoj politickoj varijanti ova vlada podseca i na novoformirani stab teritorijalne odbrane (TO) ciji je akcioni program, u vidu deklaracije o narodnom jedinstvu, samo de facto najavljen u parlamentu a de jure promovisan na terenu i to na izbornoj konferenciji odbora Jugoslovenske levice, u srcu radikalske vlasti u Zemunu.

Sest preciznih tacaka koje je tom prilikom iznela predsednica Direkcije dr Mira Markovic ne ostavljaju nikakve nedoumice oko buduceg patriotskog kursa i najave obracuna sa “najvecim neprijateljima". “Saveznici spoljnih pritisaka na Jugoslaviju u samoj Jugoslaviji treba da se, kao u svakoj zemlji na svetu koja je slobodna, nezavisna i drzi do sebe, tretiraju kao njeni najveci neprijatelji", rekla je ona, “locirajuci" i mesta gde se oni nalaze. Spisak je, medjutim, dovoljno sirok i uopsten da gotovo svako moze da se nadje na njemu, sto ostavlja neslucene mogucnosti za delovanje i arbitriranje vlasti u odredjivanju ko je na prijateljskoj a ko na neprijateljskoj strani. Ali, ovako sirok spisak pokazuje i paranoican strah u kojem refleks izaziva i nepromisljene poteze.

Ako je potreban obracun, a nema sumnje da jeste, najavljuje dr Markovic, bice obracuna sa nepodobnima to jest sa “saveznicima spoljnih pritisaka na Jugoslaviju" koji se nalaze, prema njenim recima, “u delu takozvanih nezavisnih medija, u nekim izdavackim kucama, u liku lidera nekih politickih partija na desnici ali i u nekom desnicaru ili karijeristi instaliranom u levicu, u jednom broju korumpiranih ili manipulisanih intelektualaca, strucnjaka, javnih licnosti, mladih ljudi".

“Zatvaranje ociju pred ovim opasnostima i odlaganje borbe sa njima moze skupo kostati ne samo Jugoslaviju, vec i zivot svakog od nas. U cilju zastite njenog nacionalnog dostojanstva i u interesu obnove i reforme u Jugoslaviji, treba da budu objedinjene sve patriotske snage, svi materijalni i duhovni objekti svi politicki, socijalni i kulturni resursi".

Stab srpske teritorijalne odbrane (TO), dakle, najavljuje siroke aktivnosti, a predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic moze zadovoljno da trlja ruke jer se na kanabetu kod njega ponovo smenjuju medjunarodni posrednici, podrzavajuci tako stvoren utisak u javnosti da je jedini, nezamenljiv i da mu je, u kombinaciji sa “bed gajem" Seseljem ostala uloga “gud gaja". Kroz filtrirane informacije u kojima se deo kaze, deo precuti, a deo komentarise, drzavni mediji su puni podrske sveta takvoj politici koja, eto, dozivljava i trijumf kroz odlaganje sankcija. Mala Srbija je svojom velikom politikom i jos vecim saveznicima, Kinom i Rusijom, nadigrala Ameriku... Za razliku od virtuelne stvarnost je ipak nesto drukcija.

Dovodeci konflikt na Kosovu do usijanja i ivice rata, ponavljajuci da je Kosovo unutrasnja stvar Srbije i da ne moze da se njegovo resenje internacionalizuje, Milosevic ga licno smesta u kontekst Jugoslavije samim tim sto sa mesta predsednika SRJ pregovara o njemu sa medjunarodnim predstavnicima i prihvata cak Felipe Gonsalesa kao predstavnika Evropske unije i OEBS-a.

Jeste da se savezni ministar za inostrane poslove Zivadin Jovanovic upinjao da dokaze kako sija nije vrat jer, kako je rekao, “nama nije prihvatljiv nikakav specijalni predstavnik za Kosovo i Metohiju kao unutrasnje pitanje Srbije, nama stranci nisu prihvatljivi kao izaslanici za bilo koji deo teritorije, pa ni za Kosovo i Metohiju", ali “predstavnik OEBS-a za Jugoslaviju to je nesto sasvim drugo". Prema ovom tumacenju ministra Jovanovica, obrnimo tezu, zluradi bi mogli zakljuciti da Srbima i srpskoj vlasti i nije stalo do Jugoslavije kad dozvoljavaju strancima da vrsljaju po njoj. Naravno da to nije tacno, Jugoslavija je itekako potrebna Srbiji, makar i nominalno, da bi Milosevic realno vladao njome.

Eufemisticko prihvatanje Gonsalesa bez sumnje je iznudjen potez, a ovakva Miloseviceva kooperativnost sa svetom za koju je “kupio" jednomesecno odlaganje sankcija, nije jedina. Dogovorena je i realizacija Sporazuma o obrazovanju koji je potpisao sa Rugovom, a fakticki je ostavio utisak da je povukao i policiju sa Kosova sto se da naslutiti iz saopstenja MUP-a o “ogranicenom delovanju njegovih pripadnika". Nije slucajno sto je socijalisticko-radikalska vlada formirana u sumrak, pred zasedanje kontakt grupe da kao tvrd bedem ne dozvoli odstupanje u buducim pregovorima, a uz opravdanje da se ne moze mimo volje naroda. Ovim “udarcem" Milosevic ubija dve muve. On nastoji da po istom modelu po kojem je diskreditovao Vuka, sto se lepo vidi na Koraksovim karikaturama, to uradi i sa Seseljem.

Time, ipak, i dvostruko rizikuje jer s jedne strane treba da zadovoljni patriotsku, a s druge medjunarodnu opciju. Osim toga, inoviranje stare ljubavi slobista i seseljevaca dolazi u mnogo povoljnijem trenutku za ove potonje, jer radikalima socijalisti i nisu toliko potrebni, a socijalisti bez radikala vise ne mogu. Ko ce ciju supstancu poceti da jede i koja ce boja nadvladati u crveno-crnoj koaliciji videce se narednih dana. U svakom slucaju, spektar nije obecavajuci a ima razloga da se veruje da ono sto se vezbalo i simuliralo 1991, novoformirani stab teritorijalne odbrane (TO) sada moze i da primeni.