ZAVRSENA NAJNOVIJA RUNDA PREGOVORA O SUKCESIJI

Sporazum o arhivama, penzijama, drzavljanstvu i stecenim pravima nije potpisan zbog dodatnog zahteva Slovenije, Hrvatske, BiH i Makedonije da se u dokument ukljuci podela zlatnih rezervi bivse SFRJ. Nova runda pregovora u aprilu

Brisel, Beta. - Medjunarodni posrednik u pregovorima o podeli imovine bivse SFRJ, ser Artur Vots, ocenio je juce, po zavrsetku najnovije runde pregovora, da delegacije pet drzava bivse Jugoslavije “zaista zele postizanje mini-sporazuma" o tzv “humanitarnim pitanjima". Rec je o delimicnom sporazumu o arhivama, penzijama, drzavljanstvu, stecenim pravima, medjunarodnim ugovorima i, kako je juce prelozio Vots, dopunjujuci nacrt, podeli osam ambasada.

Vots je objasnio da ce na temelju najnovijih opaski pet delegacija sastaviti novi predlog mini-sporazuma i polovinom aprila obici svih pet drzava-naslednica radi razgovora o tom sporazumu. Potom ce o ishodu izvestiti visokog predstavnika Karlosa Vestendorpa, koji ce pocetkom aprila saciniti izvestaj Savetu za sprovodjenje mirovnih sporazuma.

Savet je u decembru, u Bonu, zahtevao da se do kraja marta postigne makar delimican sporazum o sukcesiji, upozorivsi drzave-naslednice da ce protiv onih koje sporazum budu sprecile biti preduzete mere. Vots je novinarima rekao kako je “siguran da ce te politicke mere" biti preduzete “ako Vestedorp bude u situaciji da izvesti kako neke drzave nisu ispunile zahteve".

Clan jugoslovenske delegacije Oskar Kovac nezvanicno je ocenio da je rezultat proteklih trodnevnih pregovora u Briselu “pozitivna nula", dok je sef delegacije SRJ Kosta Mihailovic rekao da “jos treba vremena da se prouci sta se tacno dogodilo na pregovorima".

Vrsilac duznosti sefa slovenacke delegacije Miran Mejak rekao je da je Vots, na zahtev Slovenije, Hrvatske, BiH i Makedonije, pristao i da se razmotri ukljucivanje podele zlatnih rezervi bivse SFRJ u mini- sporazum. Te rezerve pohranjene su u bazelskoj Banci za medjunarodna poravnavanja. Prema Mejakovim recima, Vots je, medjutim, stavio do znanja da prethodno mora da dobije “potpune jasne podatke o prirodi tog zlata", imajuci u vidu da delegacija SRJ smatra da se te zlatne rezerve, procenjene vrednosti preko 600 miliona dolara, ne mogu deliti izmedju drzava nastalih od SFRJ, jer je zapravo rec o zlatu koje je Kraljevina Srbija unela u jugoslovensku drzavu 1918.

Mejak je rekao da bi za slovenacku stranu Votsov predlog mini-sporazuma bio prihvatljiv, ukljucujuci i tzv “referentni datum sukcesije" - to jest datum na koji se popisuje imovina i “deobna masa". Vots je juce predlozio da to bude 1. juni 1991. Sef hrvatske delegacije Bozo Marendic je rekao da je “za Hrvatsku ovaj mini-sporazum vazan zato da bude izraz nase dobre volje. A to znaci da smo spremni da uradimo posao posteno i pravedno". Marendic je, ipak napomenuo da je hrvatska strana “relativno nezadovoljna sadrzinom samog sporazuma, jer u njemu nema dovoljno ’teskih elemenata’. Sem arhiva, u tom sporazumu nista ostalo ni do sada nije bilo sporno", naglasio je on.